17.11.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji

Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji
Iako je praktično nestala još pre 27 godina, Jugoslavija očigledno ponovo provocira istraživanja i izjašnjavanja u Srbiji.

Evo, u poslednjih nekoliko sedmica održano je nekoliko prezentacija knjiga i panela posvećenih pokojnoj državi, što upućuje na zaključak da se istraživači i javnost već pripremaju za iduću godinu, kada pada stogodišnjica formiranja Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, 1. decembra 1918. godine. Odmah da kažemo, prema onome što se sada govori o Jugoslaviji, stiče se utisak da će obeležavanje ovog jubileja više biti iskorišćeno za započinjanje novih međunacionalnih svađa, odnosno svađa među novostvorenim državama na tlu nekadašnje države, nego što će se učiniti pokušaj da se doista utvrdi da li je Jugoslavija bila “propuštena prilika ili politička iluzija”, kako je bio naslovljen poslednji panel o jugoslovenskom pitanju u beogradskom hotelu “Metropol”.

Ako krenemo izvesnim redom, ova “jugoslovenska jesen” u Beogradu počela je pre mesec dana kada je Helsinški odbor u Srbiji predstavio svoju knjigu “Jugoslavija u istorijskoj perspektivi”, jedan ozbiljan zbornik priloga doista respektabilnog kruga saradnika iz svih nekadašnjih federalnih jedinica SFR Jugoslavije (Roksandić, Rastoder, I. Goldštajn, Jančeva, Litovski, Repe, L. Perović, Limani, Bešlin, Duda, Gligorov, Makuljević, Jakovina, Velikonja i S. Milošević). Priroda ovog zbornika, da se učini pokušaj da se u jedne korice stave pogledi na Jugoslaviju iz nekadašnjih njenih republika i pokrajina, te da se uoči šta je ta državna tvorevina značila za nacije i građane svih krajeva Jugoslavije, u nekim prilozima donosi niz temeljnih, a negde i gotovo “novih pogleda” na prvu i drugu Jugoslaviju i na uzroke njene propasti posle više od 70 godina trajanja. Samo u nekoliko priloga to “novo” se više izražava kao potpuna negacija bilo kakvog doprinosa Jugoslavije razvoju date republike ili pokrajine nego što joj se priznaju bilo kakve zasluge, bar one modernizacijske. Ipak, ova knjiga Helsinškog odbora ima uglavnom zavidan istoriografski nivo i valjalo bi o njoj zasebno pisati.

Drugi krug diskusija o Jugoslaviji poslednjih dana u Srbiji izaziva knjiga Sergeja Flerea i Rudija Klanjšeka (naučnika iz Maribora), koju je izdao i feljtonizirao beogradski dnevnik Danas, a čiji pun naslov glasi: “Da li je Jugoslavija morala da umre ... ili kako su etničke komunističke elite kontinuitetom svojih svađa dovele do neizbežnog kraha SFRJ”. Ova zanimljiva knjiga postavlja dijagnozu (recimo to uz nužnu simplifikaciju) da praktično proizlazi da Jugoslaviji nije bilo spasa, pre svega zbog toga što, kako autori kažu na jednom mestu, “nasuprot nacijama, Jugoslavija je bila bez kulturnog jezgra”. Naime, obnavljajući Jugoslaviju, komunisti su potpuno priznali nacije unutar nje, smatrajući da se “divlji konji” nacionalizama mogu obuzdati formulom “bratstva i jedinstva” naroda Jugoslavije. Ta formula je kasnije modernizovana sadržinski ispražnjenim “zajedništvom naroda i narodnosti”. Ni bratstvo, ni jedinstvo, ni zajedništvo nisu mogli da obezbede prostor za spomenuto “kulturno jezgro Jugoslavije”, zaključuju autori, jer je “politička religija”, koja je trebalo da predstavlja agens tog jezgra, potpuno propala u vreme jugoslovenskog razlaza. Naime, ta politička religija bio je socijalizam, pa kad je on propao na univerzalnom planu, propala je i Titova Jugoslavija.

Zanimljivo je primetiti da su se “vezivnim tkivom” SFR Jugoslavije, istina na jedan čini se prilično pojednostavljen način, bavili i neki učesnici gore već spomenutog panela “Jugoslavija – propuštena prilika ili politička iluzija”, pa je na sesiji “Od Krfske deklaracije i zajedničke države do jugosfere” profesor iz Ljubljane Božidar Jezernik procenio da je “Titovom smrću nestalo ’vezivno tkivo’ koje je povezivalo republike bivše Jugoslavije”. On je tome, prema novinskim izveštajima, dodao da je nacionalizam uslov za opstanak jedne zemlje, a nije bilo “jugoslovenskog nacionalizma”. I još neki učesnici ovog panela spominjali su pitanje nedostatka “jugoslovenskog identiteta”, pa se nakon države (kao u Italiji) nije mogla stvoriti ni nacija koja bi joj bila uzdanica.

Meni se čini, kao što sam već na početku ovog teksta izneo kao prvu impresiju na vesti o najnovijim raspravama o Jugoslaviji i njenoj propasti, da smo još daleko od otkrića “jugoslovenske tajne” i da će još niz godina istraživanje rađanja i umiranja ove države biti opterećeno različitim političkim interesima država koje su stvorene na nekadašnjem “jugoslovenskom prostoru”, kao i zajedničkom averzijom svih naslednica prema federalnom političkom ustrojstvu bilo koje države, uopšte uzev.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić

    Ko drži ključeve Beograda, drži ključeve Srbije. Zato nije čudo što se oštre sablje i koplja za beogradski boj. Beograd ima ogroman ne samo simboličko-politički nego i praktično ekonomski značaj. U stvari, da nije drugog ne bi bilo ni prvog.

  • Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost

    Poznat vam je, svakako, lider koji medije kritikuje kao svoje neprijatelje iako njegovi nastupi dominiraju javnim prostorom, kome se, uprkos zapadnom kursu, istražuju sporne veze sa Rusijom i Kinom i koji za iskušenja domovine najviše krivi njen “bivši režim”. Ali, takvom opisu odgovara, premijerno, i predsednik – Amerike.

  • Vladimir Gligorov: Lokalni izbori Vladimir Gligorov: Lokalni izbori

    Kada stranka na vlasti, pogotovo ako je sklona autoritarizmu, dobije lokalne izbore sa dvotrećinskom većinom (o tročetvrtinskoj da i ne govorimo), to je veoma rđav znak za demokratiju, ali nije dobro ni za tu stranku.

  • Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu

    Ono što je George Harrison bio u Beatlesima, Predrag Lucić bio je u Feral Tribuneu. Samozatajan i marljiv po vlastitom izboru uvijek malo u drugom planu, ne zbog toga što bi ga tamo netko gurao (jer ondje nije ni pripadao), već što se sâm tako postavljao.

  • Vladimir Gligorov: Berza Vladimir Gligorov: Berza

    Zašto bankarske krize imaju veći negativan efekat od berzanskih kriza? Ovo je zanimljivo upravo sada kada je došlo do značajne korekcije u berzanskim vrednostima. Poređenja radi, panika iz 1987, pošto je došlo do velikog gubitka vrednosti akcija, bila je kratkotrajna i nije imala gotovo nikakav uticaj na privredna kretanja.

  • Mijat Lakićević: Davos, svetski, a srpski Mijat Lakićević: Davos, svetski, a srpski

    Da je Davos bio dve nedelje ranije, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću bi čestitali na makroekonomskoj stabilizaciji i pitali ga za investicione mogućnosti; ovako će ga prepoznavati kao čoveka iz zemlje u kojoj je nedavno ubijen opozicioni lider.

  • Vladimir Gligorov: Crkva i politika Vladimir Gligorov: Crkva i politika

    Nije zapravo jasno zašto se računa da je zamrznuti konflikt bolje rešenje od normalizacije odnosa sa kosovskim vlastima? Bolje sa stanovišta srpskih interesa. Ostaviću za trenutak po strani koji su to tačno interesi.

Preporuke prijatelja
FEST 2018
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw