Dimitrije Boarov: Petparačka istorija
14.08.2015 Beograd

Dimitrije Boarov: Petparačka istorija

Dimitrije Boarov: Petparačka istorija
Ovog dugog toplog leta vrućina je omamila i većinu “dežurnih urednika” po našim novinama, mada je priroda naše profesije takva da je “hladna glava” važnija i od one pametne ili kreativne.

To se ne vidi samo po raspaljivanju ratnohuškačke atmosfere u “južnoslovenskom regionu” i u našim medijima, nego i u gotovo svakodnevnim pokušajima da se učvrste određeni stari “istorijski stereotipi” i da im se, radi “čvršće čvrstine”, pridruže neki svežiji – a sve to da bi se identitetski temelji srpske nacije ojačali petparačkim pričama iz novije feljtonistike.

Evo u tom smislu samo poslednjeg primera. Tiražni beogradski dnevnik Blic se poslednjeg vikenda, usred nesnosne avgustovske zapare, odlučio da objavi “dosije” pod naslovom “Ljudi koji su upropastili Srbiju”, a ova priča je čak izvučena na naslovnu stranu, gde su se pored “omče za Srbiju” našli portreti Adolfa Hitlera, Josipa Broza Tita, Dragutina Dimitrijevića Apisa, nemačkog cara Vilhelma II, Edvarda Kardelja, Slobodana Miloševića, Milorada Ulemeka Legije, Jovice Stanišića, Rade Markovića, Ratka Mladića i Bila Klintona (unutar lista, dodata je i kolektivna odrednica “srpski tajkuni”). Pri kraju ovog “letnjeg dosijea” dodati su i spiskovi glavnih “pozitivaca i negativaca” srpske ekonomije. U negativce se probilo šareno društvo: Petar Kostić, Radovan Božović, Borislav Atanacković, Dafina i Jezda, Borka Vučić i Andrija Dozet.

Naravno da bi svako u nekakvoj “kafanskoj analizi” mogao sa ovih spiskova izbaciti po koje ime, zbog “nedostatka formata” ili iz nekog drugog “idejnog razloga”, a dodati neke svoje “favorite”. Takva su pravila svake “igre tabela i rejtinga”, igre za koju Blic očigledno smatra da ima tiražne odjeke, pa toj igri pribegava veoma često (setimo se samo izbora Blicove vlade ili onih rang lista uticajnih ličnosti, đuture i po pojedinim oblastima, a i po polnoj rodnosti).

Već prvi pogled na spomenutu “tabelu upropastitelja Srbije” upućuje na zaključak da se tabela ne može analizirati na iole ozbiljniji način. Na njoj, na primer, nema nijednog Obrenovića ili Karađorđevića. Nema ni Draže Mihailovića ili Milana Nedića, ali su “abolirani” i svi srpski komunisti, od Aleksandra Rankovića i Dobrice Ćosića, do Petra Stambolića i Draže Markovića. Još kada se pročitaju “obrazloženja” za one koji su stavljeni na “listu srama” onda se zaključak, da je sa Blicom u ovom slučaju neumesno polemisati, dodatno nameće, jer nema tu gotovo ničeg ozbiljno argumentovanog i zasnovanog na nekim čvršćim kriterijumima, niti se u toj čorbi može pronaći neki doprinos nekoj novoj teoriji o “ulozi ličnosti” u istoriji. Evo samo jedne moje “lične ilustracije” u prilog ovog stava.

Pre 15 godina, pri kraju “Miloševićevog vakta” (11. maja 2000. godine), na zahtev urednika Vremena pisao sam članak povodom dvadesetogodišnjice smrti Josipa Broza Tita i u njemu sam pokušao da dokažem da Tito nije upropastio srpsku ekonomiju, nego naprotiv, da je on u poslednjih 700 godina, “kad su neoborivi ekonomski pokazatelji u pitanju, za Srbe i Srbiju, izgleda, učinio više nego svi Nemanjići, Obrenovići i Karađorđevići zajedno”. Evo kako sam to obrazložio:

“U četiri decenije Titove apsolutne vladavine Jugoslavijom, Srbija se nalazila u državi koja je zabeležila skoro neprekidnu četrdesetogodišnju stopu prosečnog godišnjeg rasta društvenog proizvoda od 6,8 odsto. Posle tog dugog razdoblja neprestanog, ponekad i gotovo skokovitog prosperiteta (prosečna godišnja stopa rasta između 1956. i 1965. godine bila je fantastičnih 9,5 odsto), kada se Srbija pod Miloševićem navodno vratila sebi i svojoj tradiciji, svojim nacionalnim ciljevima i svome vođi, svome dostojanstvu i svojoj pameti, društveni proizvod je u narednih 13 godina – imao prosečnu stopu pada od oko 5,5 odsto (kad bi se uzela u račun i katastrofalna prošla godina NATO bombardovanja, prosek bi pao još niže). Na kraju prošlog milenijuma, u odnosu na posttitovsku kulminaciju prosperiteta (1986) društveni proizvod SRJ bio je za 57 odsto manji, a u odnosu na godinu Titove smrti (1980) nivo je bio manji za 54 odsto.”

Od tog teksta iz 2000. godine do danas - malo šta se promenilo, pa Srbija doista treba da se upita zašto je u poslednjih 25 godina imala negativnu prosečnu godišnju stopu privrednog rasta od preko 1,7 odsto. Malo je toliko neuspešnih zemalja na kugli zemaljskoj.

Na kraju ovog malog osvrta na neodgovornu letnju igru “glavnih upropastitelja Srbije” treba primetiti da se neki navodno učvršćeni stereotipi u srpskoj petparačkoj istoriji naprosto međusobno sukobljavaju. Na primer, stalno se pokušava sa učvršćenjem priče kako je ideja Jugoslavije bila pogubna za Srbiju (valjda da bi se opravdala ideja Velike Srbije), a sa druge strane se Josip Broz Tito i Edvard Kardelj optužuju da su (kon)federalizacijom Srbije razbili Jugoslaviju. Pa ako nije bilo dobro ono prvo, zašto je bilo loše ovo drugo.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (3) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 14.08.2015, 11:36h Slobodan Koprivica

    Izuzetan primer kako se komentarisanjem lupetanja u dnevnom listu polusveta može iskoristiti prilika da se pljune Srbija. Mora se priznati da autor to ume i koristi, bez obzira šta da je tema. Da je, kojim slučajem, navedeni dnevni list pisao u zaprašivanju komaraca u Beogradu ili o ceni lubenica na Kalenić pijaci, autor bi našao razlog da to pretoči u otrov i pljune direktno u oči.

  • 14.08.2015, 10:49h makijaveli (7)

    Kao i uvek, odlican tekst prepun cinjenica, a ne praznih naklapanja, kao kod nekih drugih komentara. Gospodin Boarov ima siroki spektar znanja te moze da pise odlicne komentare.

  • 14.08.2015, 09:29h СРЕТЕЊСКИ УСТАВ 1835. или Титов из 1974. (1)

    Аутор текста нема довољно економског знања ни математичке интелигенције, да би научно вршио анализу да ли је Србија била развијенија у време Овреновића и Сретењског устава ( када је Србија била развијенија од Италије, Грчке, Бугарске,...) , или у време Тита и Устава из 1974.г. када је важило комунистичко правило: СЛАБА Србија - јака Југославија.

Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje

    Čadež je nedavno rekao: “Tu smo – gde smo i moramo da radimo zajedno, privrede su nam povezane više nego što ljudi znaju, što mogu i da pretpostave i što političari ne razumeju.” Ne znam zašto se u poslednjim spekulacijama o budućem premijeru Srbije Čadež više ne spominje, ali sada mogu da pretpostavim zašto je tako.

  • Dimitrije Boarov: Spora gradnja brze pruge Dimitrije Boarov: Spora gradnja brze pruge

    Da je u Kini brza pruga između Pekinga i Šangaja građena brzinom koja se ostvaruje između Pazove i Tošinog bunara, tih oko 1.300 kilometara gradilo bi se 150 godina, a izgrađena je za oko 4-5 godina.

  • Vladimir Gligorov: Plate Vladimir Gligorov: Plate

    Udvostručiti plate u evrima za, recimo, pet godina veoma je teško ostvarljivo.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Hrvatska Vladimir Gligorov: Srbija i Hrvatska

    U poslednjih desetak godina stvarni proizvod Hrvatske trajno je veći od srpskog i razlika se ne smanjuje, a po stanovniku se nominalno povećava.

  • Momčilo Pantelić: Red nereda Momčilo Pantelić: Red nereda

    “Ne mogu da dišem” nije samo preklinjanje teško obolelih nego i – povodom policijskog davljenja uhapšenog u Mineapolisu – poklič sve većeg broja ljudi koje sistemi guše nepravdom i ostalim nepočinstvima.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side