22.03.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Pitanje identiteta i prosperiteta

Dimitrije Boarov: Pitanje identiteta i prosperiteta
Ovih dana, kada se u Beogradu zakuvava politička kriza zbog sve zapaljivijeg “sukoba na desnici”, pre svega oko Kosovskog pitanja i srpstva u celini, deluju nekako nestvarno reči osnivača Svetskog ekonomskog foruma u švajcarskom Davosu Klausa Švaba o “lažnoj dihotomiji” između nacionalnog i globalnog identiteta. Švab tu dihotomiju odbacuje rečima da je “potrebno da prihvatimo individualne, patriotske i globalističke identitete jer svi oni postoje u svakom od nas”.

Švab o identitetskom osećanju sveta govori u kontekstu svog pogleda na razvijajuću Četvrtu industrijsku revoluciju, koja će ponovo “temeljno transformisati svet” i pred sve države postaviti krupne izazove. U tom pravcu on kaže da se “već sada globalne ekonomske interakcije više ne mogu razvrstavati na tradicionalan način – na robu i usluge, finansijske transakcije i investicije”, te dodaje da je to zbog toga što su “svi ekonomski tokovi integrisani u sveobuhvatni sistem prekogranične vrednosti”. Možda njegove reči o budućnosti u kojoj će dominirati “interkonektivnost nacionalnih digitalnih sistema i posledični protok ideja i usluga” deluju preuranjeno i moguće je da on potcenjuje snage koje će se suprotstavljati spomenutoj “interkonektivnosti”, ali na dugi rok verovatno je u pravu. Jer, pokušaji Kremlja ili Pekinga, Ankare ili Karakasa, da “spreče zloupotrebe interneta” i “zaštite nacionalne osobenosti”, sigurno na duži rok neće imati uspeha. Uostalom, i prethodne tri industrijske revolucije nailazile su na prepreke, ali su one, pre ili kasnije, rušene što ratovima što tehnološkim razvojem.

Celu ovu priču navodim ovde zbog jednog, naizgled, akademskog pitanja koje mi je postavio kolega iz “Hrvatske riječi” – šta mislim o potrebi da se Hrvatska reindustrijalizuje (do 35 odsto učešća u stvaranju BDP-a) jer je to, navodno, preporuka i Evropske unije. Odgovorio sam, prilično “moderno”, da bismo prvo morali da se objasnimo oko pojma “reindustrijalizacije” u vreme nove digitalizacije i robotizacije, a zatim sam dodao da ni Hrvatska ni Srbija ne mogu računati na neke “autonomne industrije sposobne za svetsku utakmicu” (osim onih kreativnih), nego da im sleduje proizvodnja komponenti i polufabrikata u saradnji s međunarodnim megakompanijama.

Mogao bih ovde, u skladu s naslovom ovoga teksta, dodati i da se kod nas ponovo (kao između dva svetska rata) obavlja svojevrsna “diferencijacija” na one koji rade za strane institucije u Srbiji i strane kompanije koje ovde imaju predstavništva i pogone, te na one koji rade za srpske državne i privatne firme – diferencijacija koja na prvi pogled nema veze s pitanjem nacionalnog identiteta. Iako i najgorljiviji srpski nacionalisti i patriote, pre svega, pokušavaju da svoju decu pretežno zaposle kod stranaca jer su kod njih obično bolje plate i bolji uslovi rada, oni sami ne napuštaju svoja identitetska uporišta iz prošlosti, a deca, ukoliko su uspešna, rado napuštaju ta uporišta zarad “svetske karijere”.

Istina, kako upozorava Dragoljub Vukadinović, predsednik Metalac grupe, jedne od retkih uspešnih domaćih proizvodnih konglomeracija, strani investitori su u Srbiji pretežno izgradili pogone (niske tehnologije) koji se mogu relativno brzo napustiti (kad presahnu privilegije ili poraste pritisak radnika za veće plate) i koji malo multipliciraju rad domaćih kooperanata. On je, međutim, takvu ocenu izneo u kontekstu svoje osnovne teze da državne subvencije treba da budu dostupne i domaćim preduzećima, barem pod jednakim uslovima.

Poenta Vukadinovićevih predloga, iznetih u Danasu 18. marta, ipak je u njegovoj oceni da država, ako želi da i domaće privrednike podstakne na razvoj i ulaganja, ne treba mnogo da mudruje nego da smanji poreze na profit, dažbine na investicije i opremu, da smanji poreze i doprinose na plate.

Lako je reći da je smanjenje poreza jedino realna “identitetska politika”, to jest “patriotska politika”, ali to nije moguće sprovesti s toliko mnogo “nacionalnih ciljeva” i s toliko mnogo “profesionalnih patriota”.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu

    Đe smo bili svuđ smo poginuli – da parafraziram naziv one nezaboravne pozorišne predstave – ostalo je još samo fudbalsko polje Kosovo, ali i tu će uskoro “krvca da procveta”.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija

    Kad god neke novine u Srbiji prenesu neki tekst čuvenog ekonomiste, nobelovca i kolumniste Džozefa Štiglica, pozovu me neki stari drugovi da me pitaju šta ja mislim o “fijasku neoliberalizma” i tezi da se “neoliberalizam mora proglasiti mrtvim”, što je lajtmotiv ovog ekonomskog velikana – i pitaju me zašto Srbija, uprkos tome, i dalje istrajava na “neoliberalističkoj ekonomskoj filozofiji”.

  • Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta

    Koji su efekti transfera iz razvijenijih u manje razvijene zemlje članice Evropske unije?

  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

    Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side