Dimitrije Boarov: Posle izbora
19.06.2020 Beograd

Dimitrije Boarov: Posle izbora

Dimitrije Boarov: Posle izbora
Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.

Ukoliko vladajuća politička koalicija doista uverljivo “obnovi” mandat vlasti u Srbiji posle izbora 21. juna, suočiće se s nizom novih-starih problema i na nju će se sručiti velika odgovornost, koju više nikako neće moći da deli s “prethodnom vlašću”, a ni s nekom uticajnom opozicijom. Problem je što ta vlast, na čelu sa predsednikom države Aleksandrom Vučićem, zasad ne pokazuje da je svesna spomenute odgovornosti niti je u predizbornom razdoblju najavila neki ozbiljniji pristup novim i nužnim rešenjima u geopolitičkom pozicioniranju Srbije (u svetu koji se permanentno menja) i produbljenijim reformama sistema u državi, osim što spominje “podmlađivanje” svoje vladajuće ekipe (ma šta to značilo).

Ako ostavimo po strani pitanje zašto Srbija ni posle osam godina vladavine Vučićeve koalicije nije odmakla u razrešavanju svojih temeljnih ustavnih i spoljnopolitičkih “otvorenih dilema”, prvi problem je što se posle izbora nova-stara vlast mora posvetiti spasavanju svog gotovo jedinog uspeha u ekonomskoj politici – fiskalnoj konsolidaciji. Trenutno se čini da se problem državne likvidnosti može rešavati zajmovima, ali je neizvesno može li srpska privreda i u narednim godinama servisirati i otplatu starih i novih državnih obaveza, i ambicije državnog aparata da putem ekspanzivne javne potrošnje unapredi život u Srbiji. Kao što je korona-kriza pokazala koliko je finansijska stabilnost Srbije ranjiva, tako i produžavanje svetske recesije (s pratećim komplikacijama) može relativno brzo baciti jednu siromašnu, konzervativnu zemlju pred dublje izazove.

Ovog trenutka najviše zabrinutosti trebalo bi da izazove okolnost da vladajuća koalicija u predizbornoj kampanji ništa ne govori o “pravnoj državi” kao o svom cilju u političkoj perspektivi. To jest, “pravna država” je šifra za rehabilitaciju društvenih i državnih institucija, od predstavničkog doma, pa nadalje. Apsolutna personifikacija vladajuće koalicije u liku Aleksandra Vučića, koja je bila toliko vidljiva u predizbornoj kampanji, upućuje na zaključak da se ide logikom da nam ne treba pravna država kad imamo “pravednog predsednika”. To je demokratski ćorsokak. Evropske države koje su u njega zašle platile su i platiće veliku razvojnu cenu. Jer, nismo više u vremenima Bečkog kongresa (1814-1815), kada je internacionala imperatora delila evropsku pravdu, pa Srbija ne može računati da će je od nedaća spasti neke velike svetske sile.

Zatim, tu je i problem organizacije i strukture vlasti u samoj Srbiji. Dominacija izvršne vlasti u Srbiji i politički pritisak na sve institucije zakonodavne i sudske vlasti vidljiva je golim okom i nije samo “načelne prirode”. Na primer, problem što Republički geodetski zavod (RGZ) navodno ima oko 150.000 nerešenih slučajeva nije samo u tome što je pod stalnim spoljnim pritiscima (hajde da sada zaboravimo priče o korupciji) nego i u tome što odbija da sprovede i pravosnažne sudske odluke (navodno “nejasne”), što znači da se ovaj organ izvršne vlasti postavlja iznad sudske vlasti. Ovaj primer navodim samo zbog toga da podsetim da nije baš sve u goloj političkoj sferi nego da su u igri interesa državni organi i njihovi personali i te kako agilni akteri. To nema veze ni sa pravnom ni s liberalnom državom već sa aljkavom državom. Možemo li posle ovih izbora od “podmlađene ekipe” vladajuće koalicije i od novog sastava Narodne skupštine očekivati neke promene u sistemu podele vlasti? Gotovo niko o tome ne govori od vladajućih političara. Svi samo najavljuju investicije, puteve, pruge i mostove u budućnosti.

Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Kristalna noć Mijat Lakićević: Kristalna noć

    Kristalna noć, poznato je iz istorije, zbila se 9. novembra 1938, kada su nacisti razbijali izloge jevrejskih radnji u Nemačkoj. Noć u ponedeljak 3. maja – mada ne kao početak nego kao završni čin – kristalno jasno je pokazala da su građani Srbije postali neka vrsta “modernih Jevreja” čije su, ne izloge nego živote, razbijale grupe razularenih bandita.

  • Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture

    Malo je reći da svetsko tržište, od kojeg Srbija sve više zavisi, posle korone neće biti onakvo kakvo je bilo pre pandemije. Neće biti isto ni u samoj Srbiji. Zbog svega toga suočićemo se s hitnom potrebom restrukturiranja cele privrede, što obično prilično košta i donosi nove rizike.

  • Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu

    Znam mnoge ljude koji su se tokom godine mnogo čega odricali da bi putovali i letovali širom sveta i o tome potom sve vreme govorili u svojim prijateljskim krugovima, pokazivali slike, itd. Ako im se to oduzme, njihov život će u suštinskom smislu postati siromašniji.

  • Momčilo Pantelić: Korona-triler Momčilo Pantelić: Korona-triler

    Kad se neko zlo izrodi na Istoku, a najveće žrtve odnese na Zapadu, je li to dovoljno za novi Hladni rat? Ovako uprošćena strateška nedoumica razmahala se po svetu povodom pandemije koja se začela u Kini, a dosad najviše ojadila Evropu i Ameriku.

  • Mijat Lakićević: Dijalog u paklu... Mijat Lakićević: Dijalog u paklu...

    Sportski ideolog Nebojša Čović izjavio je pre neki dan da je “Crvena zvezda narodski klub”, te da je kao takva “prethodnih godina odlično predstavljala državu Srbiju, glavni grad Beograd i region”.

  • Dimitrije Boarov: Varljive prognoze Dimitrije Boarov: Varljive prognoze

    Valjda iz predizbornih razloga, predsednik Aleksandar Vučić poslednjih dana uporno ponavlja da će Srbija u ekonomskom pogledu sjajno izaći iz korona-krize s “najboljim rezultatom u Evropi” kad je reč o stopi rasta BDP-a.

  • Momčilo Pantelić: Obični, a vrlo važni Momčilo Pantelić: Obični, a vrlo važni

    Pandemijska kriza uzdrmala je hijerarhiju autoriteta. Odjednom smo uvideli da nam životi neposredno više zavise od dotad nepoznatih nam raznovrsnih “majstora svog zanata” nego od svakojakih političkih usmerivača naših sudbina.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side