26.01.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Nezavisnost sudstva

Dimitrije Boarov: Nezavisnost sudstva
U jednom od izveštaja iz Bukurešta, gde je, navodno, oko 50.000 ljudi proteklog vikenda demonstriralo protiv korupcije u političkim vrhovima, zapazio sam detalj da su tamošnji tužioci zaduženi za borbu protiv korupcije od 2006. godine do danas na suđenje poslali 72 člana parlamenta.

Istina, iz ove rečenice ne vidi se da li je i koliko tih suđenja okončano i koliko je parlamentaraca osuđeno, ali mi se čini da su rumunski tužioci ipak agilniji od srpskih, bar kada su “predstavnici naroda” u zakonodavnom telu u pitanju.

To, naravno, istovremeno ne znači da se stepen korumpiranosti jednog društva može meriti po broju optužbi prema vodećem političkom ešelonu ili pak po izostanku sudskog gonjenja narodnih poslanika – po logici da su svi političari lopovi, a najgore su zemlje gde su oni zaštićeni od tužilaca i sudova, pa se ne gone zbog lopovluka. Ipak, moram da primetim da je u Srbiji broj optužnica i broj suđenja za korupciju upadljivo mali, naspram prilično raširenog uverenja da i kod nas ima mnogo korupcije, naročito među političarima.

Neki čak smatraju da motiv za bavljenje politikom u Srbiji više nisu ideološki nazori, osetljivost za javni interes i briga za narodne tegobe nego da je politika glavna auto-strada do bogaćenja i sigurnog uhlebljenja – pa je otuda zanimljivo da kod nas ima malo optužnica za korupciju, a još manje okončanih sudskih procesa po takvoj stvari.

Još manje je izvedenih dokaza da srpska politika čak ulazi u izvesne “koalicije” sa kriminalnim klanovima, mada ima jasnih indicija da se kriminal već dugo kod nas “politizuje”, što bi moglo da znači da se i naša politika “kriminalizuje” još od Miloševićevih vremena. Možda će istraga o ubistvu Olivera Ivanovića u Kosovskoj Mitrovici dati neke elemente za eventualno zaključivanje o takvim spregama i dan-danas, koje ne prezaju od ubistava ljudi koji traže mir i red, samo da bi se zadržao postojeći pravni i interregnumski haos na severu Kosova. A sve je zaogrnuto političkim patriotizmom.

Mnogi smatraju da je jedan od najefikasnijih lekova protiv korupcije i da je najčvršća brana između politike i kriminala – izgradnja nezavisnog sudstva. Taj posao u Srbiji ide najsporije, o čemu svedoči već nekoliko neuspelih “sudskih reformi” (pa i okolnost da su nam poslednje dve ministarke pravde bezmalo devojčice bez ikakvog pravnog iskustva).

U stvari, ni aktuelna vlast ne pokazuje da hoće da razume načelo nezavisnog sudstva kao samostalne treće grane demokratske vlasti – o čemu belodano svedoči nedavna izjava novosadskog gradonačelnika Miloša Vučevića da neki traže, kako je rekao, da sudovi budu “nezavisni od naroda” (ergo, da budu nezavisni od političke većine u narodnoj skupštini). Ta izjava, ma koliko populistička, krije, na primer, svojevrstan otpor potrebi da se smanji uticaj politike na Visoki savet sudstva (u kojem su, na primer, “po položaju” ministar pravde i predsednik nadležnog skupštinskog odbora).

Iako je tema promene Ustava Srbije iz 2006. godine gotovo potpuno sklonjena iz javnog života, mada je jasno da se neka od poglavlja u pregovorima o ulasku Srbije u Evropsku uniju ne mogu zatvoriti bez ustavnih promena, pažnju privlači činjenica da je poslednji broj Glasnika Advokatske komore Vojvodine posvećen temi: “Promene Ustava i sudska vlast”. U člancima Marijane Pajvančić, Slobodana Beljanskog, Gorana P. Ilića i Vide Petrović Škero vrlo opsežno je analiziran (manjkavi) institucionalni položaj sudske vlasti, sudova i sudija u našem sistemu i skrenuta je pažnja na ustavne promene koje bi bile neophodne ukoliko želimo da nam sudski sistem funkcioniše bolje i da bude manje zavisan od tekuće politike.

Na kraju, treba na osnovu iskustava iz zemalja sa solidnim i nezavisnim sudstvom spomenuti da ni u tim državama korupcija nije potpuno iskorenjena niti da su sami sudovi i sudije postali nepotkupljivi. No, tamo je stanje neuporedivo bolje nego u zemljama u kojima je sudstvo sluškinja politike i gde su sudovi “narodni”.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Minimalne plate Vladimir Gligorov: Minimalne plate

    Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.

  • Dimitrije Boarov: Mala privreda i "domaćinska ekonomija" Dimitrije Boarov: Mala privreda i "domaćinska ekonomija"

    Pre neki dan zapala mi je za oko informacija Gradske uprave za imovinu Novog Sada da 118 poslovnih prostora u gradu zvrji prazno i čeka zakupce.

  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Momčilo Pantelić: Velesila velesili nije meta Momčilo Pantelić: Velesila velesili nije meta

    Kao jedini nesporni rezultat američko-francusko-britanskog bombardovanja Sirije može se doživeti okolnost da nije bilo kolateralne štete, koja bi mogla da bude mnogo veća od ciljanog razaranja.

  • Nadežda Gaće: U susret prošlosti Nadežda Gaće: U susret prošlosti

    Da mi na Balkanu konzumiramo previše prošlosti, opšte je mesto i nekako ko god to pomene … bilo da su to, na primer, Ambasadori Norveške ili Nemačke, bilo da su predsednici Hrvatske, BiH i Srbije na sastanku u Mostaru, bilo da su to privrednici regiona na učestalim sastancima na kojima žele, ne negirajući prošlost, da grade budućnost regiona na zajedničkim interesima – stalno nam se ipak vraća prošlost kao kost u grlu. Naravno, niko ne misli da se prošlost sme zaboraviti i svi se slažu da se nevinim žrtvama i žrtvama nepravdi bilo koje vrste mora odati počast.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw