09.03.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Od konsolidacije do rasta

Dimitrije Boarov: Od konsolidacije do rasta
Možda više nego ikada ranije, ovogodišnji Kopaonik biznis forum dobio je adekvatan “naslov” – “Šta posle fiskalne konsolidacije”?

Jer, konsolidacija javnih finansija, koju Srbiji priznaju i MMF i rejting-agencije, sama po sebi ne može biti cilj celokupne državne ekonomske politike, bez obzira na to što predstavlja nužnu osnovu neke buduće zdrave razvojne politike.

Sudeći po prvim izlaganjima na ovom “samitu” vodećih ljudi naše ekonomske vlasti, struke i nauke i unapred objavljenim mišljenjima, odgovori na spomenuto glavno pitanje nisu potpuno jednoglasni, ali se oko nekoliko stvari ipak može uočiti izvesna sličnost stavova. Većina učesnika rasprave na Kopaoniku, naime, iznosi mišljenje da Vlada Srbije sada ne bi smela da dozvoli ubrzani rast plata u javnom sektoru, to jest da dopusti rast tih plata brži od rasta privrede (“da ne idemo preko gubera”, kako se izrazio ministar finansija Dušan Vujović) i pri tome ta ista većina naglašava da Srbija mora povećati učešće investicija u svom bruto domaćem produktu, kako bi se ubrzao privredni rast i tako u budućnosti otvorio prostor i za veće plate državnih nameštenika.

Kako nije realno očekivati da priliv stranih direktnih investicija mnogo nadmaši ono što je već dostignuto prošle godine (prema Aleksandru Vlahoviću, predsedniku Saveza ekonomista Srbije, te investicije iznosile su 2,35 milijardi evra, dok premijerka Ana Brnabić govori o prošlogodišnjem “bilansu stranih direktnih investicija” od 2,6 milijardi evra), akcenat se stavlja na potrebu povećanje unutrašnjih državnih “javnih investicija” i stvaranje uslova za snažniji porast privatnih investicija.

Na primer, Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, čak smatra da javne investicije u Srbiji treba povećati 50 odsto kako bi se učešće ukupnih investicija u BDP povećalo sa sadašnjih nedovoljnih 18 na oko 25 odsto i tako pokrenuo brži tempo privrednog rasta kojim bi se smanjivalo zaostajanje za prosečnim rastom zemalja centralne i istočne Evrope. Petrović lakonski kaže da za javne investicije treba izdvajati veći deo državnog budžeta, a takve investicije povećavati i na lokalnom nivou, gde su mnogobrojni infrastrukturni problemi. Iz njegovog intervjua Danasu (od 5. marta) može se naslutiti da bi prostor za takav porast investicija mogla dati dodatna restrikcija tekućih subvencija gubitaškim javnim preduzećima i njihova ubrzana privatizacija. Radi povećanja privatnih investicija on smatra da je glavno da Srbija napokon dostigne “investicioni rejting”, a ne samo da napreduje u kreditnom rejtingu “u špekulativnoj zoni”.

I nekadašnji guverner NBS profesor Dejan Šoškić iznosi mišljenje da je povećanje javnih investicija veoma potrebno jer po njihovom učešću u BDP-u Srbija zaostaje i za svetskim prosekom (23 odsto). On smatra da zbog toga Vlada Srbije ne bi trebalo da insistira na uplatama dividendi u budžet Srbije iz profita javnih preduzeća jer ona tako ne mogu napredovati u konkurentnosti.

Dakako, pitanje povećanja javnih investicija Srbije – a da se istovremeno održi finansijska konsolidacija, odnosno budžetska ravnoteža i ne povećava nego smanjuje javni dug – bez obzira na to koliko je teško, ipak je jednostavnije od pitanja kako povećati i domaće privatne investicije, bez kojih se ne može ubrzati ukupni privredni rast. Načelno, odgovor je u takozvanom domenu “privrednog ambijenta” koji obuhvata čitav sistem, od pravne države do nižih poreza, od bolje državne uprave do nezavisnog sudstva, itd. Svemu tome treba dodati i jedan prozaičan razlog. Naime, pošto je veći deo našeg privatnog sektora okrenut domaćem tržištu, on se hronično sudara s nedostatkom platežno sposobne tražnje kod našeg građanstva (gde gotovo svaki treći kupac zarađuje dnevno manje od 10 evra), što mnoge zanimljive projekte čini neisplativim.

Sećam se da je taj problem mučio još legendarnog guvernera Dragoslava Avramovića u Miloševićevo vreme, koji je čak predlagao da Srbija krene putem Singapura i nametne visoke plate svim investitorima, pa bi zaposlenima bilo mnogo bolje, selekcija investitora bila bi rigorozna, a Srbija bi se ubrzano modernizovala. Taj model ima samo tu manu što bi se zaposlenost prvih dvadeset godina prepolovila.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo

    Posle makedonskog referenduma i glasanja o ustavnim promenama u Skupštini, ruska reakcija je bila da je sve to nelegitimno.

  • Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom

    Kosovska policija udvostručila je nagradu za informacije koje mogu doprineti rasvetljavanju ubistva predsednika Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, i ta je svota sada 20.000 evra, potvrdio je portalu Košev zamenik generalnog direktora Policije Kosova Dejan Janković u emisiji Slobodno srpski.

  • Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti

    Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).

  • Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka

    Pre nekoliko dana Vlada Hrvatske objavila je da će otkupiti 450 miliona kuna dugova petrohemijske fabrike u Kutini (veštačko đubrivo), te da će to biti prvi korak u prodaji ove firme INI i Prvom plinarskom društvu iz Vukovara (čiji je vlasnik Pavao Vujnovac iz Osijeka). Ovaj posao imaće formu dokapitalizacije, za čega će INA i PPG, kao budući većinski vlasnici, izdvojiti po 150 miliona kuna, dok će preostali deo finansijske infuzije Kutini obezbediti JANAF i još neki državni fondovi.

  • Dimitrije Boarov: Oprezan pogled u novu godinu Dimitrije Boarov: Oprezan pogled u novu godinu

    Čudno je to da i porast i pad cena nafte na svetskom tržištu uvek izazivaju zabrinutost. Kad cene rastu, uvoznici moraju da računaju na veće energetske troškove. Kad cene naglo padaju, to obično znači da se očekuje usporavanje svetske privredne konjunkture, pa će većina zemalja uvoznica ono što dobije na sniženju troškova za naftu izgubiti na smanjenju izvoznih prihoda (obično su gubici od recesije i veći).

  • Dimitrije Boarov: Budžet za 2019. Dimitrije Boarov: Budžet za 2019.

    Iako predlog budžeta Srbije za iduću godinu još nije usvojen u Vladi i, dakako, još nije poznat ni poslanicima Narodne skupštine, oni koji imaju informacije o njegovoj pripremi u Ministarstvu finansija, na osnovu sporadičnih vesti o projekcijama plata i investicija za 2019. godinu, već govore o njegovom “razvojnom” usmerenju.

  • Ivan Jovanović: Pozorište realnosti Ivan Jovanović: Pozorište realnosti

    Aktuelna situacija u Narodnom pozorištu pokazuje postojanje umetničke solidarnosti, one koju smatramo nepostojećom baš u tim profesionalnim krugovima.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side