22.03.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Pitanje identiteta i prosperiteta

Dimitrije Boarov: Pitanje identiteta i prosperiteta
Ovih dana, kada se u Beogradu zakuvava politička kriza zbog sve zapaljivijeg “sukoba na desnici”, pre svega oko Kosovskog pitanja i srpstva u celini, deluju nekako nestvarno reči osnivača Svetskog ekonomskog foruma u švajcarskom Davosu Klausa Švaba o “lažnoj dihotomiji” između nacionalnog i globalnog identiteta. Švab tu dihotomiju odbacuje rečima da je “potrebno da prihvatimo individualne, patriotske i globalističke identitete jer svi oni postoje u svakom od nas”.

Švab o identitetskom osećanju sveta govori u kontekstu svog pogleda na razvijajuću Četvrtu industrijsku revoluciju, koja će ponovo “temeljno transformisati svet” i pred sve države postaviti krupne izazove. U tom pravcu on kaže da se “već sada globalne ekonomske interakcije više ne mogu razvrstavati na tradicionalan način – na robu i usluge, finansijske transakcije i investicije”, te dodaje da je to zbog toga što su “svi ekonomski tokovi integrisani u sveobuhvatni sistem prekogranične vrednosti”. Možda njegove reči o budućnosti u kojoj će dominirati “interkonektivnost nacionalnih digitalnih sistema i posledični protok ideja i usluga” deluju preuranjeno i moguće je da on potcenjuje snage koje će se suprotstavljati spomenutoj “interkonektivnosti”, ali na dugi rok verovatno je u pravu. Jer, pokušaji Kremlja ili Pekinga, Ankare ili Karakasa, da “spreče zloupotrebe interneta” i “zaštite nacionalne osobenosti”, sigurno na duži rok neće imati uspeha. Uostalom, i prethodne tri industrijske revolucije nailazile su na prepreke, ali su one, pre ili kasnije, rušene što ratovima što tehnološkim razvojem.

Celu ovu priču navodim ovde zbog jednog, naizgled, akademskog pitanja koje mi je postavio kolega iz “Hrvatske riječi” – šta mislim o potrebi da se Hrvatska reindustrijalizuje (do 35 odsto učešća u stvaranju BDP-a) jer je to, navodno, preporuka i Evropske unije. Odgovorio sam, prilično “moderno”, da bismo prvo morali da se objasnimo oko pojma “reindustrijalizacije” u vreme nove digitalizacije i robotizacije, a zatim sam dodao da ni Hrvatska ni Srbija ne mogu računati na neke “autonomne industrije sposobne za svetsku utakmicu” (osim onih kreativnih), nego da im sleduje proizvodnja komponenti i polufabrikata u saradnji s međunarodnim megakompanijama.

Mogao bih ovde, u skladu s naslovom ovoga teksta, dodati i da se kod nas ponovo (kao između dva svetska rata) obavlja svojevrsna “diferencijacija” na one koji rade za strane institucije u Srbiji i strane kompanije koje ovde imaju predstavništva i pogone, te na one koji rade za srpske državne i privatne firme – diferencijacija koja na prvi pogled nema veze s pitanjem nacionalnog identiteta. Iako i najgorljiviji srpski nacionalisti i patriote, pre svega, pokušavaju da svoju decu pretežno zaposle kod stranaca jer su kod njih obično bolje plate i bolji uslovi rada, oni sami ne napuštaju svoja identitetska uporišta iz prošlosti, a deca, ukoliko su uspešna, rado napuštaju ta uporišta zarad “svetske karijere”.

Istina, kako upozorava Dragoljub Vukadinović, predsednik Metalac grupe, jedne od retkih uspešnih domaćih proizvodnih konglomeracija, strani investitori su u Srbiji pretežno izgradili pogone (niske tehnologije) koji se mogu relativno brzo napustiti (kad presahnu privilegije ili poraste pritisak radnika za veće plate) i koji malo multipliciraju rad domaćih kooperanata. On je, međutim, takvu ocenu izneo u kontekstu svoje osnovne teze da državne subvencije treba da budu dostupne i domaćim preduzećima, barem pod jednakim uslovima.

Poenta Vukadinovićevih predloga, iznetih u Danasu 18. marta, ipak je u njegovoj oceni da država, ako želi da i domaće privrednike podstakne na razvoj i ulaganja, ne treba mnogo da mudruje nego da smanji poreze na profit, dažbine na investicije i opremu, da smanji poreze i doprinose na plate.

Lako je reći da je smanjenje poreza jedino realna “identitetska politika”, to jest “patriotska politika”, ali to nije moguće sprovesti s toliko mnogo “nacionalnih ciljeva” i s toliko mnogo “profesionalnih patriota”.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: O malinama i ruži Mijat Lakićević: O malinama i ruži

    Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik

    “Vanredno ugrožavate istraživačko novinarstvo i slobodu izražavanja. Ma kakvi, najzad je dolijao kradljivac državnih tajni.” “Neće biti da je tako, onaj ko je otkrio tuđa nepočinstva ne može biti proganjan.” “Pravdajte ga koliko hoćete, ali veliki remetilac internacionalnih odnosa konačno je dopao u ruke nacionalnih pravdi.”

  • Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare

    Nekoliko srpskih novina prenelo je pre neki dan agencijsku vest da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zatvorilo “nelegalno mesto za pretovar šljunka i peska kod Apatina”.

  • Nadežda Gaće: Autogolovi Nadežda Gaće: Autogolovi

    Ne razumem se u fudbal, ali znam da je glavno dati bar gol više. Naša politička scena mi liči na fudbal u kojem niko ne mrda ispred svoga gola, nikako se ne meša s protivnikom – a rezultat se svodi na prebrojavanje autogolova.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat

    Crkve su izdale vernike, sindikati su izdali radnike, partije su izdale birače, države su izdale građane, građani su izdali sami sebe.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side