22.02.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Polovna Srbija

Dimitrije Boarov: Polovna Srbija
Sada kada očekujemo statističke podatke o startnom nivou prosečnih plata u Srbiji u ovoj godini posle Vladine povišice, ponovo se pokreće pitanje zašto mesečne plate u privatnim preduzećima rastu sporije nego one u “opštoj državi”.

Naime, prema Fiskalnom savetu, plate u takozvanoj “opštoj državi” porasle su prošle godine, u odnosu na prethodnu, devet odsto, dok su u privatnom sektoru uvećane pet odsto.

Inače, u novembru prošle godine prosečna neto mesečna plata iznosila je 50.556 dinara. U odnosu na isto razdoblje od 11 meseci prethodne 2017. godine, neto mesečna plata svih zaposlenih, prema podacima RZS, bila je u 2018. godini nominalno veća 6,5 odsto, a njena realna kupovna moć povećana je 4,4 odsto. Uzgred budi rečeno, RZS je izračunao da je polovina od oko 2,15 miliona zaposlenih u novembru primala neto mesečnu zaradu u iznosu do 39.654 dinara (“medijalna neto zarada”). Nešto preciznije rečeno, prema poslednjim dostupnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna novembarska plata u javnom sektoru (koji obuhvata i državna preduzeća) iznosila je 56.283 dinara (oko 5.727 dinara više od ukupnog proseka), dok su van njega u proseku neto plate iznosile 47.782 dinara.

To su dostupni podaci koji bi bili verodostojni da je Srbija “pravna država”. Problem je, a zato izbegavam da pišem na ovu temu, što postoji niz indicija da se realne “plate” u privatnom sektoru ne prijavljuju socijalnim fondovima. Vi u Srbiji imate oko 8.000 advokata koji listom prijavljuju platu od 200 evra, a svaki građanin zna da čim se uhvati za kvaku advokatske kancelarije, to ga već košta 200 evra, dok tek potom nastupaju stvarni troškovi i honorari (dobro, ima i siromašnih mladih advokata, ali ima i veoma bogatih). Zatim, tu je oko 12.000 taksista, koji takođe listom prijavljuju platu od 200 evra mesečno. To je verovatno, takođe, mnogo niže od realnosti, posebno u Beogradu, gde vozi oko 6.500 taksija po relativno pristojnoj kilometar-ceni, ali taksisti i njihovi preduzimači svojim vozačima prijavljuju minimalac. Zatim tu su kafedžije i “mali preduzetnici”, neka ih u Srbiji ima oko 35.000 “živih” (naspram preko 22.000 “uspavanih” malih firmi), koji takođe prijavljuju samo minimalac za sebe, porodicu i svoje radnike, itd. Eto, samo “odokativnom metodom” možemo već doći do oko 50.000 ljudi u privatnom sektoru čije plate dostupne statistici ne odgovaraju stvarnosti, što, dakako, remeti ozbiljne računice.

Naravno, sve zajedno, ako se i saberu prijavljene i neke “sive” mesečne zarade, to je prenisko za evropske prilike i evropske države, ali je pri toliko visokom stepenu “sivih transakcija” u plaćanju rada, veoma teško sagledati stvarne socijalne prilike u državi i međusobne odnose plata u privatnom i u javnom sektoru. Naročito ako se u račun uvede nivo kvalifikacione strukture, postaje problematična teza da su plate kod države veće nego kod drugih poslodavaca. Druga je stvar što su plate kod privatnika po pravilu krvavo zarađene, a kod države mnoge baš i nisu.

O rasporedu ekonomske moći i bogatstva u Srbiji ima mnogo jasnijih indirektnih pokazatelja od ovih iz domena plata. Evo, u Večernjim novostima (od 18. februara) zapazio sam tekst u kojem se iznosi da je od nešto preko 30.000 novih putničkih automobila i komercijalnih vozila prvi put registrovanih u Srbiji 2018. godine – čak 74 odsto registrovano u Beogradu. U Vojvodini je registrovano 14 odsto, a u ostalim delovima Srbije tek 12 odsto (tamo se uglavnom radi s polovnjacima). Duga je priča o tome kuda to vodi, ako se Srbija podeli na novu i onu polovnu.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu

    Đe smo bili svuđ smo poginuli – da parafraziram naziv one nezaboravne pozorišne predstave – ostalo je još samo fudbalsko polje Kosovo, ali i tu će uskoro “krvca da procveta”.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija

    Kad god neke novine u Srbiji prenesu neki tekst čuvenog ekonomiste, nobelovca i kolumniste Džozefa Štiglica, pozovu me neki stari drugovi da me pitaju šta ja mislim o “fijasku neoliberalizma” i tezi da se “neoliberalizam mora proglasiti mrtvim”, što je lajtmotiv ovog ekonomskog velikana – i pitaju me zašto Srbija, uprkos tome, i dalje istrajava na “neoliberalističkoj ekonomskoj filozofiji”.

  • Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta

    Koji su efekti transfera iz razvijenijih u manje razvijene zemlje članice Evropske unije?

  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

    Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side