Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija
06.09.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija
To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

Na primer, Nemačka je nedavno prodala državnih obveznica za 824 miliona evra, na rok od 30 godina, a poveriocima će takve obveznice 2050. vredeti 795 miliona evra. Pa zar doskoro nismo učili da je kamata cena “iznajmljivanja novca”, a ne cena “čuvanja novca”.

Kako uopšte objasniti fenomen negativnih kamata? Mnogi komentatori kažu da nas razmah ovakvih vrednosnih papira s negativnim prinosom vodi na “nepoznatu teritoriju” i da ni oni koji pozajmljuju ni oni koji kupuju papire s negativnom kamatom zapravo ne znaju u šta se upuštaju. No, nekog vraga tu ima čim su takve obveznice s velikom emisijom izdale ili tek izdaju i Holandija, Švajcarska, Francuska, pa i Španija. Kad kupujete švajcarske obveznice sa dospećem od 10 godina možete računati da ćete za uloženi dolar kroz deceniju dobiti 89 centi. Istina, Francuska i Španija ne mogu još prodavati papire na dugu ročnost nego uglavnom one koji dospevaju do deset godina. Ali ko vam danas može garantovati ko će i kako će se vladati u Parizu ili Madridu kroz 10 godina? Zar pre jedne decenije i London i Rim nisu delovali mnogo stabilnije nego danas?

U teoriji je širenje pozajmica s negativnom kamatom najčešće povezivano s prioritetom ulagača da su im pare kod sigurnih dužnika, te da takvi vrednosni papiri u stvari predstavljaju kvazinovac koji će u slučaju neke nužde biti široko prihvaćen na tržištu (uz određeni mali diskont). Ipak, ta poplava “ponude novca” (koja, začudo, ne pokreće neku ozbiljniju inflaciju), a koja je navodno cenu novca oterala u minus, ne može se objašnjavati samo antirecesionom politikom Evropske centralne banke ili produženom politikom niskih kamata američkog FED-a. Investitori su, da to kažemo laički, postali oprezniji i nisu spremni da duvaju u svaki investicioni balon, posle čijeg prskanja trljaju ruke samo oni koji su na vreme iz njega utekli. Ili oni koji su pod visokom državnom zaštitom. Kao da se čeka neki novi tehnološki skok (svet bez nafte, na primer), pa da se krene u trku za realnim korporativnim papirima. Ili kao da se čeka neki veliki prasak, posle kojeg uvek počinje novi ciklus uspona.

Kad je reč o balkanskim državama i o eventualnoj mogućnosti da se i one zaduže uz negativne kamate, tu postoji razlika između onih koje su u Evropskoj uniji i onih koje su izvan. Hrvatska je nedavno izdala 32 miliona evra trezorskih zapisa s negativnom kamatom od 0,05 odsto, a šuška se da bi do kraja godine mogla da pokuša da proda i jednu emisiju državnih obveznica na rok od pet godina, uz negativnu kamatu. Srbija u tom pogledu stoji slabije, pa je pre nekoliko meseci bila srećna što se na međunarodnom tržištu zadužila dvostruko povoljnije nego u vreme velike svetske krize 2008. No, mi smo još daleko od pozajmica s negativnom kamatom, kao što smo, uopšte uzev, daleko od razvijenijeg i normalnijeg unutrašnjeg finansijskog tržišta. Jer, niti imamo dovoljnu ponudu novca niti imamo nepristrasnu državu. One države koje mogu da prodaju svoje obveznice sa dugim rokom dospeća uz negativnu kamatu, zapravo, unosno naplaćuju svoju nepristrasnost i svoj pravni poredak. Ergo, pravna država se na dugi rok isplati.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje

    Čadež je nedavno rekao: “Tu smo – gde smo i moramo da radimo zajedno, privrede su nam povezane više nego što ljudi znaju, što mogu i da pretpostave i što političari ne razumeju.” Ne znam zašto se u poslednjim spekulacijama o budućem premijeru Srbije Čadež više ne spominje, ali sada mogu da pretpostavim zašto je tako.

  • Vladimir Gligorov: Plate Vladimir Gligorov: Plate

    Udvostručiti plate u evrima za, recimo, pet godina veoma je teško ostvarljivo.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Hrvatska Vladimir Gligorov: Srbija i Hrvatska

    U poslednjih desetak godina stvarni proizvod Hrvatske trajno je veći od srpskog i razlika se ne smanjuje, a po stanovniku se nominalno povećava.

  • Dimitrije Boarov: Posle izbora Dimitrije Boarov: Posle izbora

    Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.

  • Vladimir Gligorov: Lična vlast Vladimir Gligorov: Lična vlast

    U Srbiji je zapravo skandal sve što je povezano sa epidemijom. Sa stanovišta vlasti, to što je izmakla kontroli. Vladar nije garantor sigurnosti već sam deluje nesigurno.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side