Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture
22.05.2020 Beograd

Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture

Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture
Malo je reći da svetsko tržište, od kojeg Srbija sve više zavisi, posle korone neće biti onakvo kakvo je bilo pre pandemije. Neće biti isto ni u samoj Srbiji. Zbog svega toga suočićemo se s hitnom potrebom restrukturiranja cele privrede, što obično prilično košta i donosi nove rizike.

Pošto još nema zvaničnih statističkih pokazatelja o stanju konjunkture u Srbiji nakon ukidanja vanrednog stanja i restrikcija u kretanju stanovništva zbog epidemije koronavirusa, što je drastično usporilo i većinu ekonomskih aktivnosti u zemlji, teško je proceniti i startnu brzinu oporavka privrede tokom ovog maja. Sudeći po onome što se može čuti iz privrednih krugova, privrednici se uglavnom nadaju relativno brzoj revitalizaciji poslova u građevinarstvu, industriji i trgovini u narednim mesecima – osim u turizmu, ugostiteljstvu, saobraćaju i kod onih privrednih jedinica koje predstavljaju pojedine alke u proizvodnim lancima evropskih razmera. Nije ni to bezazleno. Jer vitalno pitanje svake, pa i srpske privrede je kako posle duboke krize oživeti ekonomsku konjunkturu od koje sve zavisi.

Zatvaranje velikih trgovinskih centara i ograničenje rada malih radnji tokom marta dovelo je u aprilu do pada prometa na malo 26 odsto, što je doista znatan pad u kratkom vremenu i teško je očekivati da će se u maju ili junu taj promet potpuno oporaviti. Stručnjaci smatraju da će u maju doći do rehabilitacije ovog prometa s porastom od oko 15 odsto, ali to je prilično optimistična procena. Naravno, najugroženiji su prodavci trajnijih dobara jer psihoza dalje opšte neizvesnosti oko pandemije posledično smanjuje “potrošačke apetite” većine ljudi, pa i kad su u pitanju toliko trivijalni izdaci za odeću i obuću. Tu je i strah od proširenja nezaposlenosti (naročito kod onih koji povremeno rade u inostranstvu), pa i od suženja doznaka od rođaka koji rade u Evropi.

Prema malobrojnim podacima do kojih se zasad može doći, čini se da je i građevinarstvo u Srbiji tokom marta i aprila doživelo veoma jake recesione udarce iako su u medijima bile prisutne vesti da se poslovi na gradilištima nisu obustavljali ni tokom najtežih epidemijskih dana. Istina, te vesti su obično stizale s velikih infrastrukturnih gradilišta, ali je golim okom bilo vidljivo da je bitno smanjena izgradnja porodičnih kuća i manjih stambenih objekata. Prema poslednjim raspoloživim podacima, u martu je građevinska aktivnost smanjena oko 15 odsto, a u aprilu je bila manja dodatnih 25 odsto. Poseban problem je što su radnici nekih srpskih građevinskih preduzeća koja grade u regionu vraćeni kućama u karantine, a još se ne uprošćavaju procedure njihovog povratka na gradilišta. Od maja ipak svi očekuju povratak na puni obim građevinskih radova koji zavise od države ili okolnih država, ali je neizvesno kako će se ponašati domaći mali investitori, koji bitno utiču na celinu građevinske konjunkture.

Najdelikatnije su prilike u industriji Srbije. Kako čujemo, polovina direktora fabrika očekuje da će već tokom maja vratiti nivo proizvodnje koji su imali pre pojave koronavirusa (a čak svaki sedmi očekuje i više od tog nivoa). No, ne potcenjujući, na primer, značaj proizvodnje piva u Srbiji, koja očekuje snažan porast proizvodnje (a kojoj, zapravo, u maju i počinje glavna sezona), treba biti oprezan oko oporavka proizvodnje auto-delova, tekstila, obuće i nameštaja – pred kojom su mnoge neizvesnosti. Pri tome, kad je Srbija u pitanju, posebnu težinu imaju vesti da u maju neće biti moguće uposliti pune kapacitete u proizvodnji elektroenergije, kod topionica gvožđa i bakra, derivata nafte i još nekih krupnih domaćih grana – te da će trećina njihovih kapaciteta biti van pogona. U još težim prilikama biće metalna industrija, koja se ne nada da će uposliti više od polovine normalno korišćenih kapaciteta.

Najopasnije za privrednu konjunkturu u Srbiji je to da još nema vesti o pokretanju proizvodnje motornih vozila, delova za auto-industriju i elektro-opreme za automobile. Zapravo, još stoji i namenska industrija, a minimalno rade i fabrike odeće, obuće i nameštaja. Kod svih ovih grana moguće je da će uskoro doći do normalizacije u snabdevanju (uvoznim) sirovinama, ali su pred njima mnoge neizvesnosti u plasmanu proizvedene robe.

Malo je reći da svetsko tržište, od kojeg Srbija sve više zavisi, posle korone neće biti onakvo kakvo je bilo pre pandemije. Neće biti isto ni u samoj Srbiji. Zbog svega toga suočićemo se s hitnom potrebom restrukturiranja cele privrede, što obično prilično košta i donosi nove rizike.
 

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
enovina
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih

    Kad je teško, onda žene. Pandemiji i manje podležu i više je obuzdavaju nego muškarci.

  • Vladimir Gligorov: Tri napomene Vladimir Gligorov: Tri napomene

    Prva je donekle akademska, mada su posledice po privrednu politiku, zapravo, značajne.

  • Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo

    Smanjuje se Grenland, a nivo morske površine raste. Ima li to neke veze s pojavom koronavirusa i epidemijom Covida-19. Reklo bi se da nema nikakve, ali to je zabluda: sve na ovom svijetu ima neke veze s poremećajem bioravnoteže planete na kojoj živimo.

  • Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini

    Kako se izvini kaže u Kini? Mora da je neka teška reč, kao u Srbiji, kako je to davno (stihom u naslovu) utvrdio Đorđe Balašević.

  • Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija

    Pre neki dan visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žosep Borel izjavio je da svetu i Evropi preti kriza biblijskih razmera zbog koronavirusa jer će zemlje u razvoju izgubiti sve prihode, budući da je došlo do kraha izvoza, cena nafte i sirovina, a turizam je stao, isto kao i doznake ekonomskih emigranata.

  • Mijat Lakićević: Kristalna noć Mijat Lakićević: Kristalna noć

    Kristalna noć, poznato je iz istorije, zbila se 9. novembra 1938, kada su nacisti razbijali izloge jevrejskih radnji u Nemačkoj. Noć u ponedeljak 3. maja – mada ne kao početak nego kao završni čin – kristalno jasno je pokazala da su građani Srbije postali neka vrsta “modernih Jevreja” čije su, ne izloge nego živote, razbijale grupe razularenih bandita.

  • Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture

    Malo je reći da svetsko tržište, od kojeg Srbija sve više zavisi, posle korone neće biti onakvo kakvo je bilo pre pandemije. Neće biti isto ni u samoj Srbiji. Zbog svega toga suočićemo se s hitnom potrebom restrukturiranja cele privrede, što obično prilično košta i donosi nove rizike.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side