21.02.2020 Beograd

Dimitrije Boarov: Povećanje kapaciteta zaduživanja

Dimitrije Boarov: Povećanje kapaciteta zaduživanja
Posle razdoblja finansijskog “junačenja”, to jest priča o “zlatnom dobu”, budžetskim suficitima, padu javnog duga ispod 50 odsto BDP-a i dobroj kondiciji javnih finansija u celini, srpski funkcioneri poslednjih dana počeli su nešto realniju priču o mogućnostima zemlje da isfinansira nedavno promovisani investicioni plan “Srbija 2025”, težak oko 14 milijardi evra.

Premijerka Ana Brnabić je, na primer, proteklog ponedeljka u Briselu povezala razgovor o stavu Srbije prema konceptu nove metodologije pregovora EU sa zemljama koje žele da uđu u ovu asocijaciju, sa okolnošću da novi pristup “nudi mogućnost mnogo značajnije i ozbiljnije finansijske podrške kako bi se poduprle reforme u tom procesu”, te da očekuje da ta podrška Srbiji bude usvojena već na najavljenom samitu EU – Zapadni Balkan u Zagrebu ovog proleća. Brnabićeva je to obrazložila potrebom Srbije da izvede značajna i skupa ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu (auto-putevi i železnica), kao i u energetiku (kako bi se smanjilo zagađivanje okoline).

Vezivanje političkih odluka za proširivanje mogućnosti Srbije da se ozbiljnije zaduži u svetu u narednim godinama moglo se naslutiti i iz prilično šturih izveštaja o susretima predsednika Aleksandra Vučića sa američkim izaslanikom Ričardom Rikerom poslednjih dana. Naime, Riker je, ničim izazvan, natuknuo da Beograd i Priština treba hitno da obnove dijalog i da će u slučaju napretka u tom dijalogu na sto doći i ozbiljan finansijski paket podrške rasplitanju kosovskog čvora. U kom obliku bi se mogao naći takav finansijski paket, to još ne znamo, ali neke druge akcije daju mogućnost spekulisanja.

Na primer, i guvernerka Jorgovanka Tabaković i ministar finansija Siniša Mali dali su veliki značaj vesti da čuvena američka investiciona banka J.P. Morgan sa pozitivnim izgledima razmatra uključivanje dinarskih obveznica Srbije u svoj indeks obveznica tržišta u razvoju J.P. Morgan GBI-EM Index. Tim povodom guvernerka Tabaković je izjavila da je to godinama bilo “nezamislivo, a sada smo nadomak toga”. Ona je iz te okolnosti izvukla zaključak da Srbija ulazi u red “globalno atraktivnih investicionih destinacija” i da će indeksiranje domaćih obveznica kod J.P. Morgana “do polovine godine imati efekte i na domaće finansijsko tržište: baza investitora koji ulažu u našu zemlju će biti dodatno proširena, a Srbija će biti otvorena za pristup najširoj grupi eminentnih ulagača u svetu”.

Sličnu izjavu dao je i ministar finansija Siniša Mali, uz tvrdnju da će indeksacija kod J.P. Morgana omogućiti da nas prate na radaru svi ozbiljni investitori u svetu i da su “na listi za potencijalno uključenje dve sedmogodišnje dinarske benčmark obveznice sa dospećem 11. januara 2026. i 21. jula 2023. godine”. To je možda u vezi sa glasovima da će se Srbija uskoro zadužiti za nove dve milijarde evra za realizaciju javnih investicija (ili refinansiranje starih dugova). Mali je govorio i o popravci zakonodavstva, Srbije kojim bi se savremenije regulisalo domaće tržište kapitala. On je to rekao u vezi sa otvaranjem Poglavlja 4 u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom, koje se odnosi na slobodno kretanje kapitala.

U opisani kontekst može se staviti i nedavno potpisivanje Memoranduma o razumevanju između Ministarstva finansija Srbije i poznate belgijske klirinške kompanije Juroklir (12. februara), koji bi do oktobra ove godine trebalo da obezbedi potpisivanje ugovora o članstvu Srbije u ovoj svetski uspešnoj platformi ulagača. Ministar Mali je prilikom potpisivanja ovog memoranduma sa Sudip Čaterdžijem, šefom sektora Juroklira, rekao da će angažovanje ove platforme značiti da će Srbija “vratiti poverenje u naše hartije od vrednosti”, da će nam kamate pri zaduživanju biti niže i da ćemo ubrzati novi investicioni ciklus.

Dakako, niko ne može imati ništa protiv težnji Srbije da iskoristi svoju finansijsku konsolidaciju radi povećanja svog kapaciteta zaduživanja jer to je uvek i njen cilj u zemljama u razvoju. Uostalom, čak i podrška Srbiji u većem zaduživanju u svetu jeste realna podrška. Problem ostaju domaća ulaganja iz domaćih izvora, a obećanja Vlade da će revitalizovati domaće tržište kapitala već nekoliko godina stoje u mestu.

 

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nikola Lunić: Brat Li Nikola Lunić: Brat Li

    Li Venliang, oftalmolog iz Vuhana, umro je 7. februara ove godine od posledica koronavirusne upale pluća. On je prvi pokušao javno da upozori na zabrinjavajući broj virusnih infekcija koje mogu da prerastu kontrolisane uslove. Međutim, na samom početku virusne infekcije Komunistička partija Kine odlučila je da to ipak sakrije od domaće i svetske javnosti, a dr Li je bio ukoren i prisiljen da potpiše izjavu kako su njegovi stavovi neosnovani i predstavljaju nezakonitu glasinu

  • Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se

    Dok se velike sile nadmeću kako da preurede svet po svom ukusu, novi globalni poredak zavela je minijaturna, nevidljiva avetinja – koronavirus. Presekla je globalizaciju i izazvala zatvaranje granica više od Donalda Trampa, mlavi otpore svojoj svemoći jednostavnije od Vladimira Putina i Si Đinpinga, dodatno umanjuje neophodnu dozu jedinstva u EU i sve njih inspiriše da se međusobno optužuju za njegovu iznenadnu najezdu.

  • Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke

    Nije to baš često u Vučićevoj Srbiji da u javnost prodru veoma različiti pogledi državnih funkcionera na neko krupno privredno pitanje, kao što je sada slučaj u prodaji ili odustajanju od prodaje Komercijalne banke u Beogradu.

  • Vladimir Gligorov: Tri zablude Vladimir Gligorov: Tri zablude

    Evropska ekonomska zajednica, pa potom Evropska unija uticale su na diktatorske ili autokratske režime, desne ili leve (da ne ulazim u detaljnije karakterizacije) na taj način što su nudile proces evropeizacije.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

  • Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure

    Paradoksalno ali istinito, posao cenzora u svim vremenima i svim sistemima nikada nije bio lak. U krajnjem skoru uvek je bivao osujećen, a sizifovski napori i nalogodavaca i izvođača radova po pravilu su završavali tako što su i jedni i drugi, nakon izvesnog vremena, bivali izloženi javnoj osudi i stubu srama.

  • Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama

    “To što sam paranoičan ne znači i da me niko ne juri”, odavno je ovo prepričavano, više kao štos, ali kako vreme prolazi i kako kanali informisanja postaju ne samo svima dostupni nego i otvoreni za sve “autore” – sve je primenljivije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
online izdanje
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side