Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture
22.05.2020 Beograd

Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture

Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture
Malo je reći da svetsko tržište, od kojeg Srbija sve više zavisi, posle korone neće biti onakvo kakvo je bilo pre pandemije. Neće biti isto ni u samoj Srbiji. Zbog svega toga suočićemo se s hitnom potrebom restrukturiranja cele privrede, što obično prilično košta i donosi nove rizike.

Pošto još nema zvaničnih statističkih pokazatelja o stanju konjunkture u Srbiji nakon ukidanja vanrednog stanja i restrikcija u kretanju stanovništva zbog epidemije koronavirusa, što je drastično usporilo i većinu ekonomskih aktivnosti u zemlji, teško je proceniti i startnu brzinu oporavka privrede tokom ovog maja. Sudeći po onome što se može čuti iz privrednih krugova, privrednici se uglavnom nadaju relativno brzoj revitalizaciji poslova u građevinarstvu, industriji i trgovini u narednim mesecima – osim u turizmu, ugostiteljstvu, saobraćaju i kod onih privrednih jedinica koje predstavljaju pojedine alke u proizvodnim lancima evropskih razmera. Nije ni to bezazleno. Jer vitalno pitanje svake, pa i srpske privrede je kako posle duboke krize oživeti ekonomsku konjunkturu od koje sve zavisi.

Zatvaranje velikih trgovinskih centara i ograničenje rada malih radnji tokom marta dovelo je u aprilu do pada prometa na malo 26 odsto, što je doista znatan pad u kratkom vremenu i teško je očekivati da će se u maju ili junu taj promet potpuno oporaviti. Stručnjaci smatraju da će u maju doći do rehabilitacije ovog prometa s porastom od oko 15 odsto, ali to je prilično optimistična procena. Naravno, najugroženiji su prodavci trajnijih dobara jer psihoza dalje opšte neizvesnosti oko pandemije posledično smanjuje “potrošačke apetite” većine ljudi, pa i kad su u pitanju toliko trivijalni izdaci za odeću i obuću. Tu je i strah od proširenja nezaposlenosti (naročito kod onih koji povremeno rade u inostranstvu), pa i od suženja doznaka od rođaka koji rade u Evropi.

Prema malobrojnim podacima do kojih se zasad može doći, čini se da je i građevinarstvo u Srbiji tokom marta i aprila doživelo veoma jake recesione udarce iako su u medijima bile prisutne vesti da se poslovi na gradilištima nisu obustavljali ni tokom najtežih epidemijskih dana. Istina, te vesti su obično stizale s velikih infrastrukturnih gradilišta, ali je golim okom bilo vidljivo da je bitno smanjena izgradnja porodičnih kuća i manjih stambenih objekata. Prema poslednjim raspoloživim podacima, u martu je građevinska aktivnost smanjena oko 15 odsto, a u aprilu je bila manja dodatnih 25 odsto. Poseban problem je što su radnici nekih srpskih građevinskih preduzeća koja grade u regionu vraćeni kućama u karantine, a još se ne uprošćavaju procedure njihovog povratka na gradilišta. Od maja ipak svi očekuju povratak na puni obim građevinskih radova koji zavise od države ili okolnih država, ali je neizvesno kako će se ponašati domaći mali investitori, koji bitno utiču na celinu građevinske konjunkture.

Najdelikatnije su prilike u industriji Srbije. Kako čujemo, polovina direktora fabrika očekuje da će već tokom maja vratiti nivo proizvodnje koji su imali pre pojave koronavirusa (a čak svaki sedmi očekuje i više od tog nivoa). No, ne potcenjujući, na primer, značaj proizvodnje piva u Srbiji, koja očekuje snažan porast proizvodnje (a kojoj, zapravo, u maju i počinje glavna sezona), treba biti oprezan oko oporavka proizvodnje auto-delova, tekstila, obuće i nameštaja – pred kojom su mnoge neizvesnosti. Pri tome, kad je Srbija u pitanju, posebnu težinu imaju vesti da u maju neće biti moguće uposliti pune kapacitete u proizvodnji elektroenergije, kod topionica gvožđa i bakra, derivata nafte i još nekih krupnih domaćih grana – te da će trećina njihovih kapaciteta biti van pogona. U još težim prilikama biće metalna industrija, koja se ne nada da će uposliti više od polovine normalno korišćenih kapaciteta.

Najopasnije za privrednu konjunkturu u Srbiji je to da još nema vesti o pokretanju proizvodnje motornih vozila, delova za auto-industriju i elektro-opreme za automobile. Zapravo, još stoji i namenska industrija, a minimalno rade i fabrike odeće, obuće i nameštaja. Kod svih ovih grana moguće je da će uskoro doći do normalizacije u snabdevanju (uvoznim) sirovinama, ali su pred njima mnoge neizvesnosti u plasmanu proizvedene robe.

Malo je reći da svetsko tržište, od kojeg Srbija sve više zavisi, posle korone neće biti onakvo kakvo je bilo pre pandemije. Neće biti isto ni u samoj Srbiji. Zbog svega toga suočićemo se s hitnom potrebom restrukturiranja cele privrede, što obično prilično košta i donosi nove rizike.
 

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture

    Malo je reći da svetsko tržište, od kojeg Srbija sve više zavisi, posle korone neće biti onakvo kakvo je bilo pre pandemije. Neće biti isto ni u samoj Srbiji. Zbog svega toga suočićemo se s hitnom potrebom restrukturiranja cele privrede, što obično prilično košta i donosi nove rizike.

  • Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu

    Znam mnoge ljude koji su se tokom godine mnogo čega odricali da bi putovali i letovali širom sveta i o tome potom sve vreme govorili u svojim prijateljskim krugovima, pokazivali slike, itd. Ako im se to oduzme, njihov život će u suštinskom smislu postati siromašniji.

  • Mijat Lakićević: Dijalog u paklu... Mijat Lakićević: Dijalog u paklu...

    Sportski ideolog Nebojša Čović izjavio je pre neki dan da je “Crvena zvezda narodski klub”, te da je kao takva “prethodnih godina odlično predstavljala državu Srbiju, glavni grad Beograd i region”.

  • Momčilo Pantelić: Korona-triler Momčilo Pantelić: Korona-triler

    Kad se neko zlo izrodi na Istoku, a najveće žrtve odnese na Zapadu, je li to dovoljno za novi Hladni rat? Ovako uprošćena strateška nedoumica razmahala se po svetu povodom pandemije koja se začela u Kini, a dosad najviše ojadila Evropu i Ameriku.

  • Momčilo Pantelić: Obični, a vrlo važni Momčilo Pantelić: Obični, a vrlo važni

    Pandemijska kriza uzdrmala je hijerarhiju autoriteta. Odjednom smo uvideli da nam životi neposredno više zavise od dotad nepoznatih nam raznovrsnih “majstora svog zanata” nego od svakojakih političkih usmerivača naših sudbina.

  • Vladimir Gligorov: Virus u regiji Vladimir Gligorov: Virus u regiji

    Srbija ima značajno veći broj obolelih nego zemlje u susedstvu, ali ne i veći broj umrlih. Zapravo, tek nešto više od dva odsto obolelih je umrlo, dok je u svim drugim zemljama u susedstvu taj procenat veći.

  • Vladimir Gligorov: Hibridi Vladimir Gligorov: Hibridi

    Koja je saznajna korist od hibridnih režima? Takođe, šta se postiže višekriterijumskim ocenjivanjem?

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side