Dimitrije Boarov: Plate – juče, danas i sutra
03.04.2015 Beograd

Dimitrije Boarov: Plate – juče, danas i sutra

Dimitrije Boarov: Plate – juče, danas i sutra
Protekle sedmice naše “ekonomske duhove” najviše je iznenadila izjava premijera Aleksandra Vučića na sesiji regionalnog poslovnog kluba Biznis plus u Beogradu (26. marta), da bi već u ovoj godini bilo moguće “postepeno povećati penzije i plate u javnom sektoru”, to jest da će o tome razgovarati sa ljudima iz MMF-a, s obzirom na to da se u prvom kvartalu očekuje deficit budžeta od 27 milijardi dinara, dok je u aranžmanu sa Fondom bilo projektovano da će on iznositi 55 milijardi dinara.

Pri tome, Vučić je naglasio da podaci govore da potrošnja u Srbiji raste, a ne pada “kao što neki lažno pokušavaju da prikažu” i to je, uz bolju naplatu akciza i poreza, protumačio kao znake oporavka privrede u Srbiji, pa je na kraju izneo ključnu ogradu od svega što je do tada rekao, da ćemo “ukoliko budemo uspešni u drugom i trećem kvartalu razgovarati sa MMF-om o povećanju plata i penzija”.

Izjava premijera Vučića može se analizirati i sa političkog i sa privrednog aspekta. Politički gledano, ona upućuje na zaključak da Vučićev kabinet oseća da mu smanjivanje plata i penzija najviše ugrožava visok politički rejting i da taj potez širi opštu mrzovolju prema reformama koje Vlada treba da sprovede. U tom smislu famozna najava o mogućem suspendovanju glavnog alata “programa odricanja” mogla bi se razumeti samo kao “taktički podsticaj” narodu uoči visokih prepreka koje za državu tek nailaze.

Na primer, 31. maja konačno kreće otvaranje “lonca pod pritiskom” u kojem se već duže od decenije krčkaju “preduzeća u restrukturiranju”, što neće proći bez dodatnih političkih turbulencija ukoliko se, po ko zna koji put, ne nađe način za ponovno odlaganje suočavanja sa ovim problemom.

Na kraju, meni se ne čini verovatnim najekstremnija politička teza konstruisana povodom Vučićeve najave “postepenog povećavanja plata i penzija već ove godine”, koja procenjuje da on tako priprema teren i za varijantu “velikog zaokreta unazad”, to jest za mogućnost da iz političkih razloga bude prinuđen da napusti aranžman sa MMF-om, a tobože zbog toga što mu Fond ne dozvoljava da poveća primanja narodu iako je Vlada, navodno, bila uspešna u politici štednje i finansijske konsolidacije.

Uže ekonomski posmatrano, izjava da je budžetski minus od “samo” 27 milijardi dinara u prvom kvartalu – razlog za razmišljanje o povećanju penzija i plata deluje nekako nelogično, bez obzira na to što je projektovan mnogo veći deficit. Na stranu što stručnjaci već upozoravaju da je ovaj “podbačaj deficita” u prva tri meseca posledica sticaja okolnosti, a verovatno najviše rezultat činjenice da je Vlada Srbije zimus “opelješila” sav mogući profit javnih preduzeća iz prošle godine, što bi se kolokvijalno moglo nazvati prebacivanjem nešto para iz jednog u drugi državni džep, onaj za potrošnju, a ne za investicije državne privrede.

Spomenuti pokušaj “umirenja građanstva”, da stvari dobro idu i da se već krajem ove godine može očekivati boljitak u penzijama i platama, te da lična potrošnja početkom ove godine raste, uprkos očekivanjima sumnjivaca i pesimista – pada u trenutku kada su objavljeni iznenađujući zvanični statistički podaci o kretanju neto i bruto plata u januaru i februaru. Naime, kako je saopštio Tanjug (25. marta), pozivajući se na Republički zavod za statistiku – prosečna neto plata isplaćena u periodu januar-februar 2015. godine nominalno je ista kao i u uporednom periodu prošle godine, a realno je manja za 0,4 odsto.

Laički gledano, ispada da je “program odricanja” tako sačinjen da on zapravo groso modo zaposlene u Srbiji i ne tera ni na kakvo odricanje, osim na odricanje od povišica. Verovatno bi neko detaljnije razvrstavanje ovih podataka dalo osnova za preciznije zaključivanje. Na primer, moglo bi se videti da li opštu sliku eventualno popravlja povećanje plata u privatnom sektoru, koje kompenzira umanjenje plata kod dela zaposlenih u javnom sektoru i javnim preduzećima? Što se mene tiče, ja u to ne verujem, s obzirom na opšte stanje na tržištu rada. Postoji, dakako, i druga mogućnost – da je Vlada pritisnula prosvetu i zdravstvo, a pustila dizgine plata u svojoj upravi, policiji i vojsci, u elektroprivredi, agencijama, itd. Nadajmo se da će nas Vlada obavestiti da li je uspela da održi načelo “jednakog odricanja” ili je negde “propustila” da primeti naprasno povećanje plata, još pre njihovog smanjivanja, pa one sada iako “smanjene” u masi izgledaju isto kao i pre godinu dana.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (2) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 4.04.2015, 12:50h bole

    @Miroslav Poštovani gospodine zahvaljujem Vam se na ovakvom komentaru. Čudan je samo napis g.Boarova!

  • 4.04.2015, 11:31h Miloslav (1)

    I ovaj gospodin, slučajno ili namerno zanemaruje činjenicu da su penzije smanjene progresivno, od 10 do čak 25%. Osim toga, javna je tajna da su u javnom sektoru već uspeli da izmanevrišu i izmanipulišu to smanjenje od 10% pre svega u javnim preduzećima, u zdravstvu, policiji javnoj administraciji . Izgleda da će, po hrabroj odluci ove vlade, žrtve ovih hrabrih i solidarnih mera biti penzioneri, prosveta i vojska. To su, od prilike, delovi društva kojih bi se vlast rado odrekla, samo ne zna kako. Napominjem, smanjivanjem penzija najviše je oštećen najobrazovaniji deo penzionerske populacije. Da li je to slučajno? Ja ne verujem. To me jako podseća na boljševičku logiku i akciju. Otmi od onih koji nešto imaju da bi obradovao one koji nemaju. Čudno je samo što vrli zapad to pozdravlja kao hrabru meru.

Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje

    Čadež je nedavno rekao: “Tu smo – gde smo i moramo da radimo zajedno, privrede su nam povezane više nego što ljudi znaju, što mogu i da pretpostave i što političari ne razumeju.” Ne znam zašto se u poslednjim spekulacijama o budućem premijeru Srbije Čadež više ne spominje, ali sada mogu da pretpostavim zašto je tako.

  • Vladimir Gligorov: Plate Vladimir Gligorov: Plate

    Udvostručiti plate u evrima za, recimo, pet godina veoma je teško ostvarljivo.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Hrvatska Vladimir Gligorov: Srbija i Hrvatska

    U poslednjih desetak godina stvarni proizvod Hrvatske trajno je veći od srpskog i razlika se ne smanjuje, a po stanovniku se nominalno povećava.

  • Momčilo Pantelić: Red nereda Momčilo Pantelić: Red nereda

    “Ne mogu da dišem” nije samo preklinjanje teško obolelih nego i – povodom policijskog davljenja uhapšenog u Mineapolisu – poklič sve većeg broja ljudi koje sistemi guše nepravdom i ostalim nepočinstvima.

  • Dimitrije Boarov: Posle izbora Dimitrije Boarov: Posle izbora

    Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side