14.09.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Penzije po volji vlade

Dimitrije Boarov: Penzije po volji vlade
Mada naša štampa vrlo šturo izveštava o građanskim protestima u Ruskoj Federaciji zbog najavljenih promena u penzionom zakonodavstvu, očigledno je da nije reč o bezazlenim okupljanjima u 80 gradova ove zemlje. Uostalom, u Sankt Peterburgu uhapšeno je pre neki dan oko 100 učesnika ovih protesta, a nezavisni ruski sajtovi govore i o brutalnom postupanju policije koja je tukla koga je stigla, bez obzira na godine starosti.

U tom kontekstu, kod nas je objavljeno da je Vlada Srbije donela odluku da će Skupštini predložiti ukidanje famoznog Zakona o privremenom umanjenju penzija iz oktobra 2014. godine, te da će “svi penzioneri” dobiti povišice, to jest da će “penzioneri dobiti znatno veće prinadležnosti nego pre četiri godine”. Kao što je poznato, Vlada RF prvo je bila predvidela da se radni staž do odlaska u penziju za muškarce poveća sa 60 na 65 godina, a za žene sa 55 na 63 godine. Kad se videlo da se to narodu ne sviđa, morao je da interveniše i sam predsednik Vladimir Putin, koji je “ublažio” predlog za produženje “ženskog staža”, pa je sada u opticaju povećanje radnog staža za pet godina (do 60 godina). Prilikom svog govora na tu temu, Putin je spomenuo da je 2005. godine odnos zaposlenih i penzionera u Ruskoj Federaciji bio 1,7 prema jedan, a da se iduće godine očekuje pogoršanje tog odnosa na 1,2 zaposlena na jednog penzionera, te da se zbog toga ide na reformisanje penzionog sistema. Inače, povodom ovih Putinovih nevolja jedan prijatelj mi je rekao: možeš biti diktator, možeš ratovati od Dona do Damaska, ali nas nemoj terati da duže radimo! To je ostalo od socijalizma u Rusiji.

Već i ta najava upućivala je na zaključak da se neće ići samo na “normalizaciju” starog penzionog sistema, pošto su savladane “privremene” državne finansijske teškoće, već da će i novi zakon zadržati najproblematičnije rešenje iz zakona koji se ukida – da će Vlada praktično voluntarno moći da menja proporcije između nižih i viših penzija, što znači da će penzioni sistem ostati odvojen od svoje suštine, da predstavlja “osiguranje za starost” i da iznosi penzija treba da budu srazmerni “premiji osiguranja” koja se plaćala tokom radnog veka (srazmerna doprinosu za penziono osiguranje).

Da će uz povećanje penzija, kao “čaše meda”, ići i neke “čaše žuči” vidi se i po nedavnom intervjuu Zorana Đorđevića, ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (Politika, 10. septembar), koji je prilično grubo i otvoreno rekao da se penzije više neće po zakonu usklađivati dvaput godišnje u skladu sa rastom inflacije i delom u skladu sa kretanjem BDP-a. Đorđević je čak rekao da će novo rešenje biti bolje za penzionere jer umesto takvog usklađivanja “Vlada će pratiti ekonomski i privredni rast i mogućnosti u zemlji i prema tome će se i penzije povećavati. Država će procenjivati kada i koliko će biti povećanje penzija. To može da se posmatra pozitivno”. Navodno će se država, priča dalje ministar, truditi da penzionerima ne daje minimum nego će davati “mnogo iznad toga”, itd.

Neću se ovde baviti jezičkim nespretnostima nadležnog ministra niti njegovom generalnom političkom neopreznošću, ali moram da primetim da on izgleda nije ni svestan koliko je “politizovao” pitanje penzionog sistema i koliko je pokazao da ni ovu vladu ne zanima zbiljsko reformisanje tog sistema, koje bi podrazumevalo promenu načina upravljanja penzijskim fondom, restituciju njegove imovine, promenu načina odlučivanja o njegovom poslovanju i njegovim ulaganjima, i tako redom.

Kad je reč o spomenutoj “politizaciji”, treba objasniti da ukidanje bilo kakve zakonom utvrđene korelacije između proporcija pokrivanja gubitaka penzijskih fondova i budžetskih mogućnosti, pa i korelacije penzija i inflacione korozije, jednostavno znači da vladajuća većina može preko penzionera da “kupuje” vlast od značajnog dela biračkog tela i da se večito prikazuje kao donator najstarijoj populaciji, kao što se prilikom smanjivanja penzija 2014. godine prikazivala kao spasilac onih najsiromašnijih među penzionerima.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 14.09.2018, 20:30h Show "Rusija, Rusija" kao show "Jalta, Jalta"... (1)

    ... - na Terazijama (prekoputa hotela sa Srbinu najdražim imenom "Moskva"..."Mada naša štampa vrlo šturo izveštava o građanskim protestima u Ruskoj Federaciji zbog najavljenih promena u penzionom zakonodavstvu,..." ... - Naša štampa UOPŠTE izveštava samo o PROPASTI svega i svačega na ZAPADU: ŠTRAJKOVI u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji..., TRAMPOVE AFERE u SAD, RAKETIRANJE DECE U SIRIJI, AFGANISTANU... A RUSIJA? - Rusija je zemlja MEDA I MLEKA, Rusija je DARODAVAC SRBIJI, SIRIJI i DRUGIM "RASPETIM" NARODIMA, Rusija je zemlja SOCIJALNE PRAVDE, zemlja HRISTOLJUBIVE HUMANOSTI... -- sve u stilu priča SRPSKIH "NEOBOLJŠEVIKA" i u stilu priča visokorangiranih sveštenika SPC...

Pročitajte i...
  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Dimitrije Boarov: Piketijev manifest Dimitrije Boarov: Piketijev manifest

    Paralelno sa famoznim protestom Žutih prsluka u Francuskoj, koji neki analitičari smatraju protestom sitne buržoazije protiv one krupne (dakle, vidom sukoba na desnici), u Parizu je, sa neke vrste “leve obale” javne scene, lansiran i Manifest za demokratizaciju Evrope, koji je sačinila grupa intelektualaca na čelu sa ovde veoma poznatim ekonomskim istoričarem Tomom Piketijem i manje poznatim Antoanom Vošeom.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Vladimir Gligorov: Sledeća kriza Vladimir Gligorov: Sledeća kriza

    Američka centralna banka želi da normalizuje monetarnu politiku. Ovo je praktično promena monetarnog režima, i to ne onog koji je uspostavljen posle 2008, kada je njena kamatna stopa, ona koju zaračunava centralna banka, spuštena na nulu.

  • Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina

    Nema sličnosti, reklo bi se, između francuskih Žutih prsluka, Bregzita, uspona Donalda Trampa, rasta Kine, širenja Rusije, međunarodnog rejtinga EU i strateškog lelujanja Srbije.

  • Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena

    Novogodišnji i božićni praznici tek što su prošli, a imali smo dve vesti koje su nas rastužile. Paradoksalno, otišle su dve legende srpske kulture iako jedan od njih nije bio ličnost iz kulture: jedna je Marko Nikolić, a druga Dragoslav Šekularac, verovatno prva sportska pop-kulturna ikona i prvi jugoslovenski sportista čija popularnost beše tolika da je dobio i film o sebi, “Šeki snima, pazi se” Marijana Vajde iz 1962.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side