17.11.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji

Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji
Iako je praktično nestala još pre 27 godina, Jugoslavija očigledno ponovo provocira istraživanja i izjašnjavanja u Srbiji.

Evo, u poslednjih nekoliko sedmica održano je nekoliko prezentacija knjiga i panela posvećenih pokojnoj državi, što upućuje na zaključak da se istraživači i javnost već pripremaju za iduću godinu, kada pada stogodišnjica formiranja Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, 1. decembra 1918. godine. Odmah da kažemo, prema onome što se sada govori o Jugoslaviji, stiče se utisak da će obeležavanje ovog jubileja više biti iskorišćeno za započinjanje novih međunacionalnih svađa, odnosno svađa među novostvorenim državama na tlu nekadašnje države, nego što će se učiniti pokušaj da se doista utvrdi da li je Jugoslavija bila “propuštena prilika ili politička iluzija”, kako je bio naslovljen poslednji panel o jugoslovenskom pitanju u beogradskom hotelu “Metropol”.

Ako krenemo izvesnim redom, ova “jugoslovenska jesen” u Beogradu počela je pre mesec dana kada je Helsinški odbor u Srbiji predstavio svoju knjigu “Jugoslavija u istorijskoj perspektivi”, jedan ozbiljan zbornik priloga doista respektabilnog kruga saradnika iz svih nekadašnjih federalnih jedinica SFR Jugoslavije (Roksandić, Rastoder, I. Goldštajn, Jančeva, Litovski, Repe, L. Perović, Limani, Bešlin, Duda, Gligorov, Makuljević, Jakovina, Velikonja i S. Milošević). Priroda ovog zbornika, da se učini pokušaj da se u jedne korice stave pogledi na Jugoslaviju iz nekadašnjih njenih republika i pokrajina, te da se uoči šta je ta državna tvorevina značila za nacije i građane svih krajeva Jugoslavije, u nekim prilozima donosi niz temeljnih, a negde i gotovo “novih pogleda” na prvu i drugu Jugoslaviju i na uzroke njene propasti posle više od 70 godina trajanja. Samo u nekoliko priloga to “novo” se više izražava kao potpuna negacija bilo kakvog doprinosa Jugoslavije razvoju date republike ili pokrajine nego što joj se priznaju bilo kakve zasluge, bar one modernizacijske. Ipak, ova knjiga Helsinškog odbora ima uglavnom zavidan istoriografski nivo i valjalo bi o njoj zasebno pisati.

Drugi krug diskusija o Jugoslaviji poslednjih dana u Srbiji izaziva knjiga Sergeja Flerea i Rudija Klanjšeka (naučnika iz Maribora), koju je izdao i feljtonizirao beogradski dnevnik Danas, a čiji pun naslov glasi: “Da li je Jugoslavija morala da umre ... ili kako su etničke komunističke elite kontinuitetom svojih svađa dovele do neizbežnog kraha SFRJ”. Ova zanimljiva knjiga postavlja dijagnozu (recimo to uz nužnu simplifikaciju) da praktično proizlazi da Jugoslaviji nije bilo spasa, pre svega zbog toga što, kako autori kažu na jednom mestu, “nasuprot nacijama, Jugoslavija je bila bez kulturnog jezgra”. Naime, obnavljajući Jugoslaviju, komunisti su potpuno priznali nacije unutar nje, smatrajući da se “divlji konji” nacionalizama mogu obuzdati formulom “bratstva i jedinstva” naroda Jugoslavije. Ta formula je kasnije modernizovana sadržinski ispražnjenim “zajedništvom naroda i narodnosti”. Ni bratstvo, ni jedinstvo, ni zajedništvo nisu mogli da obezbede prostor za spomenuto “kulturno jezgro Jugoslavije”, zaključuju autori, jer je “politička religija”, koja je trebalo da predstavlja agens tog jezgra, potpuno propala u vreme jugoslovenskog razlaza. Naime, ta politička religija bio je socijalizam, pa kad je on propao na univerzalnom planu, propala je i Titova Jugoslavija.

Zanimljivo je primetiti da su se “vezivnim tkivom” SFR Jugoslavije, istina na jedan čini se prilično pojednostavljen način, bavili i neki učesnici gore već spomenutog panela “Jugoslavija – propuštena prilika ili politička iluzija”, pa je na sesiji “Od Krfske deklaracije i zajedničke države do jugosfere” profesor iz Ljubljane Božidar Jezernik procenio da je “Titovom smrću nestalo ’vezivno tkivo’ koje je povezivalo republike bivše Jugoslavije”. On je tome, prema novinskim izveštajima, dodao da je nacionalizam uslov za opstanak jedne zemlje, a nije bilo “jugoslovenskog nacionalizma”. I još neki učesnici ovog panela spominjali su pitanje nedostatka “jugoslovenskog identiteta”, pa se nakon države (kao u Italiji) nije mogla stvoriti ni nacija koja bi joj bila uzdanica.

Meni se čini, kao što sam već na početku ovog teksta izneo kao prvu impresiju na vesti o najnovijim raspravama o Jugoslaviji i njenoj propasti, da smo još daleko od otkrića “jugoslovenske tajne” i da će još niz godina istraživanje rađanja i umiranja ove države biti opterećeno različitim političkim interesima država koje su stvorene na nekadašnjem “jugoslovenskom prostoru”, kao i zajedničkom averzijom svih naslednica prema federalnom političkom ustrojstvu bilo koje države, uopšte uzev.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Festival Srpske Trpeze
Pročitajte i...
  • Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji

    SLIKA 1. Na tribini SNS u Beški 17. januara 2017. došlo je do incidenta kada su aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava razvukli transparent “Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama” i izrazili protest duvanjem u pištaljke.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

  • Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit

    Kao što se vidi iz Slike 1, izvor svih podataka je Eurostat, BDP po glavi stanovnika po kupovnoj snazi, po EU standardu (PPS), u Srbiji stagnira u odnos na EU28 od 2008, kao uostalom i prosečni BDP za taj period.

  • Dimitrije Boarov: Turske opomene Dimitrije Boarov: Turske opomene

    Kada u jednoj velikoj privredi kao što je turska u jednom danu (petak prošle sedmice) paritet domaće lire prema američkom dolaru padne oko 18 odsto, onda se to ne može tumačiti samo Trampovim spoljnotrgovinskim ludorijama i dupliranjem carinskih taksi na uvoz aluminijuma i čelika i iz Turske nego i znakom da se svemoćni turski predsednik Tajip Erdogan ipak zaneo svojom veličinom i veličinom svoje zemlje i tako se opasno poigrao sa ekonomskom budućnošću svojih 80 miliona sugrađana.

  • Vladimir Gligorov: Subvencije Vladimir Gligorov: Subvencije

    Zašto bi se subvencionisala privatna, strana ili domaća ulaganja? Ako sam dobro razumeo, i Savez za Srbiju namerava da nastavi sa subvencijama, samo bi da ih uslovi, pre svega kada je reč o stranim ulaganjima, većim platama za zaposlene.

  • Mijat Lakićević: Savez za izolaciju Mijat Lakićević: Savez za izolaciju

    Da li je Tramp trapav, lud ili glup, nije ni važno – bar ne u kontekstu ove priče – ali je svojom izjavom o nekim “agresivnim Montenegrinima koji prete da izazovu treći svetski rat” američki predsednik, kao što je to već konstatovano, u stvari otkrio na šta mu se ruski kolega žalio.

  • Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice” Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice”

    Udarna vest 1. juna tekuće godine u svim srpskim medijima bila je da je Njegovo Veličanstvo Predsednik Srbije priredio svečani prijem za fudbalsku reprezentaciju naše zemlje, stručni štab i članove rukovodstva Fudbalskog saveza Srbije.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side