16.11.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Oprezan pogled u novu godinu

Dimitrije Boarov: Oprezan pogled u novu godinu
Čudno je to da i porast i pad cena nafte na svetskom tržištu uvek izazivaju zabrinutost. Kad cene rastu, uvoznici moraju da računaju na veće energetske troškove. Kad cene naglo padaju, to obično znači da se očekuje usporavanje svetske privredne konjunkture, pa će većina zemalja uvoznica ono što dobije na sniženju troškova za naftu izgubiti na smanjenju izvoznih prihoda (obično su gubici od recesije i veći).

Zabrinutost ovoga puta uvećava okolnost da poslednjih dana stižu vesti da je posle letošnjeg porasta cene brent nafte (koji doseže do kraja oktobra) sve do 86 dolara za barel, tokom prvih dana novembra ta cena pala na oko 70 dolara za barel iako su baš početkom novembra stupile na snagu američke sankcije prema Iranu, zbog čega se strahovalo od daljeg rasta cena. Istina, cena američke lake nafte već je duže vreme ove godine u padu i sada je na oko 60 dolara za barel. Taj pad, međutim, Tramp nije uspeo da zaustavi ni raskidom nuklearnog sporazuma sa Teheranom i pratećim sankcijama.

I zemlje izvoznice nafte očigledno su zabrinute zbog iznenadnog pada tražnje za naftom na svetskim berzama i pada njene cene. Taman su proletos glavni proizvođači sirove nafte povećali njenu proizvodnju, a sada se suočavaju s potrebom smanjenja ponude. Saudijska Arabija je već objavila da će u decembru smanjiti izvoznu ponudu za pola miliona barela dnevno u odnosu na novembar. Pri tome treba imati u vidu da je tokom ove godine Saudijska Arabija povećala dnevnu ponudu za oko 800.000 barela (sa 9,9 miliona barela u maju, na 10,7 miliona barela u oktobru). Prema prvim izjavama nadležnih ministara u Arabiji i Rusiji, zasad se ne očekuje neki novi dogovor OPEK-a i Moskve o smanjenju proizvodnje sirove nafte. Uostalom, tako nešto je uvek teško dogovoriti.

Sve oči su, zapravo, uprte u Kinu, u kojoj je stopa privrednog rasta ove godine očigledno ispod projekcija i očekivanja. Neko će reći – pa ta stopa je i dalje između 6 i 7 odsto, ali kad konjunktura počne da slabi kod toliko velike privrede, teško ju je vratiti na viši uzlazni trend. Tim pre što još ne možemo sagledati kako će se nadalje razvijati “trgovinski rat” između SAD i Kine. Pojednostavljeno, Kina je postala svojevrstan “regulator” trendova u svetskoj privredi, a teško je proceniti kako će njeno rukovodstvo reagovati na spoljne izazove, a još teže prognozirati kako će reagovati na one unutrašnje, koje u ekonomskoj istoriji nije izbegla nijedna zemlja na svetu.

U tom kontekstu dolaze vesti da su ovih dana berzanski indeksi širom sveta listom u padu (od američkih do azijskih, a i oni u Evropi ne stoje najbolje). Čuveni njujorški Nasdak (uglavnom je reč o korpi “tehnoloških akcija”) pao je 23. oktobra 4,4 odsto, što je rekordni pad u poslednjih sedam godina. Zapravo, pad vrednosti akcija kontinuiran je na većini berzi već duže od mesec dana. Analitičari i svetski kolumnisti već zaziru od nove privredne krize globalnih razmera.

Kako prenosi Beta, splet loših ekonomskih okolnosti na globalnom planu spušta prognoze o stopama rasta i u najstabilnijim državama. Na primer, dok su savetnici Vlade Nemačke proletos prognozirali da će njena stopa rasta u ovoj godini biti oko 2,3 odsto, sada “spuštaju” prognozu na 1,6 odsto. Ranije su rast Nemačke iduće godine prognozirali na 1,8 odsto, a sada govore da treba očekivati oko 1,5 odsto. To snižavanje očekivanja ovi stručnjaci uglavnom obrazlažu pogoršanjem spoljnotrgovinskih okolnosti.

Sve ovde nabrojane “zabrinjavajuće indikacije” o trendovima u svetskoj privredi u izvesnoj meri bi trebalo da podsete i Vladu Srbije da opreznosti u projektovanju budućnosti nikad nije dovoljno i da današnje povoljno stanje ne treba da ih zanese jer ni privredni đavo nikad ne spava. Zanimljivo je da je beogradski list Danas pre desetak dana već uočio izvesne sličnosti između 2008. i 2018. godine u Srbiji (korelacija trenda deviznog kursa dinara i trgovinskog deficita, pre svega). Zapravo, Srbija je u svojoj novijoj ekonomskoj (pa i političkoj) istoriji često kasnila u mnogo čemu, pa su neke mere postajale kontraproduktivne jer nisu bile preduzete na vreme.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Dimitrije Boarov: Piketijev manifest Dimitrije Boarov: Piketijev manifest

    Paralelno sa famoznim protestom Žutih prsluka u Francuskoj, koji neki analitičari smatraju protestom sitne buržoazije protiv one krupne (dakle, vidom sukoba na desnici), u Parizu je, sa neke vrste “leve obale” javne scene, lansiran i Manifest za demokratizaciju Evrope, koji je sačinila grupa intelektualaca na čelu sa ovde veoma poznatim ekonomskim istoričarem Tomom Piketijem i manje poznatim Antoanom Vošeom.

  • Vladimir Gligorov: Kosovske carine Vladimir Gligorov: Kosovske carine

    Ako sam dobro razumeo, Kosovo carini uvoz iz Srbije, i Bosne i Hercegovine, po stopi od 100 odsto.

  • Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni

    Pre 22 godine koleginica S. Č. je, izveštavajući sa protesta tadašnje opozicije – slične današnjoj i po idejnoj šarolikosti i po organizacionim ne/sposobnostima – napisala da se na kišoviti i hladni Đurđic okupilo tridesetak hiljada ljudi.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove

    Čini mi se da nam neprijatelji i nisu potrebni jer sami sebi štetimo više. Mnogi naši mediji, političari, intelektualci i “intelektualci” sa malih ekrana utrkuju se u otkrivanju zavera i neprijatelja: “Ameri obučavaju Šiptare za rat protiv Srba”, “Britanski ambasador je najveći zaverenik i direktni eksponent sve-svetske borbe protiv Srbije”, “Impotentna Evropa, koja se raspada, šuruje sa Prištinom protiv nas”, “Između Putina i Tačija postoji tajna veza” , “Susedi se udružuju protiv nas”…

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side