26.01.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Nezavisnost sudstva

Dimitrije Boarov: Nezavisnost sudstva
U jednom od izveštaja iz Bukurešta, gde je, navodno, oko 50.000 ljudi proteklog vikenda demonstriralo protiv korupcije u političkim vrhovima, zapazio sam detalj da su tamošnji tužioci zaduženi za borbu protiv korupcije od 2006. godine do danas na suđenje poslali 72 člana parlamenta.

Istina, iz ove rečenice ne vidi se da li je i koliko tih suđenja okončano i koliko je parlamentaraca osuđeno, ali mi se čini da su rumunski tužioci ipak agilniji od srpskih, bar kada su “predstavnici naroda” u zakonodavnom telu u pitanju.

To, naravno, istovremeno ne znači da se stepen korumpiranosti jednog društva može meriti po broju optužbi prema vodećem političkom ešelonu ili pak po izostanku sudskog gonjenja narodnih poslanika – po logici da su svi političari lopovi, a najgore su zemlje gde su oni zaštićeni od tužilaca i sudova, pa se ne gone zbog lopovluka. Ipak, moram da primetim da je u Srbiji broj optužnica i broj suđenja za korupciju upadljivo mali, naspram prilično raširenog uverenja da i kod nas ima mnogo korupcije, naročito među političarima.

Neki čak smatraju da motiv za bavljenje politikom u Srbiji više nisu ideološki nazori, osetljivost za javni interes i briga za narodne tegobe nego da je politika glavna auto-strada do bogaćenja i sigurnog uhlebljenja – pa je otuda zanimljivo da kod nas ima malo optužnica za korupciju, a još manje okončanih sudskih procesa po takvoj stvari.

Još manje je izvedenih dokaza da srpska politika čak ulazi u izvesne “koalicije” sa kriminalnim klanovima, mada ima jasnih indicija da se kriminal već dugo kod nas “politizuje”, što bi moglo da znači da se i naša politika “kriminalizuje” još od Miloševićevih vremena. Možda će istraga o ubistvu Olivera Ivanovića u Kosovskoj Mitrovici dati neke elemente za eventualno zaključivanje o takvim spregama i dan-danas, koje ne prezaju od ubistava ljudi koji traže mir i red, samo da bi se zadržao postojeći pravni i interregnumski haos na severu Kosova. A sve je zaogrnuto političkim patriotizmom.

Mnogi smatraju da je jedan od najefikasnijih lekova protiv korupcije i da je najčvršća brana između politike i kriminala – izgradnja nezavisnog sudstva. Taj posao u Srbiji ide najsporije, o čemu svedoči već nekoliko neuspelih “sudskih reformi” (pa i okolnost da su nam poslednje dve ministarke pravde bezmalo devojčice bez ikakvog pravnog iskustva).

U stvari, ni aktuelna vlast ne pokazuje da hoće da razume načelo nezavisnog sudstva kao samostalne treće grane demokratske vlasti – o čemu belodano svedoči nedavna izjava novosadskog gradonačelnika Miloša Vučevića da neki traže, kako je rekao, da sudovi budu “nezavisni od naroda” (ergo, da budu nezavisni od političke većine u narodnoj skupštini). Ta izjava, ma koliko populistička, krije, na primer, svojevrstan otpor potrebi da se smanji uticaj politike na Visoki savet sudstva (u kojem su, na primer, “po položaju” ministar pravde i predsednik nadležnog skupštinskog odbora).

Iako je tema promene Ustava Srbije iz 2006. godine gotovo potpuno sklonjena iz javnog života, mada je jasno da se neka od poglavlja u pregovorima o ulasku Srbije u Evropsku uniju ne mogu zatvoriti bez ustavnih promena, pažnju privlači činjenica da je poslednji broj Glasnika Advokatske komore Vojvodine posvećen temi: “Promene Ustava i sudska vlast”. U člancima Marijane Pajvančić, Slobodana Beljanskog, Gorana P. Ilića i Vide Petrović Škero vrlo opsežno je analiziran (manjkavi) institucionalni položaj sudske vlasti, sudova i sudija u našem sistemu i skrenuta je pažnja na ustavne promene koje bi bile neophodne ukoliko želimo da nam sudski sistem funkcioniše bolje i da bude manje zavisan od tekuće politike.

Na kraju, treba na osnovu iskustava iz zemalja sa solidnim i nezavisnim sudstvom spomenuti da ni u tim državama korupcija nije potpuno iskorenjena niti da su sami sudovi i sudije postali nepotkupljivi. No, tamo je stanje neuporedivo bolje nego u zemljama u kojima je sudstvo sluškinja politike i gde su sudovi “narodni”.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo

    Posle makedonskog referenduma i glasanja o ustavnim promenama u Skupštini, ruska reakcija je bila da je sve to nelegitimno.

  • Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom

    Kosovska policija udvostručila je nagradu za informacije koje mogu doprineti rasvetljavanju ubistva predsednika Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, i ta je svota sada 20.000 evra, potvrdio je portalu Košev zamenik generalnog direktora Policije Kosova Dejan Janković u emisiji Slobodno srpski.

  • Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti

    Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).

  • Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka

    Pre nekoliko dana Vlada Hrvatske objavila je da će otkupiti 450 miliona kuna dugova petrohemijske fabrike u Kutini (veštačko đubrivo), te da će to biti prvi korak u prodaji ove firme INI i Prvom plinarskom društvu iz Vukovara (čiji je vlasnik Pavao Vujnovac iz Osijeka). Ovaj posao imaće formu dokapitalizacije, za čega će INA i PPG, kao budući većinski vlasnici, izdvojiti po 150 miliona kuna, dok će preostali deo finansijske infuzije Kutini obezbediti JANAF i još neki državni fondovi.

  • Dimitrije Boarov: Oprezan pogled u novu godinu Dimitrije Boarov: Oprezan pogled u novu godinu

    Čudno je to da i porast i pad cena nafte na svetskom tržištu uvek izazivaju zabrinutost. Kad cene rastu, uvoznici moraju da računaju na veće energetske troškove. Kad cene naglo padaju, to obično znači da se očekuje usporavanje svetske privredne konjunkture, pa će većina zemalja uvoznica ono što dobije na sniženju troškova za naftu izgubiti na smanjenju izvoznih prihoda (obično su gubici od recesije i veći).

  • Dimitrije Boarov: Budžet za 2019. Dimitrije Boarov: Budžet za 2019.

    Iako predlog budžeta Srbije za iduću godinu još nije usvojen u Vladi i, dakako, još nije poznat ni poslanicima Narodne skupštine, oni koji imaju informacije o njegovoj pripremi u Ministarstvu finansija, na osnovu sporadičnih vesti o projekcijama plata i investicija za 2019. godinu, već govore o njegovom “razvojnom” usmerenju.

  • Ivan Jovanović: Pozorište realnosti Ivan Jovanović: Pozorište realnosti

    Aktuelna situacija u Narodnom pozorištu pokazuje postojanje umetničke solidarnosti, one koju smatramo nepostojećom baš u tim profesionalnim krugovima.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side