Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto
25.09.2020 Beograd

Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto

Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto
Srbija je, boreći se da reši pitanje krupnih državnih firmi, preko “strateškog političkog partnerstva” uspela da privuče strane investitore, ali se tako uplela u složenu matricu geopolitičkih odnosa, zbog čega je sada u poziciji da bilo kakve promene srpske spoljne politike mogu imati veoma visoku ekonomsku cenu.


Gledam listu najvećih izvoznika Srbije i prisećam se onih besmislenih rasprava od pre dvadesetak godina na temu treba li ovoj državi strani kapital i treba li dozvoliti strancima da preuzmu najkrupnija državna preduzeća. A danas kada pogledate top deset izvoznika Srbije, videćete da su to listom preduzeća u većinskom (najčešće stopostotnom) vlasništvu stranih kompanija. Prema Politici (od 18. septembra), prvih deset izvoznika Srbije ove godine predvodi Hbis grupa (Železara Smederevo) sa 308,9 miliona evra izvoza, na drugom mestu je Ciđin Bor Koper sa 229,4 miliona evra, itd., a deseta je Jura sa 130,3 miliona evra.

Glavni problem nije u tome što su vodeći izvoznici iz Srbije kompanije u stranom vlasništvu nego je problem što su one na tlo Srbije došle u znatnoj meri kao plod međudržavnih dogovora u velikoj meri začinjenih političkim interesima pre svega stranih sila. Srbija je, boreći se da reši pitanje krupnih državnih firmi koje su bile u velikim ekonomskim teškoćama, preko “strateškog političkog partnerstva” (uz značajne ekonomske ustupke) na taj način uspela da privuče strane investitore, ali se tako uplela u složenu matricu geopolitičkih odnosa koji imaju svoju bolnu inerciju. Zbog toga se, da kažemo jednostavnije, sada nalazi u poziciji da bilo kakve promene srpske spoljne politike mogu imati veoma visoku ekonomsku cenu. Krajnje uprošćeno, na primer, ako prihvatite, na jednoj strani, odustajanje od dugoročnih poslova s kineskom kompanijom Huavej, može vam se dogoditi da kod kineske strane splasnu planovi investicija u Smederevo ili Bor itd. jer se u Pekingu većina odluka donosi u jednom kabinetu.

Kad se krupni međunarodni poslovi zaključuju na čistijim ekonomskim interesima i na kompanijskom nivou, takve opasnosti su nešto manje, ali i tada su prisutne. Evo belodanog primera sa Severnim tokom 2, gasovodom koji ruski Gasprom gradi sa grupom nemačkih (i britanskih, i holandskih) kompanija. Nemačka vlada preti Ruskoj Federaciji da neće dozvoliti dovršetak tog velikog projekta (zbog afere s trovanjem ruskog opozicionara Navoljnog nervnim otrovom “novičok”), ali se, dakako nećka da to doista učini jer materijalna šteta bi bila ogromna (i ne samo materijalna).

Neko će reći da je pritisak politike na međudržavne poslove (i obrnuto) uvek bio veliki i da doista nezavisne mogu biti samo države koje imaju dovoljno snažne privrede i dovoljno široko unutrašnje tržište, da mogu da izdrže i “trgovinske ratove” izazvane političkim međudržavnim sukobima. Male države, a Srbija je to iskusila početkom 20. veka (u trgovinskom ratu sa Austrougarskom imperijom), svaku promenu izvoznih tržišta i privredne orijentacije moraju debelo da plate. Ponekad se, međutim, i to isplati.

Ako pogledamo spoljnotrgovinsku statistiku Srbije (prema MAT-u broj 8), videćemo i tada da je ona u sve većoj meri “potopljena” u međunarodnu podelu rada. Prema tim podacima, u razdoblju od januara do jula ove “korona-godine” ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije iznosila je 22,017 milijardi evra i ona je bila 7,5 odsto manja nego u istom razdoblju prošle godine. Ono što ohrabruje jeste što je tokom leta primećen “prirastajući trend” porasta izvoza 1,6 odsto mesečno (a uvoza 0,9 odsto mesečno), ali taj prirast ne zaustavlja pad izvoza prema prošloj godini.

Da li će se izvoz Srbije oporaviti do kraja godine? Verovatno ne, budući da su vodeći izvoznici u određenim zastojima. Gorepomenuti Hbis guše evropske kvote, borski proizvođači bakra prevremeno su ušli u remont topionice zbog ekoloških zagađenja okoline, FCZ u Kragujevcu malo proizvodi automobile, a malo šalje radnike na prinudni odmor zbog nedovoljne tražnje za njihovim modelom na svetskom tržištu. NIS je ove godine smanjio izvoz goriva zbog smanjenog saobraćaja, itd.

No, stvari na svetskim ekonomskim meridijanima mogu krenuti nabolje (evo nemačkog primera) i brže nego što se procenjivalo. Svetska ekonomija je žilava i nadamo se da će preživeti i ovu tešku godinu.

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje

    Ovo što sada gledamo pokazuje da se Aleksandar Vučić trudi da prikaže da se kod Donalda Trampa zapravo ništa bitno nije dogodilo, što je u suprotnosti s navodno “istorijskim karakterom” dogovora sa SAD, kako je to “pismo o namerama”, koje je sa SAD pompezno potpisano, kvalifikovala sama provladina štampa.

  • Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori

    Srpska privredna politika sve se više oslanja na državna ulaganja i potrošnju, što je verovatno suprotno od pravca kojim bi trebalo da ide.

  • Nadežda Gaće: 30. avgust Nadežda Gaće: 30. avgust

    Tridesetog avgusta 1963. Hruščov i Kenedi su uspostavili “crveni telefon” u strahu od nuklearnog rata, i time započeli eru, doduše neiskrene, međusobne saradnje dva suštinski suprotna koncepta upravljanja supersilama, koji su se jasno odslikali i na globalna kretanja.

  • Dimitrije Boarov: Mladi lideri Dimitrije Boarov: Mladi lideri

    Među mladim ljudima ima rođenih lidera i vrednica, ali se ovo društvo u promovisanju ličnosti ne vodi fundamentalnim već uglavnom političkim kriterijumima.

  • Momčilo Pantelić: Porodična politika Momčilo Pantelić: Porodična politika

    Distancirajte se! Ova antipandemijska zapovest mnoge od nas primorala je na svakojaka odricanja, ali retko koga toliko da se odrekne radnog mesta i raskine poslovnu vezu uprkos nepomućenom, čak maksimalizovanom uzajamnom poverenju.

  • Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto

    Srbija je, boreći se da reši pitanje krupnih državnih firmi, preko “strateškog političkog partnerstva” uspela da privuče strane investitore, ali se tako uplela u složenu matricu geopolitičkih odnosa, zbog čega je sada u poziciji da bilo kakve promene srpske spoljne politike mogu imati veoma visoku ekonomsku cenu.

  • Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu

    Kad bi se sa stihom Branka Miljkovića “ubi me prejaka reč” bar donekle poistovetili i političari, mnogi među njima već ne bi bili među nama. U ovdašnjoj verbalnoj tiraniji, uglavnom odozgo nadole, ispraćaja na onaj svet bilo bi napretek, a ovih dana, začudo, i u savremenoj, a sve više “balkanizovanoj” Americi.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side