16.11.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Oprezan pogled u novu godinu

Dimitrije Boarov: Oprezan pogled u novu godinu
Čudno je to da i porast i pad cena nafte na svetskom tržištu uvek izazivaju zabrinutost. Kad cene rastu, uvoznici moraju da računaju na veće energetske troškove. Kad cene naglo padaju, to obično znači da se očekuje usporavanje svetske privredne konjunkture, pa će većina zemalja uvoznica ono što dobije na sniženju troškova za naftu izgubiti na smanjenju izvoznih prihoda (obično su gubici od recesije i veći).

Zabrinutost ovoga puta uvećava okolnost da poslednjih dana stižu vesti da je posle letošnjeg porasta cene brent nafte (koji doseže do kraja oktobra) sve do 86 dolara za barel, tokom prvih dana novembra ta cena pala na oko 70 dolara za barel iako su baš početkom novembra stupile na snagu američke sankcije prema Iranu, zbog čega se strahovalo od daljeg rasta cena. Istina, cena američke lake nafte već je duže vreme ove godine u padu i sada je na oko 60 dolara za barel. Taj pad, međutim, Tramp nije uspeo da zaustavi ni raskidom nuklearnog sporazuma sa Teheranom i pratećim sankcijama.

I zemlje izvoznice nafte očigledno su zabrinute zbog iznenadnog pada tražnje za naftom na svetskim berzama i pada njene cene. Taman su proletos glavni proizvođači sirove nafte povećali njenu proizvodnju, a sada se suočavaju s potrebom smanjenja ponude. Saudijska Arabija je već objavila da će u decembru smanjiti izvoznu ponudu za pola miliona barela dnevno u odnosu na novembar. Pri tome treba imati u vidu da je tokom ove godine Saudijska Arabija povećala dnevnu ponudu za oko 800.000 barela (sa 9,9 miliona barela u maju, na 10,7 miliona barela u oktobru). Prema prvim izjavama nadležnih ministara u Arabiji i Rusiji, zasad se ne očekuje neki novi dogovor OPEK-a i Moskve o smanjenju proizvodnje sirove nafte. Uostalom, tako nešto je uvek teško dogovoriti.

Sve oči su, zapravo, uprte u Kinu, u kojoj je stopa privrednog rasta ove godine očigledno ispod projekcija i očekivanja. Neko će reći – pa ta stopa je i dalje između 6 i 7 odsto, ali kad konjunktura počne da slabi kod toliko velike privrede, teško ju je vratiti na viši uzlazni trend. Tim pre što još ne možemo sagledati kako će se nadalje razvijati “trgovinski rat” između SAD i Kine. Pojednostavljeno, Kina je postala svojevrstan “regulator” trendova u svetskoj privredi, a teško je proceniti kako će njeno rukovodstvo reagovati na spoljne izazove, a još teže prognozirati kako će reagovati na one unutrašnje, koje u ekonomskoj istoriji nije izbegla nijedna zemlja na svetu.

U tom kontekstu dolaze vesti da su ovih dana berzanski indeksi širom sveta listom u padu (od američkih do azijskih, a i oni u Evropi ne stoje najbolje). Čuveni njujorški Nasdak (uglavnom je reč o korpi “tehnoloških akcija”) pao je 23. oktobra 4,4 odsto, što je rekordni pad u poslednjih sedam godina. Zapravo, pad vrednosti akcija kontinuiran je na većini berzi već duže od mesec dana. Analitičari i svetski kolumnisti već zaziru od nove privredne krize globalnih razmera.

Kako prenosi Beta, splet loših ekonomskih okolnosti na globalnom planu spušta prognoze o stopama rasta i u najstabilnijim državama. Na primer, dok su savetnici Vlade Nemačke proletos prognozirali da će njena stopa rasta u ovoj godini biti oko 2,3 odsto, sada “spuštaju” prognozu na 1,6 odsto. Ranije su rast Nemačke iduće godine prognozirali na 1,8 odsto, a sada govore da treba očekivati oko 1,5 odsto. To snižavanje očekivanja ovi stručnjaci uglavnom obrazlažu pogoršanjem spoljnotrgovinskih okolnosti.

Sve ovde nabrojane “zabrinjavajuće indikacije” o trendovima u svetskoj privredi u izvesnoj meri bi trebalo da podsete i Vladu Srbije da opreznosti u projektovanju budućnosti nikad nije dovoljno i da današnje povoljno stanje ne treba da ih zanese jer ni privredni đavo nikad ne spava. Zanimljivo je da je beogradski list Danas pre desetak dana već uočio izvesne sličnosti između 2008. i 2018. godine u Srbiji (korelacija trenda deviznog kursa dinara i trgovinskog deficita, pre svega). Zapravo, Srbija je u svojoj novijoj ekonomskoj (pa i političkoj) istoriji često kasnila u mnogo čemu, pa su neke mere postajale kontraproduktivne jer nisu bile preduzete na vreme.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Dimitrije Boarov: Konfuzija Dimitrije Boarov: Konfuzija

    Bizarna izjava Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da je njegov plan za Kosovo propao jer ga nije prihvatio narod, te da će Srbiju to odbijanje skupo koštati kroz nekoliko decenija, verovatno je namenjena ne samo domaćoj nego i stranoj javnosti.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Vladimir Gligorov: Brojevi Vladimir Gligorov: Brojevi

    Uzmimo da je na manifestaciji podrške gospodinu Vučiću bilo četiri puta više ljudi nego na opozicionim demonstracijama nekoliko dana ranije. Šta ti brojevi govore?

  • Srđan Bogosavljević: Brojke koje opominju Srđan Bogosavljević: Brojke koje opominju

    Da li je Srbija nestankom Jugoslavije izgubila i sopstveni identitet, pitanje je koje se logično postavlja kada se pogledaju stavovi građana. Uostalom, mi ne samo da smo postali država odlukom crnogorskog referenduma nego smo u kratkom vremenu, za manje od dvadeset godina, promenili četiri imena države, pa ne čudi što se slabo prisećamo datuma i simbola države

  • Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

    Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side