Dimitrije Boarov: Nepouzdana država
20.03.2015 Beograd

Dimitrije Boarov: Nepouzdana država

Dimitrije Boarov: Nepouzdana država
Gledajući RTS-ov dnevnik u proteklu nedelju, gledalac je već samo te večeri mogao uočiti najmanje dva slučaja neshvatljivo nesolidnog odnosa države prema svojim obavezama (a reč je o javnom TV servisu, a ne o nekoj “opozicionoj televiziji”).

Prvi je podatak da je čak 95 odsto investitora stambene izgradnje, čak i u Beogradu, prekoračilo “spratnost” svojih objekata koja im je odobrena građevinskim dozvolama i za koju su platili gradske dažbine, a navodno je u toj stvari situacija u drugim gradovima slična ili još gora.

Drugi primer je iz poljoprivredne politike, pošto je jedan od sremskih proizvođača mleka TV reporteru izneo da mu država od avgusta prošle godine nije plaćala premiju od sedam dinara po litri koju je isporučivao mlekarama. Kako taj farmer dnevno proizvodi 4.000 litara mleka, izračunajte koliko mu država duguje za proteklih 150 i kusur dana i pokušajte da zamislite kako da on finansijski pokrije prolećnu setvu koja treba da mu obezbedi hranivo za stoku.

Da prvo vidimo šta je problem u spomenutoj epidemiji “prekoračivanja spratnosti” i drugim oblicima “proširivanja” građevinske dozvole? Navodno je problem u malom broju građevinskih inspektora i u tome što ti inspektori “beže” sa svog posla na bolovanje ili na godišnje odmore upravo u građevinskoj sezoni, a navodno iz straha od investitora koji, inače, “nestaju” kao preduzeća čim rasprodaju i legalne i nelegalne delove svoje investicije, pa u novom ciklusu gradnje osnivaju neka nova preduzeća sa istim načinom rada. Takvu ocenu dao je predstavnik opštine Čajetina, koja nadzire gradnju na Zlatiboru, gde je zloupotreba građevinskih dozvola (malo je reći) veoma raširena.

Neću ovde da ulazim dublje u problem masovnog ignorisanja sadržaja građevinskih dozvola i izbegavanja plaćanja komunalnih dažbina, što bi podrazumevalo opisivanje krize u građevinarstvu, analizu preskupih nameta kojima opštine seku granu na kojoj sede, pogled na celokupno naše pravo koje reguliše registraciju i gašenje naših radnji i privrednih društava, itd. Pokušaću samo da naglasim da kada u jednoj državi čak 95 odsto investitora ne haje za sadržaj građevinske dozvole, to znači da zapravo ne postoji “država u javnom interesu”, nego da je institucija građevinske dozvole u našem sistemu samo instrument za nelegalno bogaćenje i korupciju, kako državnih činovnika tako i investitora.

Jer, nije istina da ozbiljna država ne može da obezbedi strogu i nepristrasnu građevinsku inspekciju ukoliko cena građevinskih dozvola i propozicije po kojima se one izdaju – nisu sami po sebi gotovo prohibitorni, to jest ako “stvarne” cene i uslovi za dobijanje tih dozvola nisu potpuno transparentni i jednaki za sve investitore. U našem slučaju, čini mi se da vlada opšti nered, koji na neki način svima odgovara, i većini među investitorima, i većini onih na strani davaoca dozvola, koji očigledno “privatizuju” svoja javna ovlašćenja.

Inače, treba li nekog podsećati da bez sređivanja domena “stvarnih prava”, gde spadaju sve nekretnine, nijedna država ne može računati na veliki investicioni talas. Zasad, koliko čujemo, jedino je fokus usmeren na povećanje brzine izdavanja građevinskih dozvola. A to nije mnogo, ako niko kasnije ne brenuje njihov sadržaj.

Drugi spomenuti slučaj, da država ne isplaćuje seljacima premije koje je obećala, takođe spada u “staru praksu”. Već decenijama, naime, malo-malo pa neki ministar istrči na televiziju i slavodobitno najavi da će seljaci dobiti silne premije po hektaru i za gorivo, za mleko i neke druge proizvode, beneficirane kredite za mehanizaciju i uspostavljanje osnovnih stada, za ulaganja u nove voćnjake i vinograde, itd., a onda se kasnije ispostavi da država kasni u uplati svoga dela “finansijske podrške” i duže od godine dana, pravdajući se budžetskim problemima. Takva praksa u krajnjoj liniji “podučava” seljake da i sami ne moraju izvršavati svoje ugovorne obaveze – što opet vodi u pravni i finansijski nered na kojem se ne može graditi nikakva agrarna politika.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 21.03.2015, 23:06h slucajni prolaznik (1)

    A da l iste primetili da uprkos drugacijim odredbama zakona o javnim nabavkama i javno privatnom partnerstvu, imamo na tenderu za Zelezaru nekoliko ponuda istog ponudjaca... ili i vase kolumne sluze da se bitne stvari zamagle manje bitnim temema

Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje

    Čadež je nedavno rekao: “Tu smo – gde smo i moramo da radimo zajedno, privrede su nam povezane više nego što ljudi znaju, što mogu i da pretpostave i što političari ne razumeju.” Ne znam zašto se u poslednjim spekulacijama o budućem premijeru Srbije Čadež više ne spominje, ali sada mogu da pretpostavim zašto je tako.

  • Vladimir Gligorov: Plate Vladimir Gligorov: Plate

    Udvostručiti plate u evrima za, recimo, pet godina veoma je teško ostvarljivo.

  • Dimitrije Boarov: Posle izbora Dimitrije Boarov: Posle izbora

    Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.

  • Vladimir Gligorov: Lična vlast Vladimir Gligorov: Lična vlast

    U Srbiji je zapravo skandal sve što je povezano sa epidemijom. Sa stanovišta vlasti, to što je izmakla kontroli. Vladar nije garantor sigurnosti već sam deluje nesigurno.

  • Vladimir Gligorov: Improvizacije Vladimir Gligorov: Improvizacije

    Kako već i biva sa improvizacijama, i ova oko susreta u Americi neslavno je prošla. Slično će, međutim, biti i sa briselskim zabludama.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side