Dimitrije Boarov: Neravnopravnost pred zakonom
21.11.2014 Beograd

Dimitrije Boarov: Neravnopravnost pred zakonom

Dimitrije Boarov: Neravnopravnost pred zakonom
Mnogo puta sam odustajao da pišem o posledicama fantastično raširene divlje gradnje u Srbiji, u kojoj je navodno u poslednjih deset godina izniklo oko 1,5 miliona nelegalno izgrađenih objekata, pre svega zbog toga što bih morao izneti zaključak da kod nas nema države, jer svi građani nisu jednaki pred zakonom.

 

U stvari, možda bi bolje bilo reći da većina tih “divljih investitora” nije mogla izdržati legalizovane troškove preskupe države, pa im je najjednostavnije bilo da plate nešto jeftinije “korumptivne dažbine” ispod astala “ovlašćenim državnim nadzornicima” ili da teret “preambiciozne države” u celini prebace na one koji su smogli snage i novca da grade legalno.

Međutim, ako se građanstvo Srbije deli na one koji su platili državi dažbine za legalnu gradnju kuća i poslovnog prostora i one koji uporno odbijaju sve pozive za legalizaciju divlje izgrađenih objekata, onda to znači da živimo u ozbiljnoj neravnopravnosti pred „podivljalom državom”. Jer, to je bar notorno, glavni zadatak države je da obezbedi jednakopravnost, to već piše i u Dušanovom zakoniku, a ne samo u aktuelnom zakonodavstvu.

Sada čujemo da se u Ministarstvu za izgradnju Vlade Srbije sprema akcija rušenja oko 2.600 divlje izgrađenih objekata, onih „koji direktno ugrožavaju bezbednost ljudi i onih u zaštićenim zonama kao što su Tara i Zlatibor”. Ministarka Zorana Mihajlović kaže da bi to bar bio početak suzbijanja divlje gradnje. No, danas i taj početak deluje kao previsoko postavljen cilj – mada se već i u tom spisku objekata za rušenje vidi da se na neki način „zaobilaze” divlje izgrađeni objekti visoko rangiranih političara na vlasti i njihovih familija. Blic tako skreće pažnju da nelegalno izgrađene vikendice sinova predsednika Republike Srbije ovoga puta nisu na udaru, mada bi upravo one, radi uspeha celog „starta legalizacije” prve morale biti srušene ili legalizovane.

O opasnostima koje bi donele nove neravnopravnosti građana Srbije pred zakonom već sam pisao u prošlom broju ovog lista, oslanjajući se na vesti da se u mnogim sredinama, pa i u samoj Vladi smišlja kako da se od smanjivanja plata i penzija „zaštite” pojedine kategorije. Čujem da to otvoreno traže ne samo prosvetni ili zdravstveni, nego i sindikati namenske industrije, a tražiće i mnogi drugi.

No, kada sam to pisao pre nedelju dana nisam bio zapazio izjavu Pavla Petrovića, predsednika Fiskalnog saveta, da je u prvih devet meseci ove godine (prva tri kvartala) efekat „solidarnog poreza” na plate iznad 60.000 dinara (po stopi poreza od 20 odsto na iznos iznad tog limita) iznosio tek 65 miliona evra, mada se od njega u 2014. godine očekivao efekat od 150 miliona evra. Kada sam bacio pogled u novinsku arhivu, video sam da je tadašnji ministar finansija Krstić izneo nešto drugačije procenu efekata „solidarnog poreza”, pa je rekao da očekuje uštede „između 100 i 150 miliona evra” (široku marginu procene pravdao je nesigurnom evidencijom zaposlenika države). No, u svakom slučaju je očigledno da će „solidarni porez” podbaciti što bi svakako trebalo razjasniti.

U stvari, objašnjenje može ići samo u dva pravca: da država nije imala dobru evidenciju plata svojih nameštenika ili da država famozni „solidarni porez” nije naplaćivala jednakopravno, „ni po babu, ni po stričevima”, nego selektivno. Objašnjenje ovog slučaja veoma je bitno uoči uvođenja mehanizma smanjivanja plata i penzija – da bi ljudi jednostavno znali da država nije jednom majka, a drugom maćeha. Premijer Aleksandar Vučić je i sam ovih dana naglasio da se niko ne može izuzeti od ove bolne makroekonomske mere, jer bi to isto tražili i svi ostali. No, prethodno treba razjasniti zašto se nije isto postupilo i u slučaju „solidarnog poreza” ili otvoreno reći da se postupilo isto, samo je bio problem u lošim podacima.

Problem sa „jednakopravnošću” postoji i u mnogim drugim segmentima našeg sistema, pa i u ekonomskom sistemu, gde se njegove direktne štetne posledice mere milijardama. To smo videli i kod državnih banaka, i kod državne osiguravajuće kuće i tako redom. Tako da se nameće zaključak da je neravnopravnost pred zakonom i državom veoma skupa za sve građane, osim naravno za one politički privilegovane ili one koje država ne sme da dirne.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje

    Ovo što sada gledamo pokazuje da se Aleksandar Vučić trudi da prikaže da se kod Donalda Trampa zapravo ništa bitno nije dogodilo, što je u suprotnosti s navodno “istorijskim karakterom” dogovora sa SAD, kako je to “pismo o namerama”, koje je sa SAD pompezno potpisano, kvalifikovala sama provladina štampa.

  • Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori

    Srpska privredna politika sve se više oslanja na državna ulaganja i potrošnju, što je verovatno suprotno od pravca kojim bi trebalo da ide.

  • Dimitrije Boarov: Mladi lideri Dimitrije Boarov: Mladi lideri

    Među mladim ljudima ima rođenih lidera i vrednica, ali se ovo društvo u promovisanju ličnosti ne vodi fundamentalnim već uglavnom političkim kriterijumima.

  • Nadežda Gaće: 30. avgust Nadežda Gaće: 30. avgust

    Tridesetog avgusta 1963. Hruščov i Kenedi su uspostavili “crveni telefon” u strahu od nuklearnog rata, i time započeli eru, doduše neiskrene, međusobne saradnje dva suštinski suprotna koncepta upravljanja supersilama, koji su se jasno odslikali i na globalna kretanja.

  • Momčilo Pantelić: Porodična politika Momčilo Pantelić: Porodična politika

    Distancirajte se! Ova antipandemijska zapovest mnoge od nas primorala je na svakojaka odricanja, ali retko koga toliko da se odrekne radnog mesta i raskine poslovnu vezu uprkos nepomućenom, čak maksimalizovanom uzajamnom poverenju.

  • Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto

    Srbija je, boreći se da reši pitanje krupnih državnih firmi, preko “strateškog političkog partnerstva” uspela da privuče strane investitore, ali se tako uplela u složenu matricu geopolitičkih odnosa, zbog čega je sada u poziciji da bilo kakve promene srpske spoljne politike mogu imati veoma visoku ekonomsku cenu.

  • Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu

    Kad bi se sa stihom Branka Miljkovića “ubi me prejaka reč” bar donekle poistovetili i političari, mnogi među njima već ne bi bili među nama. U ovdašnjoj verbalnoj tiraniji, uglavnom odozgo nadole, ispraćaja na onaj svet bilo bi napretek, a ovih dana, začudo, i u savremenoj, a sve više “balkanizovanoj” Americi.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side