27.12.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Nova godina i nova Vlada

Dimitrije Boarov: Nova godina i nova Vlada
Već je razglašeno da većina nadležnih državnih funkcionera smatra da bi Srbija u novoj 2020. mogla imati stopu privrednog rasta od oko četiri odsto, dakle tek za nijansu veću od očekivane ovogodišnje od oko 3,8 odsto.

Poznato je, takođe, da mnogi kritički nastrojeni stručnjaci, pa i neke svetske institucije, pri tome upozoravaju da je razvojni potencijal privrede Srbije veći i da bi ona, sa drugačijom ekonomskom politikom Vlade, u narednim godinama mogla podići godišnju stopu rasta na boljih pet do sedam odsto. U tom pravcu, predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović već duže vreme ističe da zbog “visoke korupcije i nedostatka pravne države” Srbija ne može da postigne godišnji rast od oko pet odsto, s kojim bi tek počela da pristiže susedne centralnoevropske zemlje čiji građani već imaju znatno viši standard od građana Srbije (Rumuni za 60 odsto).

Pošto je iduća godina izborna godina Srbije, zbog svega spomenutog već je počelo da se postavlja pitanje i kakvu “novu vladu” treba da projektuje predsednik trenutno najjače srpske političke stranke SNS-a Aleksandar Vučić, kao očekivani pobednik na predstojećim izborima. Ta procena, da će Vučić i posle izbora sastavljati “novu vladu”, ne zasniva se samo na anketama nego i na činjenici da značajan deo opozicionih stranaka u Srbiji i dalje ostaje na stavu da parlamentarne izbore treba bojkotovati zbog nemogućih i neravnopravnih izbornih uslova.

U vezi s početkom priče o “novoj vladi”, treba primetiti da je vođa radikala Vojislav Šešelj prošle sedmice čak predložio hitnu rekonstrukciju Vlade Srbije do Nove godine kako bi se iz nje, pre svega, izbacio ministar policije Nebojša Stefanović, koji se, po njegovim rečima, ne samo suviše kompromitovao u aferi Krušik nego ne može da dokaže ni da je diplomirao na nekom legalnom fakultetu (na stranu i njegov potonji doktorat). U kontekstu predizbornog (preventivnog) projektovanja “nove vlade”, zanimljiva je i vest da je vođa socijalista Ivica Dačić pre nekoliko dana izjavio da je on sa svojom strankom spreman da uđe i u predizbornu koaliciju sa Vučićevim SNS-om, što bi trebalo da znači da su već počeli i njegovi pregovori oko nastavka učešća SPS ministara i u “novoj vladi” Srbije, što bi tu vladu, da tako kažemo, “zabajatilo” i pre nego što bude formirana.

Predsednik države i šef SNS-a Aleksandar Vučić očigledno je već na muci oko projektovanja “nove vlade”. Prvo, ne zna se još da li će ona imati puni legitimitet, s obzirom na najavljeni širok bojkot izbora. Drugo, sve je manje sigurno da mu se isplati da nastavi posao sa aktuelnom premijerkom Anom Brnabić jer ju je praktično brzo potrošio, uzimajući je u stranku i tovareći na nju odbranu niza neodbranjivih stvari. Ali, ako ne Ana, ko onda?

Tip vladavine koji uporno sprovodi Vučić podrazumeva “kadrovsku pustoš” oko njegove ličnosti (ima li novih lica oko Vučića posle sedam godina vladavine – nema). Uostalom, izbor novog premijera iz redova SNS-a mogao bi da pokrene šire i eksplozivnije svađe unutar te stranke, tim pre ako se predsednik stranke odluči za nekog iz provincije, nekog koji nije neposredno nosio vođin teret “dugog marša” do sveukupne vlasti. Uostalom, izbor novog premijera iz redova SNS-a na neki način je izbor i budućeg vođe stranke, onog koji će naslediti samog Vučića (on sam nekada je nagoveštavao izvesno “povlačenje” sa vodeće pozicije u SNS-u, ali o tome više ne govori).

Vučić verovatno ima problem i sa izborom novih ili starih ministara za “novu vladu”. Ako bi se gledalo na “afere” koje krase gotovo sve Vladine ministre, pored tekuće politike, morao bi se menjati i praktično ceo sastav Vlade, što Vučiću nikako ne odgovara. Ako tome dodamo i tradicionalno snažan uticaj “spoljnih faktora” na sastav Vlade Srbije (koji Vučić eksplicitno ne priznaje, a i vrapci na granama ga vide), onda se dimenzije njegovih problema oko projektovanja “nove vlade” silno povećavaju. Na kraju, pri svemu tome ne treba zaboraviti da ova vladajuća koalicija tek treba da pobedi na parlamentarnim izborima (bilo kakvi oni bili). A iznenađenja su uvek moguća.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko

    Zemlja koja je stvorena u Jajcu 29. novembra 1943. imala je, svi smo toga bolno svjesni, mnoge promašaje i ugrađeni rok trajanja, ali je nastala kao plod zajedničke borbe jugoslavenskih naroda, na ispravnoj strani povijesti, sa snovima o pravednom i modernom društvu, što su činjenice na koje moramo biti ponosni, uzimajući najbolje od njenog nasljeđa za budućnost i odbacujući najgore

  • Dimitrije Boarov: Privredni rast Dimitrije Boarov: Privredni rast

    Prikazujući prošle sedmice najnovije izdanje mesečne publikacije “Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević izneo je procenu da će privredni rast Srbije ove godine iznositi najmanje 3,8 odsto i da je glavni doprinos ovom uzletu BDP-a u drugom polugodištu (posle skromnog rasta u prvom) dalo uvođenje u račun dodate vrednosti koju je stvorila izgradnja gasovoda “Turski tok”.

  • Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića

    Rekao bih da se napokon i Srpska akademija nauka na neki način “odužila” svom pokojnom dopisnom članu Dragoslavu Avramoviću, čuvenom guverneru NBS, koji je 24. januara 1994. u jednom danu zaustavio fantastičnu hiperinflaciju u SR Jugoslaviji, koja je dostigla brzinu od preko 62 odsto rasta cena dnevno.

  • Mijat Lakićević: Puška Mijat Lakićević: Puška

    Ako neka puška u poslednjem činu ove srpske drame pukne, onda to sigurno neće biti NIN-ova, snajperska, nego ona Putinova, obrenovićevska.

  • Dimitrije Boarov: Vesela afera Dimitrije Boarov: Vesela afera

    Posle niza afera koje su uzdrmale aktuelni vrh vlasti, protekle sedmice iskrsla je još jedna koja, za razliku od svih ostalih, ima vrlo naglašenu humornu dimenziju – afera prodaje famoznog Univerziteta Megatrend.

  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side