Dimitrije Boarov: Pitanje identiteta i prosperiteta
22.03.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Pitanje identiteta i prosperiteta

Dimitrije Boarov: Pitanje identiteta i prosperiteta
Ovih dana, kada se u Beogradu zakuvava politička kriza zbog sve zapaljivijeg “sukoba na desnici”, pre svega oko Kosovskog pitanja i srpstva u celini, deluju nekako nestvarno reči osnivača Svetskog ekonomskog foruma u švajcarskom Davosu Klausa Švaba o “lažnoj dihotomiji” između nacionalnog i globalnog identiteta. Švab tu dihotomiju odbacuje rečima da je “potrebno da prihvatimo individualne, patriotske i globalističke identitete jer svi oni postoje u svakom od nas”.

Švab o identitetskom osećanju sveta govori u kontekstu svog pogleda na razvijajuću Četvrtu industrijsku revoluciju, koja će ponovo “temeljno transformisati svet” i pred sve države postaviti krupne izazove. U tom pravcu on kaže da se “već sada globalne ekonomske interakcije više ne mogu razvrstavati na tradicionalan način – na robu i usluge, finansijske transakcije i investicije”, te dodaje da je to zbog toga što su “svi ekonomski tokovi integrisani u sveobuhvatni sistem prekogranične vrednosti”. Možda njegove reči o budućnosti u kojoj će dominirati “interkonektivnost nacionalnih digitalnih sistema i posledični protok ideja i usluga” deluju preuranjeno i moguće je da on potcenjuje snage koje će se suprotstavljati spomenutoj “interkonektivnosti”, ali na dugi rok verovatno je u pravu. Jer, pokušaji Kremlja ili Pekinga, Ankare ili Karakasa, da “spreče zloupotrebe interneta” i “zaštite nacionalne osobenosti”, sigurno na duži rok neće imati uspeha. Uostalom, i prethodne tri industrijske revolucije nailazile su na prepreke, ali su one, pre ili kasnije, rušene što ratovima što tehnološkim razvojem.

Celu ovu priču navodim ovde zbog jednog, naizgled, akademskog pitanja koje mi je postavio kolega iz “Hrvatske riječi” – šta mislim o potrebi da se Hrvatska reindustrijalizuje (do 35 odsto učešća u stvaranju BDP-a) jer je to, navodno, preporuka i Evropske unije. Odgovorio sam, prilično “moderno”, da bismo prvo morali da se objasnimo oko pojma “reindustrijalizacije” u vreme nove digitalizacije i robotizacije, a zatim sam dodao da ni Hrvatska ni Srbija ne mogu računati na neke “autonomne industrije sposobne za svetsku utakmicu” (osim onih kreativnih), nego da im sleduje proizvodnja komponenti i polufabrikata u saradnji s međunarodnim megakompanijama.

Mogao bih ovde, u skladu s naslovom ovoga teksta, dodati i da se kod nas ponovo (kao između dva svetska rata) obavlja svojevrsna “diferencijacija” na one koji rade za strane institucije u Srbiji i strane kompanije koje ovde imaju predstavništva i pogone, te na one koji rade za srpske državne i privatne firme – diferencijacija koja na prvi pogled nema veze s pitanjem nacionalnog identiteta. Iako i najgorljiviji srpski nacionalisti i patriote, pre svega, pokušavaju da svoju decu pretežno zaposle kod stranaca jer su kod njih obično bolje plate i bolji uslovi rada, oni sami ne napuštaju svoja identitetska uporišta iz prošlosti, a deca, ukoliko su uspešna, rado napuštaju ta uporišta zarad “svetske karijere”.

Istina, kako upozorava Dragoljub Vukadinović, predsednik Metalac grupe, jedne od retkih uspešnih domaćih proizvodnih konglomeracija, strani investitori su u Srbiji pretežno izgradili pogone (niske tehnologije) koji se mogu relativno brzo napustiti (kad presahnu privilegije ili poraste pritisak radnika za veće plate) i koji malo multipliciraju rad domaćih kooperanata. On je, međutim, takvu ocenu izneo u kontekstu svoje osnovne teze da državne subvencije treba da budu dostupne i domaćim preduzećima, barem pod jednakim uslovima.

Poenta Vukadinovićevih predloga, iznetih u Danasu 18. marta, ipak je u njegovoj oceni da država, ako želi da i domaće privrednike podstakne na razvoj i ulaganja, ne treba mnogo da mudruje nego da smanji poreze na profit, dažbine na investicije i opremu, da smanji poreze i doprinose na plate.

Lako je reći da je smanjenje poreza jedino realna “identitetska politika”, to jest “patriotska politika”, ali to nije moguće sprovesti s toliko mnogo “nacionalnih ciljeva” i s toliko mnogo “profesionalnih patriota”.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih

    Kad je teško, onda žene. Pandemiji i manje podležu i više je obuzdavaju nego muškarci.

  • Dimitrije Boarov: Korona i gorivo Dimitrije Boarov: Korona i gorivo

    Još se ne vidi kuda će nas odvesti rat za udele na skučenom svetskom naftnom tržištu, koji se između najvećih proizvođača rasplamsao zajedno s pandemijom koronavirusa i startom svetske privredne recesije.

  • Vladimir Gligorov: Tri napomene Vladimir Gligorov: Tri napomene

    Prva je donekle akademska, mada su posledice po privrednu politiku, zapravo, značajne.

  • Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo

    Smanjuje se Grenland, a nivo morske površine raste. Ima li to neke veze s pojavom koronavirusa i epidemijom Covida-19. Reklo bi se da nema nikakve, ali to je zabluda: sve na ovom svijetu ima neke veze s poremećajem bioravnoteže planete na kojoj živimo.

  • Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini

    Kako se izvini kaže u Kini? Mora da je neka teška reč, kao u Srbiji, kako je to davno (stihom u naslovu) utvrdio Đorđe Balašević.

  • Dimitrije Boarov: Čekajući helikopter Dimitrije Boarov: Čekajući helikopter

    U vrhu države vlada zabluda da Srbija ima neke nadnaravne sposobnosti i mogućnosti da bude pametnija i moćnija od svih drugih država, posebno u kriznim vremenima. Pa zašto smo onda jedna od najsiromašnijih država u Evropi i zašto toliko sporo popravljamo svoje mesto na svetskoj ekonomskoj lestvici.

  • Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija

    Pre neki dan visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žosep Borel izjavio je da svetu i Evropi preti kriza biblijskih razmera zbog koronavirusa jer će zemlje u razvoju izgubiti sve prihode, budući da je došlo do kraha izvoza, cena nafte i sirovina, a turizam je stao, isto kao i doznake ekonomskih emigranata.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side