Dimitrije Boarov: Petogodišnji plan rasta
17.01.2020 Beograd

Dimitrije Boarov: Petogodišnji plan rasta

Dimitrije Boarov: Petogodišnji plan rasta
Pripremajući se za ovogodišnje političke izbore, vladajuća koalicija je potkraj prošle godine promovisala petogodišnji nacionalni investicioni plan Srbije, nazvan “Srbija 2025”.

Ovaj plan, dakako, s obzirom na svoju osnovnu namenu, sadrži mnoga obećanja narodu, a njegovi prvi kritičari zasad najviše analiziraju izjavu predsednika države Aleksandra Vučića (datu na samoj promociji ovog razvojnog programa) da će prosečna plata zaposlenih, sa današnjih 500 evra, do kraja 2025. porasti do proseka od 900 evra, za šta će Srbiji biti dovoljna i prosečna stopa godišnjeg rasta BDP-a od oko četiri odsto, uz devizni kurs koji bi se kretao između 117 i 120 dinara za jedan evro.

Naime, analitičari i kritičari ovog obećanja smatraju da je to apsolutno nerealno – da plate zaposlenih u Srbiji u narednih pet-šest godina porastu između 11 i 12 odsto godišnje, uz spomenutu prosečnu stopu rasta BDP-a od samo četiri odsto. Neki su čak izračunali, poput Dragovana Milićevića (u NIN-u od 9. januara) da bi za toliko visok porast plata bila potrebna prosečna stopa privrednog rasta od 14,6 odsto u narednih šest godina, što dosad u dužem razdoblju nije uspela da ostvari nijedna uspešna zemlja, pa je otuda to nemoguće očekivati i u Srbiji.

Kolumnista Danasa Dragan Vujadinović, pišući na sličnu temu (u Biznis dodatku ovog lista od 13. januara), izneo je čak sumnju i u procenu da je prosečna plata u Srbiji do kraja protekle godine dobacila do 500 evra, ako je na kraju novembra bila tek 465 evra, pa kaže da bi ona u decembru morala iznositi 940 evra – da bi prosek u čitavoj protekloj godini izneo 500 evra. No, možda je ipak uoči Nove godine dobacila do 500 evra, što naravno nije ilustracija godišnjeg proseka.

I meni se čini da je meta od 900 evra prosečne neto plate 2020. prilično nerealistična, mada Srbija mora ići u taj kurs preraspodele jer će inače opustošiti, budući da posle ere nezaposlenosti dolaze godine u kojima će čitavi privredni i društveni sektori ostati bez radne snage, pre svega zbog niskih prosečnih plata. Kad se gledaju takozvani “nacionalni računi”, bilo bi dobro, kako primećuje Fiskalni savet, voditi veću politiku štednje, te poreskog rasterećenja rada, pa porast plata primeriti porastu stope privrednog rasta, ali u vlasti Srbije i dalje vlada logika “i jare, i pare”.

Naime, kada se ovom uskom segmentu raspodele vezanom za plaćanje radne snage dodaju investicioni planovi koji su glavnina spomenutog plana “Srbija 2025”, onda se vidi izvesna “razrokost” ciljeva. Na jednoj strani se planira ulaganje 14 milijardi evra u narednom petogodištu u drumove, pruge, aerodrome, luke, digitalizaciju, vodosnabdevanje i kanalizaciju itd., a na drugoj strani valja skoro udvostručiti neto platu za oko 2,2 miliona zaposlenih. Na stranu što mi se čini da naši politički funkcioneri pretežno imaju na umu plate u javnom sektoru, pa zaboravljaju da preko 650.000 radnika prima plate u “privatnom sektoru”, a nije baš realno zamisliti da će se postojeća razlika u proseku tih plata (od oko 10.000 dinara u korist državnih nameštenika) tek tako ispeglati narednih godina.

Dakle, ne usuđujući se da uđem u “matematiku balansiranja” jednog političko-privrednog plana, smatram da je vreme “petoljetki” istorijski prošlo i da one ne uzbuđuju mnogo čak ni biračko telo u Srbiji. Taj plan neće biti ni od značajnije koristi za opoziciju jer ovde je notorno da se obećanja ne proveravaju kad im dođe vreme, ako je onaj ko je obećavao ostao u sedlu. A ako se ništa ne postigne od onog što je “zacrtano”, uvek postoji izgovor da bi i najviše postavljeni ciljevi vlasti mogli biti ostvareni da nije bilo opstrukcije narodnih neprijatelja. U tom smislu i plan “Srbija 2025” deluje prilično zastarelo, kao i svi raniji planovi “svetle budućnosti”.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
E-pretplata
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: Stvarno... a šta posle? Nadežda Gaće: Stvarno... a šta posle?

    Stvarno je naslov eseja Ibera Vedrina, bivšeg ministra inostranih poslova Francuske, objavljenog u ovom broju Novog magazina, publikovanog pandemijskog juna 2020, u kojem se bavi pitanjem šta posle Korone? Mnogo je razmišljanja na tu temu, ali kod Vedrina postoji meni inspirativna postavka.

  • Mijat Lakićević: Očarani razočaranjem Mijat Lakićević: Očarani razočaranjem

    Oni kao hoće da nas prime, a mi kao hoćemo da uđemo. Ovom rečenicom – parafrazirajući onog vojnika iz rata u Sloveniji početkom devedesetih – sve češće se na opozicionoj sceni kvalifikuje proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji. Drugim rečima – niti Srbija hoće zaista da uđe u Evropsku uniju niti EU hoće da primi Srbiju.

  • Dimitrije Boarov: Katastar kao usko grlo Dimitrije Boarov: Katastar kao usko grlo

    Stiče se utisak da se RGZ navikao na birokratsku supremaciju nad vlasništvom (jer tamo gde se o vlasništvu navodno konačno odlučuje, tamo je moć i sve drugo što uz nju ide), a na drugoj strani, i Vladi odgovara hronični svojinski nered u kojem poslednju reč može, u svakom ad hoc slučaju, imati najviša izvršna vlast

  • Dimitrije Boarov: Čari "finansijskih instrumenata" Dimitrije Boarov: Čari "finansijskih instrumenata"

    Stičem utisak da je Vlada Srbije otkrila čari “finansijskih instrumenata” kojima se poskrivećki može dolivati novac poreskih obveznika u državne firme, što upućuje na zaključak da ništa nije skupo kada treba “lakirati” njene poslovne poteze kako bi vladajuća “politika uspeha” ostala nenarušena.

  • Vladimir Gligorov: 100 evra Vladimir Gligorov: 100 evra

    Nije sporno da srpske vlasti nisu podelile (gotovo) svima po 100 evra s ciljem da se umanji siromaštvo ili nejednakost već zato da bi bolje prošli na izborima. To, međutim, ne znači da ta mera nije uticala na društvenu nejednakost.

  • Vladimir Gligorov: Državne plate Vladimir Gligorov: Državne plate

    Kako to već biva, povećanje plata u javnom sektoru sledeće godine najavljeno je, naravno, kao redak svetski uspeh. Malo koja druga zemlja će u tome uspeti, a najverovatnije nijedna. Jer, čini se da je tvrdnja da nemaju prostora u budžetu.

  • Momčilo Pantelić: Magija prazne stolice Momčilo Pantelić: Magija prazne stolice

    Izborno nadmetanje u Americi dodatno se rasplamsalo gašenjem života legendarne članice Vrhovnog suda Rut Bejder Ginsburg (87). Predsednik Donald Tramp i njegov izazivač Džo Bajden u izvesnoj meri su postali taoci njene zaostavštine.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
No? istraživa?a 2020
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side