Dimitrije Boarov: Privatni sektor ne likuje
26.09.2014 Beograd

Dimitrije Boarov: Privatni sektor ne likuje

Dimitrije Boarov: Privatni sektor ne likuje
Kako je “seoba” zaposlenih iz javnog u privatni sektor jedan od često isticanih glavnih ciljeva „paketa štednje” koji ovih dana, uz rebalans budžeta za ovu godinu, najavljuje Vlada Srbije, zanimljivo je primetiti da praksa zapravo ide suprotnim putem, tako da se i mali privatni preduzetnički sektor nalazi u velikim teškoćama zbog sve jačeg pritiska troškova, a spremaju mu se još gori dani.

Glavni razlog tog sukoba deklarisanih ciljeva sa tekućom praksom je što se “štedi” u korist republičkog budžeta, a opštinama je, uz parolu “snađi se i na nas ne računaj”, poslata poruka: skupljajte pare iz svojih izvora koliko možete, transferi iz republike će biti duplo manji. To je i bogate i siromašne opštine motivisalo na pravu poresku ofanzivu tamo gde oni imaju nadležnosti i ovlašćenja. Pre svega, porezi na stanove, kuće, poslovni prostor i gradsko zemljište povećani su između 20 i 80 odsto, pa i više (različito od opštine do opštine ili od gradske „zone” do druge gradske „zone”), a naplata tih poreza je „zaoštrena”. Istina, ova ofanziva je otkrila i veliku aljkaveriju u opštinskim poreskim službama, pa i njihovu nesposobnost da dođu do podataka o imovini koju su namerni da oporezuju (ali to je već druga priča).

Uzgred budi rečeno, ovi lokalni porezi ne samo da povećavaju troškove malog privatnog biznisa nego su faktički i jedan od oblika „rezanja” i penzionerskih prihoda, pošto su penzioneri vlasnici najvećeg dela ovih nepokretnosti u gradovima, jer su mnogi računali da će im prihodi od stanova i lokala koje izdaju, olakšati staračke dane. Prvi problem je, dakako, to što ti vlasnici ovoga puta ne mogu da „prevale” povećanje poreza na svoje kirajdžije i podstanare, kako zbog sve veće konkurencije u ponudi takvih objekata za izdavanje, tako i zbog zamrle male privatne privredne inicijative, koja je sve manje u stanju da plaća i niske zakupnine.

Situaciju sa „poreskim troškovima” celokupnog malog uslužnog biznisa na lokalu, međutim, najviše je ove godine dramatizovala Uredba Vlade Srbije o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje poreskih obveznika na prihode od samostalne delatnosti. Ova uredba je, po rečima Nebojše Atanackovića, iz Unije poslodavaca Srbije, „nanela veliku štetu privrednicima u ovoj godini, povećavajući porez pojedinih preduzetnika i 150 odsto” (Kurir, 20. septembar). Kako on navodi, to povećanje obrazloženo je promenama, to jest rastom „primenjivih kriterijuma koji se odnose na poslovnu reputaciju, tržišne uslove za obavljanje delatnosti i vremenski period obavljanja delatnosti”. Ispada da je svima skočila reputaciji, povećala se konjunktura i da rade sve duže.

U suštini, jednostavnije rečeno, ključni element povećanja paušalnog poreza o kome govorimo bilo je to što su lokalne samouprave dobile prostor da same donose odluke o utvrđivanju „zona” za visinu plaćanja poreza. Atanacković napominje da je posledica ovog Vladinog poteza to da je tokom ove godine prepolovljen broj novoregistrovanih preduzetnika, dok je njih 9.000 ugasilo poslovanje.

Premijer Vlade Srbije Aleksandar Vučić je u više navrata, pa i u poslednjem intervjuu RTS-u (kada je objašnjavao razloge za seču penzija i plata i mere štednje u javnom sektoru), prošle sedmice, fokus na uzroke lošeg položaja privatnog sektora usmerio na visoke plate koje deli država svojim uposlenicima, što, dakako, vuče naviše i troškove za radnu snagu kod privatnika. Ako je to tačno, onda je izgleda ideja da se snižavanjem plata u javnom sektoru omogući i privatnim preduzimačima da obore (inače male) plate i svojim uposlenicima (po teoriji tržišta radne snage), kako bi izašli iz teškoće (to Vučić, istina, nije rekao, to jest „nije dovršio misao”).

Cela ta ideja sumnjive je kredibilnosti s obzirom na to da će privatni sektor, kada stupi na snagu „rezanje plata i penzija” brzo osetiti negativne posledice pada tražnje (o čemu je na ovom mestu više puta pisano). Naime, privatni sektor dominira pre svega uslugama, a mnogo puta je dokazano da su one prve na udaru kada dođe razdoblje pada kupovne snage najšireg kruga potencijalnih potrošača. Pojednostavljeno, ujedinjeno delovanje pojačanog oporezivanja privatnika, strože borbe protiv sive ekonomije i poreske evazije, pritiska na poskupljenje zakupnina lokala i sužavanje kupovne snage državnih uposlenika i penzionera – verovatno će privatne preduzimače staviti u još teži položaj od ovog u kome se oni već nalaze, pa privatnici verovatno neće moći da sve to „amortizuju” snižavanjem nadnica svojoj radnoj snazi (što im teoretski omogućava smanjivanje plata kod države).

Izgleda da je premijerova ideja da se snižavanjem plata u javnom sektoru omogući i privatnim preduzimačima da obore (inače male) plate i svojim uposlenicima (po teoriji tržišta radne snage), kako bi izašli iz teškoće

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Jelka Jovanović: Ko menja predsednika? Jelka Jovanović: Ko menja predsednika?

    Pitanje iz naslova zvuči besmisleno, posebno onima koji se rukovode mišlju “Vučić nezamenjivi”, ali je logično.

  • Mijat Lakićević: Avioni, milioni Mijat Lakićević: Avioni, milioni

    Para ima, ima li pameti? Tako je glasio naslov teksta od pre nekoliko brojeva (NM 481) nakon što je Aleksandar Vučić izjavio kako država nema “ćup s parama” i “ne može da obezbedi još novca za pomoć privredi”.

  • Nadežda Gaće: Izbori – od izvesnosti do neizvesnost Nadežda Gaće: Izbori – od izvesnosti do neizvesnost

    Završeni su izbori. Prema očekivanju, SNS je dobio dvotrećinsku većinu, a u parlament su se plasirali “manjinci” i samo još dve liste: SPS-JS i ona oko Šapića. Zamerke koje se čuju nisu dovele u pitanje rezultat već izborne uslove. Protesti koji su buknuli i nestali pominjali su i izborne rezultate, ali čini se marginalno, naspram drugih veoma raznorodnih primedbi koje su se čule na račun vlasti.

  • Dimitrije Boarov: Plan pre vlade Dimitrije Boarov: Plan pre vlade

    Bizarno je što se mnogi otimaju da uđu u novu vladu Srbije, kad im samo prete “krv, znoj i suze”. Ili znaju da je odgovornost na nekom drugom, a privilegije su tu gde u Srbiji večito jesu.

  • Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada

    Čini se da Vučić najviše zazire od “razdvajanja gaća” od naslednika Miloševićeve ideologije i politike, okupljenih oko Ivice Dačića.

  • Jelka Jovanović: Oluja u srcima Jelka Jovanović: Oluja u srcima

    Milošević u Kninu posle četvrt veka od krvavog progona srpskog naroda iz Krajine!

  • Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici

    Zemlja propada otkad su ljudi koji su na vlasti u Srbiji počeli da je oslobađaju od Jugoslavije, a oni idu iz političkog uspeha u uspeh. Evo sada epidemije i njene zloupotrebe, a vlasti nikada više. Kako? Tako što će se građani pretvoriti u navijače

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side