17.11.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji

Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji
Iako je praktično nestala još pre 27 godina, Jugoslavija očigledno ponovo provocira istraživanja i izjašnjavanja u Srbiji.

Evo, u poslednjih nekoliko sedmica održano je nekoliko prezentacija knjiga i panela posvećenih pokojnoj državi, što upućuje na zaključak da se istraživači i javnost već pripremaju za iduću godinu, kada pada stogodišnjica formiranja Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, 1. decembra 1918. godine. Odmah da kažemo, prema onome što se sada govori o Jugoslaviji, stiče se utisak da će obeležavanje ovog jubileja više biti iskorišćeno za započinjanje novih međunacionalnih svađa, odnosno svađa među novostvorenim državama na tlu nekadašnje države, nego što će se učiniti pokušaj da se doista utvrdi da li je Jugoslavija bila “propuštena prilika ili politička iluzija”, kako je bio naslovljen poslednji panel o jugoslovenskom pitanju u beogradskom hotelu “Metropol”.

Ako krenemo izvesnim redom, ova “jugoslovenska jesen” u Beogradu počela je pre mesec dana kada je Helsinški odbor u Srbiji predstavio svoju knjigu “Jugoslavija u istorijskoj perspektivi”, jedan ozbiljan zbornik priloga doista respektabilnog kruga saradnika iz svih nekadašnjih federalnih jedinica SFR Jugoslavije (Roksandić, Rastoder, I. Goldštajn, Jančeva, Litovski, Repe, L. Perović, Limani, Bešlin, Duda, Gligorov, Makuljević, Jakovina, Velikonja i S. Milošević). Priroda ovog zbornika, da se učini pokušaj da se u jedne korice stave pogledi na Jugoslaviju iz nekadašnjih njenih republika i pokrajina, te da se uoči šta je ta državna tvorevina značila za nacije i građane svih krajeva Jugoslavije, u nekim prilozima donosi niz temeljnih, a negde i gotovo “novih pogleda” na prvu i drugu Jugoslaviju i na uzroke njene propasti posle više od 70 godina trajanja. Samo u nekoliko priloga to “novo” se više izražava kao potpuna negacija bilo kakvog doprinosa Jugoslavije razvoju date republike ili pokrajine nego što joj se priznaju bilo kakve zasluge, bar one modernizacijske. Ipak, ova knjiga Helsinškog odbora ima uglavnom zavidan istoriografski nivo i valjalo bi o njoj zasebno pisati.

Drugi krug diskusija o Jugoslaviji poslednjih dana u Srbiji izaziva knjiga Sergeja Flerea i Rudija Klanjšeka (naučnika iz Maribora), koju je izdao i feljtonizirao beogradski dnevnik Danas, a čiji pun naslov glasi: “Da li je Jugoslavija morala da umre ... ili kako su etničke komunističke elite kontinuitetom svojih svađa dovele do neizbežnog kraha SFRJ”. Ova zanimljiva knjiga postavlja dijagnozu (recimo to uz nužnu simplifikaciju) da praktično proizlazi da Jugoslaviji nije bilo spasa, pre svega zbog toga što, kako autori kažu na jednom mestu, “nasuprot nacijama, Jugoslavija je bila bez kulturnog jezgra”. Naime, obnavljajući Jugoslaviju, komunisti su potpuno priznali nacije unutar nje, smatrajući da se “divlji konji” nacionalizama mogu obuzdati formulom “bratstva i jedinstva” naroda Jugoslavije. Ta formula je kasnije modernizovana sadržinski ispražnjenim “zajedništvom naroda i narodnosti”. Ni bratstvo, ni jedinstvo, ni zajedništvo nisu mogli da obezbede prostor za spomenuto “kulturno jezgro Jugoslavije”, zaključuju autori, jer je “politička religija”, koja je trebalo da predstavlja agens tog jezgra, potpuno propala u vreme jugoslovenskog razlaza. Naime, ta politička religija bio je socijalizam, pa kad je on propao na univerzalnom planu, propala je i Titova Jugoslavija.

Zanimljivo je primetiti da su se “vezivnim tkivom” SFR Jugoslavije, istina na jedan čini se prilično pojednostavljen način, bavili i neki učesnici gore već spomenutog panela “Jugoslavija – propuštena prilika ili politička iluzija”, pa je na sesiji “Od Krfske deklaracije i zajedničke države do jugosfere” profesor iz Ljubljane Božidar Jezernik procenio da je “Titovom smrću nestalo ’vezivno tkivo’ koje je povezivalo republike bivše Jugoslavije”. On je tome, prema novinskim izveštajima, dodao da je nacionalizam uslov za opstanak jedne zemlje, a nije bilo “jugoslovenskog nacionalizma”. I još neki učesnici ovog panela spominjali su pitanje nedostatka “jugoslovenskog identiteta”, pa se nakon države (kao u Italiji) nije mogla stvoriti ni nacija koja bi joj bila uzdanica.

Meni se čini, kao što sam već na početku ovog teksta izneo kao prvu impresiju na vesti o najnovijim raspravama o Jugoslaviji i njenoj propasti, da smo još daleko od otkrića “jugoslovenske tajne” i da će još niz godina istraživanje rađanja i umiranja ove države biti opterećeno različitim političkim interesima država koje su stvorene na nekadašnjem “jugoslovenskom prostoru”, kao i zajedničkom averzijom svih naslednica prema federalnom političkom ustrojstvu bilo koje države, uopšte uzev.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Minimalne plate Vladimir Gligorov: Minimalne plate

    Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.

  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Nadežda Gaće: U susret prošlosti Nadežda Gaće: U susret prošlosti

    Da mi na Balkanu konzumiramo previše prošlosti, opšte je mesto i nekako ko god to pomene … bilo da su to, na primer, Ambasadori Norveške ili Nemačke, bilo da su predsednici Hrvatske, BiH i Srbije na sastanku u Mostaru, bilo da su to privrednici regiona na učestalim sastancima na kojima žele, ne negirajući prošlost, da grade budućnost regiona na zajedničkim interesima – stalno nam se ipak vraća prošlost kao kost u grlu. Naravno, niko ne misli da se prošlost sme zaboraviti i svi se slažu da se nevinim žrtvama i žrtvama nepravdi bilo koje vrste mora odati počast.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija? Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija?

    Da bi danas medij opstao kao “najveći” i time zaradio najviše sredstava – najbrži, najjednostavniji i najjeftiniji način da se to postigne jeste kreiranjem tabloidnog medija.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side