11.08.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Perspektive malog trgovinskog rata

Dimitrije Boarov: Perspektive malog trgovinskog rata
Odluka Hrvatske vlade da usred turističke sezone i vrućeg leta drastično poveća takse za fitosanitarni pregled uvoznog voća i povrća iz zemalja koje nisu članice Evropske unije samo na prvi pogled ima klasičan i jednostavan cilj – da se vancarinskom barijerom prema spoljnim konkurentima iz siromašnog balkanskog “baštenskog komšiluka” (Srbija, BiH, Crna Gora i Makedonija) favorizuje prodaja domaćih producenata iste robe (na primer iz Slavonije, koja unutar Hrvatske stalno privredno zaostaje).

No, teško je pretpostaviti da u Zagrebu nikom nije palo na pamet da takva odluka može izazvati i proporcionalne i neproporcionalne reakcije u Beogradu, Sarajevu, Podgorici i Skoplju – i to ne samo one ekonomske naravi (recipročne diskriminacione mere) već i one političke prirode, dakako.

Ovog trenutka te recipročne mere prema Hrvatskoj u Beogradu, navodno, nisu oficijelno uvedene niti je Vlada Srbije retorički sklona da ih uvodi (sudeći prema izjavama nadležnog ministra trgovine Rasima Ljajića), ali neki srpski mediji pišu da zapravo već jesu faktički uvedene na terenu – i to ne samo prema hrvatskom zelenišu već prema hrvatskim proizvodima u celini, pa se sada, na primer, hrvatski sladoled sliva po parkiralištima oko carinarnica. Taj paket “neformalnog” carinskog odgovora uveden je zbog toga, kako se čuje, da bi se “ubrzala” arbitraža Evropske komisije oko pitanja da li je Hrvatska uvođenjem diskriminacionih mera povredila Sporazum o saradnji i pridruživanju (SSP) koji je zaključen sa Srbijom ili možda nije.

U Zagrebu, naime, kažu da je spomenuta cena fitosanitarnog pregleda do 15. jula bila oko 12 evra po kamionu, a sada je podignuta samo na 270 evra (22 puta), što je mnogo manje od vrednosti paprike ili lubenica u svakom šleperu. Pri svemu tome, treba imati u vidu da je Srbija prošle godine u Hrvatsku izvezla voća i povrća za svega 22,7 miliona evra. Međutim, ipak se postavlja pitanje zbog čega je doista Hrvatska uvela ove diskriminacione mere kad one zapravo imaju mali fiskalni domet, a nije teško dokazati ni da eventualno prokisli paradajz iz Makedonije ili prezreli bostan iz Srbije mogu ozbiljnije ugroziti domicilnu proizvodnju voća i povrća u Hrvatskoj, koja je više ugrožena slomom Todorićevog Agrokora nego ekspanzijom uvoza iz Srbije (istina, uvoz zeleniša u Hrvatsku iz Srbije više je nego udvostručen prošle godine).

Kad se aktuelni “mali trgovinski rat” između Hrvatske i balkanskog zaleđa oko pijačnog zeleniša analizira sa gledišta perspektive ulaska zapadnog Balkana u Evropsku uniju, on prestaje biti beznačajan i nije ga moguće strpati samo u uobičajeno letnje neprijateljsko podbadanje između ex Ju država povodom godišnjica Srebrenice, Oluje i drugih krvavih obljetnica balkanskih ratova s kraja 20. veka. Ako je Hrvatska nanjušila da je zgodan trenutak da se komšijama sa Balkana pošalje poruka da moraju još mnogo da se pomuče da bi se približili Briselu i da je tu uloga Hrvatske posebna, to jest primarna – a da se pri svemu tome može nešto učiniti i za domaće baštovane, onda je to olovna kugla upućena svim zagovornicima Evrope u Beogradu, Sarajevu, Podgorici i Skoplju. U tom smislu moram da primetim da je Junkerova izjava da ne treba žuriti s prijemom država sa zapadnog Balkana u EU, ali im treba pružiti “evropsku perspektivu” (ako je dobro interpretirana u našoj štampi) – i gora od poteza Plenkovića u Zagrebu. Ne znam kako su je drugi razumeli, ali ja sam je razumeo po onoj narodnoj poslovici: obećanje ludom radovanje! Jer, zapadnom Balkanu je dosta “evropske perspektive” već mu je Evropa potrebna sad i odmah.

Ovog trenutka mi ne znamo kako će se problem “pijačarske diskriminacije” na Balkanu završiti uprkos poslednjim pomirljivim tonovima koji stižu iz Sarajeva i Zagreba, to jest da li će se spor razvijati ubrzano po sistemu “da vidimo ko je luđi” u trgovinskom ratu ili će se stvar razvlačiti u administrativnom maratonu. Glavno je da se razume da “potencijal” ovog sukoba i nije toliko sitan koliko možda nekom u Briselu izgleda, te da zbog njega ne treba remetiti letovanje članova Evropske komisije. Zbog toga bi bilo dobro da se taj spor hitno smiri, po mogućstvu bez velike galame i uz ustupke sa obe strane.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivan Ninić: Kad će “srpski Sanader”? Ivan Ninić: Kad će “srpski Sanader”?

    “Prima socijalnu pomoć 7.000 dinara i nema šta da jede, a uplatio stranci 650.000 dinara” – ovako su 2015. godine izveštavali mediji o donatoru SPS.

  • Vladimir Gligorov: Slobodna trgovina Vladimir Gligorov: Slobodna trgovina

    Pre 200 godina objavljena su Načela političke ekonomije Davida Rikarda. Savremeni, u smislu današnji, interes je najviše za njegovo zalaganje za slobodnu trgovinu. I uopšte, za njegovu teoriju spoljne trgovine.

  • Dimitrije Boarov: Štrajk u Kragujevcu Dimitrije Boarov: Štrajk u Kragujevcu

    Iako štrajk u fabrici Fijat Krajsler automobili Srbija u Kragujevcu, zbog doista niskih plata zaposlenih (nižih od srpskog proseka) traje tek desetak dana, već sada je jasno da je otvoren veliki privredni problem Srbije koji neće biti ni brzo ni jeftino rešen i koji će zagorčati život ne samo novoj-staroj vladi, na čelu s premijerkom Anom Brnabić, nego i mnogim poreskim obveznicima države.

  • Aleksandar Simić: Nekad i sad Aleksandar Simić: Nekad i sad

    Mislim da nisam još pošao ni u osnovnu školu, kada sam prvi put osetio duboku nostalgiju za "dobrim starim vremenima".

  • Vladimir Gligorov: Dramatično poboljšanje Vladimir Gligorov: Dramatično poboljšanje

    “Ekonomska situacija u Srbiji se dramatično popravila od usvajanja ekonomskog programa” koji podržava MMF stendbaj sporazumom.

  • Dimitrije Boarov: Kurs i otkupna cena Dimitrije Boarov: Kurs i otkupna cena

    Na pragu žetve pšenice i sa početkom prikupljanja ovogodišnjeg roda malina ponovo je pokrenuto pitanje po kojim cenama će se moći prodati ova dva od tri najvažnija poljoprivredna proizvoda Srbije.

  • Vladimir Gligorov: Kako povećati ulaganja Vladimir Gligorov: Kako povećati ulaganja

    Ukupna proizvodnja jedne zemlje, merena bruto domaćim proizvodom BDP, jednaka je njenoj ukupnoj upotrebi koja se sastoji od potrošnje, ulaganja i neto izvoza (izvoz minus uvoz robe i usluga).

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side