09.03.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Od konsolidacije do rasta

Dimitrije Boarov: Od konsolidacije do rasta
Možda više nego ikada ranije, ovogodišnji Kopaonik biznis forum dobio je adekvatan “naslov” – “Šta posle fiskalne konsolidacije”?

Jer, konsolidacija javnih finansija, koju Srbiji priznaju i MMF i rejting-agencije, sama po sebi ne može biti cilj celokupne državne ekonomske politike, bez obzira na to što predstavlja nužnu osnovu neke buduće zdrave razvojne politike.

Sudeći po prvim izlaganjima na ovom “samitu” vodećih ljudi naše ekonomske vlasti, struke i nauke i unapred objavljenim mišljenjima, odgovori na spomenuto glavno pitanje nisu potpuno jednoglasni, ali se oko nekoliko stvari ipak može uočiti izvesna sličnost stavova. Većina učesnika rasprave na Kopaoniku, naime, iznosi mišljenje da Vlada Srbije sada ne bi smela da dozvoli ubrzani rast plata u javnom sektoru, to jest da dopusti rast tih plata brži od rasta privrede (“da ne idemo preko gubera”, kako se izrazio ministar finansija Dušan Vujović) i pri tome ta ista većina naglašava da Srbija mora povećati učešće investicija u svom bruto domaćem produktu, kako bi se ubrzao privredni rast i tako u budućnosti otvorio prostor i za veće plate državnih nameštenika.

Kako nije realno očekivati da priliv stranih direktnih investicija mnogo nadmaši ono što je već dostignuto prošle godine (prema Aleksandru Vlahoviću, predsedniku Saveza ekonomista Srbije, te investicije iznosile su 2,35 milijardi evra, dok premijerka Ana Brnabić govori o prošlogodišnjem “bilansu stranih direktnih investicija” od 2,6 milijardi evra), akcenat se stavlja na potrebu povećanje unutrašnjih državnih “javnih investicija” i stvaranje uslova za snažniji porast privatnih investicija.

Na primer, Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, čak smatra da javne investicije u Srbiji treba povećati 50 odsto kako bi se učešće ukupnih investicija u BDP povećalo sa sadašnjih nedovoljnih 18 na oko 25 odsto i tako pokrenuo brži tempo privrednog rasta kojim bi se smanjivalo zaostajanje za prosečnim rastom zemalja centralne i istočne Evrope. Petrović lakonski kaže da za javne investicije treba izdvajati veći deo državnog budžeta, a takve investicije povećavati i na lokalnom nivou, gde su mnogobrojni infrastrukturni problemi. Iz njegovog intervjua Danasu (od 5. marta) može se naslutiti da bi prostor za takav porast investicija mogla dati dodatna restrikcija tekućih subvencija gubitaškim javnim preduzećima i njihova ubrzana privatizacija. Radi povećanja privatnih investicija on smatra da je glavno da Srbija napokon dostigne “investicioni rejting”, a ne samo da napreduje u kreditnom rejtingu “u špekulativnoj zoni”.

I nekadašnji guverner NBS profesor Dejan Šoškić iznosi mišljenje da je povećanje javnih investicija veoma potrebno jer po njihovom učešću u BDP-u Srbija zaostaje i za svetskim prosekom (23 odsto). On smatra da zbog toga Vlada Srbije ne bi trebalo da insistira na uplatama dividendi u budžet Srbije iz profita javnih preduzeća jer ona tako ne mogu napredovati u konkurentnosti.

Dakako, pitanje povećanja javnih investicija Srbije – a da se istovremeno održi finansijska konsolidacija, odnosno budžetska ravnoteža i ne povećava nego smanjuje javni dug – bez obzira na to koliko je teško, ipak je jednostavnije od pitanja kako povećati i domaće privatne investicije, bez kojih se ne može ubrzati ukupni privredni rast. Načelno, odgovor je u takozvanom domenu “privrednog ambijenta” koji obuhvata čitav sistem, od pravne države do nižih poreza, od bolje državne uprave do nezavisnog sudstva, itd. Svemu tome treba dodati i jedan prozaičan razlog. Naime, pošto je veći deo našeg privatnog sektora okrenut domaćem tržištu, on se hronično sudara s nedostatkom platežno sposobne tražnje kod našeg građanstva (gde gotovo svaki treći kupac zarađuje dnevno manje od 10 evra), što mnoge zanimljive projekte čini neisplativim.

Sećam se da je taj problem mučio još legendarnog guvernera Dragoslava Avramovića u Miloševićevo vreme, koji je čak predlagao da Srbija krene putem Singapura i nametne visoke plate svim investitorima, pa bi zaposlenima bilo mnogo bolje, selekcija investitora bila bi rigorozna, a Srbija bi se ubrzano modernizovala. Taj model ima samo tu manu što bi se zaposlenost prvih dvadeset godina prepolovila.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Festival Srpske Trpeze
Pročitajte i...
  • Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji

    SLIKA 1. Na tribini SNS u Beški 17. januara 2017. došlo je do incidenta kada su aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava razvukli transparent “Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama” i izrazili protest duvanjem u pištaljke.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

  • Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit

    Kao što se vidi iz Slike 1, izvor svih podataka je Eurostat, BDP po glavi stanovnika po kupovnoj snazi, po EU standardu (PPS), u Srbiji stagnira u odnos na EU28 od 2008, kao uostalom i prosečni BDP za taj period.

  • Dimitrije Boarov: Turske opomene Dimitrije Boarov: Turske opomene

    Kada u jednoj velikoj privredi kao što je turska u jednom danu (petak prošle sedmice) paritet domaće lire prema američkom dolaru padne oko 18 odsto, onda se to ne može tumačiti samo Trampovim spoljnotrgovinskim ludorijama i dupliranjem carinskih taksi na uvoz aluminijuma i čelika i iz Turske nego i znakom da se svemoćni turski predsednik Tajip Erdogan ipak zaneo svojom veličinom i veličinom svoje zemlje i tako se opasno poigrao sa ekonomskom budućnošću svojih 80 miliona sugrađana.

  • Vladimir Gligorov: Subvencije Vladimir Gligorov: Subvencije

    Zašto bi se subvencionisala privatna, strana ili domaća ulaganja? Ako sam dobro razumeo, i Savez za Srbiju namerava da nastavi sa subvencijama, samo bi da ih uslovi, pre svega kada je reč o stranim ulaganjima, većim platama za zaposlene.

  • Mijat Lakićević: Savez za izolaciju Mijat Lakićević: Savez za izolaciju

    Da li je Tramp trapav, lud ili glup, nije ni važno – bar ne u kontekstu ove priče – ali je svojom izjavom o nekim “agresivnim Montenegrinima koji prete da izazovu treći svetski rat” američki predsednik, kao što je to već konstatovano, u stvari otkrio na šta mu se ruski kolega žalio.

  • Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice” Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice”

    Udarna vest 1. juna tekuće godine u svim srpskim medijima bila je da je Njegovo Veličanstvo Predsednik Srbije priredio svečani prijem za fudbalsku reprezentaciju naše zemlje, stručni štab i članove rukovodstva Fudbalskog saveza Srbije.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side