14.09.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Penzije po volji vlade

Dimitrije Boarov: Penzije po volji vlade
Mada naša štampa vrlo šturo izveštava o građanskim protestima u Ruskoj Federaciji zbog najavljenih promena u penzionom zakonodavstvu, očigledno je da nije reč o bezazlenim okupljanjima u 80 gradova ove zemlje. Uostalom, u Sankt Peterburgu uhapšeno je pre neki dan oko 100 učesnika ovih protesta, a nezavisni ruski sajtovi govore i o brutalnom postupanju policije koja je tukla koga je stigla, bez obzira na godine starosti.

U tom kontekstu, kod nas je objavljeno da je Vlada Srbije donela odluku da će Skupštini predložiti ukidanje famoznog Zakona o privremenom umanjenju penzija iz oktobra 2014. godine, te da će “svi penzioneri” dobiti povišice, to jest da će “penzioneri dobiti znatno veće prinadležnosti nego pre četiri godine”. Kao što je poznato, Vlada RF prvo je bila predvidela da se radni staž do odlaska u penziju za muškarce poveća sa 60 na 65 godina, a za žene sa 55 na 63 godine. Kad se videlo da se to narodu ne sviđa, morao je da interveniše i sam predsednik Vladimir Putin, koji je “ublažio” predlog za produženje “ženskog staža”, pa je sada u opticaju povećanje radnog staža za pet godina (do 60 godina). Prilikom svog govora na tu temu, Putin je spomenuo da je 2005. godine odnos zaposlenih i penzionera u Ruskoj Federaciji bio 1,7 prema jedan, a da se iduće godine očekuje pogoršanje tog odnosa na 1,2 zaposlena na jednog penzionera, te da se zbog toga ide na reformisanje penzionog sistema. Inače, povodom ovih Putinovih nevolja jedan prijatelj mi je rekao: možeš biti diktator, možeš ratovati od Dona do Damaska, ali nas nemoj terati da duže radimo! To je ostalo od socijalizma u Rusiji.

Već i ta najava upućivala je na zaključak da se neće ići samo na “normalizaciju” starog penzionog sistema, pošto su savladane “privremene” državne finansijske teškoće, već da će i novi zakon zadržati najproblematičnije rešenje iz zakona koji se ukida – da će Vlada praktično voluntarno moći da menja proporcije između nižih i viših penzija, što znači da će penzioni sistem ostati odvojen od svoje suštine, da predstavlja “osiguranje za starost” i da iznosi penzija treba da budu srazmerni “premiji osiguranja” koja se plaćala tokom radnog veka (srazmerna doprinosu za penziono osiguranje).

Da će uz povećanje penzija, kao “čaše meda”, ići i neke “čaše žuči” vidi se i po nedavnom intervjuu Zorana Đorđevića, ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (Politika, 10. septembar), koji je prilično grubo i otvoreno rekao da se penzije više neće po zakonu usklađivati dvaput godišnje u skladu sa rastom inflacije i delom u skladu sa kretanjem BDP-a. Đorđević je čak rekao da će novo rešenje biti bolje za penzionere jer umesto takvog usklađivanja “Vlada će pratiti ekonomski i privredni rast i mogućnosti u zemlji i prema tome će se i penzije povećavati. Država će procenjivati kada i koliko će biti povećanje penzija. To može da se posmatra pozitivno”. Navodno će se država, priča dalje ministar, truditi da penzionerima ne daje minimum nego će davati “mnogo iznad toga”, itd.

Neću se ovde baviti jezičkim nespretnostima nadležnog ministra niti njegovom generalnom političkom neopreznošću, ali moram da primetim da on izgleda nije ni svestan koliko je “politizovao” pitanje penzionog sistema i koliko je pokazao da ni ovu vladu ne zanima zbiljsko reformisanje tog sistema, koje bi podrazumevalo promenu načina upravljanja penzijskim fondom, restituciju njegove imovine, promenu načina odlučivanja o njegovom poslovanju i njegovim ulaganjima, i tako redom.

Kad je reč o spomenutoj “politizaciji”, treba objasniti da ukidanje bilo kakve zakonom utvrđene korelacije između proporcija pokrivanja gubitaka penzijskih fondova i budžetskih mogućnosti, pa i korelacije penzija i inflacione korozije, jednostavno znači da vladajuća većina može preko penzionera da “kupuje” vlast od značajnog dela biračkog tela i da se večito prikazuje kao donator najstarijoj populaciji, kao što se prilikom smanjivanja penzija 2014. godine prikazivala kao spasilac onih najsiromašnijih među penzionerima.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 14.09.2018, 20:30h Show "Rusija, Rusija" kao show "Jalta, Jalta"... (1)

    ... - na Terazijama (prekoputa hotela sa Srbinu najdražim imenom "Moskva"..."Mada naša štampa vrlo šturo izveštava o građanskim protestima u Ruskoj Federaciji zbog najavljenih promena u penzionom zakonodavstvu,..." ... - Naša štampa UOPŠTE izveštava samo o PROPASTI svega i svačega na ZAPADU: ŠTRAJKOVI u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji..., TRAMPOVE AFERE u SAD, RAKETIRANJE DECE U SIRIJI, AFGANISTANU... A RUSIJA? - Rusija je zemlja MEDA I MLEKA, Rusija je DARODAVAC SRBIJI, SIRIJI i DRUGIM "RASPETIM" NARODIMA, Rusija je zemlja SOCIJALNE PRAVDE, zemlja HRISTOLJUBIVE HUMANOSTI... -- sve u stilu priča SRPSKIH "NEOBOLJŠEVIKA" i u stilu priča visokorangiranih sveštenika SPC...

Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu

    Đe smo bili svuđ smo poginuli – da parafraziram naziv one nezaboravne pozorišne predstave – ostalo je još samo fudbalsko polje Kosovo, ali i tu će uskoro “krvca da procveta”.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija

    Kad god neke novine u Srbiji prenesu neki tekst čuvenog ekonomiste, nobelovca i kolumniste Džozefa Štiglica, pozovu me neki stari drugovi da me pitaju šta ja mislim o “fijasku neoliberalizma” i tezi da se “neoliberalizam mora proglasiti mrtvim”, što je lajtmotiv ovog ekonomskog velikana – i pitaju me zašto Srbija, uprkos tome, i dalje istrajava na “neoliberalističkoj ekonomskoj filozofiji”.

  • Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta

    Koji su efekti transfera iz razvijenijih u manje razvijene zemlje članice Evropske unije?

  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

    Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side