11.08.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Perspektive malog trgovinskog rata

Dimitrije Boarov: Perspektive malog trgovinskog rata
Odluka Hrvatske vlade da usred turističke sezone i vrućeg leta drastično poveća takse za fitosanitarni pregled uvoznog voća i povrća iz zemalja koje nisu članice Evropske unije samo na prvi pogled ima klasičan i jednostavan cilj – da se vancarinskom barijerom prema spoljnim konkurentima iz siromašnog balkanskog “baštenskog komšiluka” (Srbija, BiH, Crna Gora i Makedonija) favorizuje prodaja domaćih producenata iste robe (na primer iz Slavonije, koja unutar Hrvatske stalno privredno zaostaje).

No, teško je pretpostaviti da u Zagrebu nikom nije palo na pamet da takva odluka može izazvati i proporcionalne i neproporcionalne reakcije u Beogradu, Sarajevu, Podgorici i Skoplju – i to ne samo one ekonomske naravi (recipročne diskriminacione mere) već i one političke prirode, dakako.

Ovog trenutka te recipročne mere prema Hrvatskoj u Beogradu, navodno, nisu oficijelno uvedene niti je Vlada Srbije retorički sklona da ih uvodi (sudeći prema izjavama nadležnog ministra trgovine Rasima Ljajića), ali neki srpski mediji pišu da zapravo već jesu faktički uvedene na terenu – i to ne samo prema hrvatskom zelenišu već prema hrvatskim proizvodima u celini, pa se sada, na primer, hrvatski sladoled sliva po parkiralištima oko carinarnica. Taj paket “neformalnog” carinskog odgovora uveden je zbog toga, kako se čuje, da bi se “ubrzala” arbitraža Evropske komisije oko pitanja da li je Hrvatska uvođenjem diskriminacionih mera povredila Sporazum o saradnji i pridruživanju (SSP) koji je zaključen sa Srbijom ili možda nije.

U Zagrebu, naime, kažu da je spomenuta cena fitosanitarnog pregleda do 15. jula bila oko 12 evra po kamionu, a sada je podignuta samo na 270 evra (22 puta), što je mnogo manje od vrednosti paprike ili lubenica u svakom šleperu. Pri svemu tome, treba imati u vidu da je Srbija prošle godine u Hrvatsku izvezla voća i povrća za svega 22,7 miliona evra. Međutim, ipak se postavlja pitanje zbog čega je doista Hrvatska uvela ove diskriminacione mere kad one zapravo imaju mali fiskalni domet, a nije teško dokazati ni da eventualno prokisli paradajz iz Makedonije ili prezreli bostan iz Srbije mogu ozbiljnije ugroziti domicilnu proizvodnju voća i povrća u Hrvatskoj, koja je više ugrožena slomom Todorićevog Agrokora nego ekspanzijom uvoza iz Srbije (istina, uvoz zeleniša u Hrvatsku iz Srbije više je nego udvostručen prošle godine).

Kad se aktuelni “mali trgovinski rat” između Hrvatske i balkanskog zaleđa oko pijačnog zeleniša analizira sa gledišta perspektive ulaska zapadnog Balkana u Evropsku uniju, on prestaje biti beznačajan i nije ga moguće strpati samo u uobičajeno letnje neprijateljsko podbadanje između ex Ju država povodom godišnjica Srebrenice, Oluje i drugih krvavih obljetnica balkanskih ratova s kraja 20. veka. Ako je Hrvatska nanjušila da je zgodan trenutak da se komšijama sa Balkana pošalje poruka da moraju još mnogo da se pomuče da bi se približili Briselu i da je tu uloga Hrvatske posebna, to jest primarna – a da se pri svemu tome može nešto učiniti i za domaće baštovane, onda je to olovna kugla upućena svim zagovornicima Evrope u Beogradu, Sarajevu, Podgorici i Skoplju. U tom smislu moram da primetim da je Junkerova izjava da ne treba žuriti s prijemom država sa zapadnog Balkana u EU, ali im treba pružiti “evropsku perspektivu” (ako je dobro interpretirana u našoj štampi) – i gora od poteza Plenkovića u Zagrebu. Ne znam kako su je drugi razumeli, ali ja sam je razumeo po onoj narodnoj poslovici: obećanje ludom radovanje! Jer, zapadnom Balkanu je dosta “evropske perspektive” već mu je Evropa potrebna sad i odmah.

Ovog trenutka mi ne znamo kako će se problem “pijačarske diskriminacije” na Balkanu završiti uprkos poslednjim pomirljivim tonovima koji stižu iz Sarajeva i Zagreba, to jest da li će se spor razvijati ubrzano po sistemu “da vidimo ko je luđi” u trgovinskom ratu ili će se stvar razvlačiti u administrativnom maratonu. Glavno je da se razume da “potencijal” ovog sukoba i nije toliko sitan koliko možda nekom u Briselu izgleda, te da zbog njega ne treba remetiti letovanje članova Evropske komisije. Zbog toga bi bilo dobro da se taj spor hitno smiri, po mogućstvu bez velike galame i uz ustupke sa obe strane.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić

    Ko drži ključeve Beograda, drži ključeve Srbije. Zato nije čudo što se oštre sablje i koplja za beogradski boj. Beograd ima ogroman ne samo simboličko-politički nego i praktično ekonomski značaj. U stvari, da nije drugog ne bi bilo ni prvog.

  • Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost

    Poznat vam je, svakako, lider koji medije kritikuje kao svoje neprijatelje iako njegovi nastupi dominiraju javnim prostorom, kome se, uprkos zapadnom kursu, istražuju sporne veze sa Rusijom i Kinom i koji za iskušenja domovine najviše krivi njen “bivši režim”. Ali, takvom opisu odgovara, premijerno, i predsednik – Amerike.

  • Vladimir Gligorov: Lokalni izbori Vladimir Gligorov: Lokalni izbori

    Kada stranka na vlasti, pogotovo ako je sklona autoritarizmu, dobije lokalne izbore sa dvotrećinskom većinom (o tročetvrtinskoj da i ne govorimo), to je veoma rđav znak za demokratiju, ali nije dobro ni za tu stranku.

  • Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu

    Ono što je George Harrison bio u Beatlesima, Predrag Lucić bio je u Feral Tribuneu. Samozatajan i marljiv po vlastitom izboru uvijek malo u drugom planu, ne zbog toga što bi ga tamo netko gurao (jer ondje nije ni pripadao), već što se sâm tako postavljao.

  • Vladimir Gligorov: Dva populizma Vladimir Gligorov: Dva populizma

    Najviše je ekonomskih istraživanja populizma u Latinskoj Americi. Ovo i zato što je na tom iskustvu nastao i takozvani Vašingtonski konsenzus (Williamson 1990), koji je posebno predmet kritike ekonomista i komentatora na levici, mada ne samo njih.

  • Mijat Lakićević: Davos, svetski, a srpski Mijat Lakićević: Davos, svetski, a srpski

    Da je Davos bio dve nedelje ranije, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću bi čestitali na makroekonomskoj stabilizaciji i pitali ga za investicione mogućnosti; ovako će ga prepoznavati kao čoveka iz zemlje u kojoj je nedavno ubijen opozicioni lider.

  • Vladimir Gligorov: Berza Vladimir Gligorov: Berza

    Zašto bankarske krize imaju veći negativan efekat od berzanskih kriza? Ovo je zanimljivo upravo sada kada je došlo do značajne korekcije u berzanskim vrednostima. Poređenja radi, panika iz 1987, pošto je došlo do velikog gubitka vrednosti akcija, bila je kratkotrajna i nije imala gotovo nikakav uticaj na privredna kretanja.

Preporuke prijatelja
FEST 2018
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw