Dimitrije Boarov: Nepouzdana država
20.03.2015 Beograd

Dimitrije Boarov: Nepouzdana država

Dimitrije Boarov: Nepouzdana država
Gledajući RTS-ov dnevnik u proteklu nedelju, gledalac je već samo te večeri mogao uočiti najmanje dva slučaja neshvatljivo nesolidnog odnosa države prema svojim obavezama (a reč je o javnom TV servisu, a ne o nekoj “opozicionoj televiziji”).

Prvi je podatak da je čak 95 odsto investitora stambene izgradnje, čak i u Beogradu, prekoračilo “spratnost” svojih objekata koja im je odobrena građevinskim dozvolama i za koju su platili gradske dažbine, a navodno je u toj stvari situacija u drugim gradovima slična ili još gora.

Drugi primer je iz poljoprivredne politike, pošto je jedan od sremskih proizvođača mleka TV reporteru izneo da mu država od avgusta prošle godine nije plaćala premiju od sedam dinara po litri koju je isporučivao mlekarama. Kako taj farmer dnevno proizvodi 4.000 litara mleka, izračunajte koliko mu država duguje za proteklih 150 i kusur dana i pokušajte da zamislite kako da on finansijski pokrije prolećnu setvu koja treba da mu obezbedi hranivo za stoku.

Da prvo vidimo šta je problem u spomenutoj epidemiji “prekoračivanja spratnosti” i drugim oblicima “proširivanja” građevinske dozvole? Navodno je problem u malom broju građevinskih inspektora i u tome što ti inspektori “beže” sa svog posla na bolovanje ili na godišnje odmore upravo u građevinskoj sezoni, a navodno iz straha od investitora koji, inače, “nestaju” kao preduzeća čim rasprodaju i legalne i nelegalne delove svoje investicije, pa u novom ciklusu gradnje osnivaju neka nova preduzeća sa istim načinom rada. Takvu ocenu dao je predstavnik opštine Čajetina, koja nadzire gradnju na Zlatiboru, gde je zloupotreba građevinskih dozvola (malo je reći) veoma raširena.

Neću ovde da ulazim dublje u problem masovnog ignorisanja sadržaja građevinskih dozvola i izbegavanja plaćanja komunalnih dažbina, što bi podrazumevalo opisivanje krize u građevinarstvu, analizu preskupih nameta kojima opštine seku granu na kojoj sede, pogled na celokupno naše pravo koje reguliše registraciju i gašenje naših radnji i privrednih društava, itd. Pokušaću samo da naglasim da kada u jednoj državi čak 95 odsto investitora ne haje za sadržaj građevinske dozvole, to znači da zapravo ne postoji “država u javnom interesu”, nego da je institucija građevinske dozvole u našem sistemu samo instrument za nelegalno bogaćenje i korupciju, kako državnih činovnika tako i investitora.

Jer, nije istina da ozbiljna država ne može da obezbedi strogu i nepristrasnu građevinsku inspekciju ukoliko cena građevinskih dozvola i propozicije po kojima se one izdaju – nisu sami po sebi gotovo prohibitorni, to jest ako “stvarne” cene i uslovi za dobijanje tih dozvola nisu potpuno transparentni i jednaki za sve investitore. U našem slučaju, čini mi se da vlada opšti nered, koji na neki način svima odgovara, i većini među investitorima, i većini onih na strani davaoca dozvola, koji očigledno “privatizuju” svoja javna ovlašćenja.

Inače, treba li nekog podsećati da bez sređivanja domena “stvarnih prava”, gde spadaju sve nekretnine, nijedna država ne može računati na veliki investicioni talas. Zasad, koliko čujemo, jedino je fokus usmeren na povećanje brzine izdavanja građevinskih dozvola. A to nije mnogo, ako niko kasnije ne brenuje njihov sadržaj.

Drugi spomenuti slučaj, da država ne isplaćuje seljacima premije koje je obećala, takođe spada u “staru praksu”. Već decenijama, naime, malo-malo pa neki ministar istrči na televiziju i slavodobitno najavi da će seljaci dobiti silne premije po hektaru i za gorivo, za mleko i neke druge proizvode, beneficirane kredite za mehanizaciju i uspostavljanje osnovnih stada, za ulaganja u nove voćnjake i vinograde, itd., a onda se kasnije ispostavi da država kasni u uplati svoga dela “finansijske podrške” i duže od godine dana, pravdajući se budžetskim problemima. Takva praksa u krajnjoj liniji “podučava” seljake da i sami ne moraju izvršavati svoje ugovorne obaveze – što opet vodi u pravni i finansijski nered na kojem se ne može graditi nikakva agrarna politika.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 21.03.2015, 22:06h slucajni prolaznik (1)

    A da l iste primetili da uprkos drugacijim odredbama zakona o javnim nabavkama i javno privatnom partnerstvu, imamo na tenderu za Zelezaru nekoliko ponuda istog ponudjaca... ili i vase kolumne sluze da se bitne stvari zamagle manje bitnim temema

Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje

    Ovo što sada gledamo pokazuje da se Aleksandar Vučić trudi da prikaže da se kod Donalda Trampa zapravo ništa bitno nije dogodilo, što je u suprotnosti s navodno “istorijskim karakterom” dogovora sa SAD, kako je to “pismo o namerama”, koje je sa SAD pompezno potpisano, kvalifikovala sama provladina štampa.

  • Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori

    Srpska privredna politika sve se više oslanja na državna ulaganja i potrošnju, što je verovatno suprotno od pravca kojim bi trebalo da ide.

  • Dimitrije Boarov: Mladi lideri Dimitrije Boarov: Mladi lideri

    Među mladim ljudima ima rođenih lidera i vrednica, ali se ovo društvo u promovisanju ličnosti ne vodi fundamentalnim već uglavnom političkim kriterijumima.

  • Nadežda Gaće: 30. avgust Nadežda Gaće: 30. avgust

    Tridesetog avgusta 1963. Hruščov i Kenedi su uspostavili “crveni telefon” u strahu od nuklearnog rata, i time započeli eru, doduše neiskrene, međusobne saradnje dva suštinski suprotna koncepta upravljanja supersilama, koji su se jasno odslikali i na globalna kretanja.

  • Momčilo Pantelić: Porodična politika Momčilo Pantelić: Porodična politika

    Distancirajte se! Ova antipandemijska zapovest mnoge od nas primorala je na svakojaka odricanja, ali retko koga toliko da se odrekne radnog mesta i raskine poslovnu vezu uprkos nepomućenom, čak maksimalizovanom uzajamnom poverenju.

  • Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto

    Srbija je, boreći se da reši pitanje krupnih državnih firmi, preko “strateškog političkog partnerstva” uspela da privuče strane investitore, ali se tako uplela u složenu matricu geopolitičkih odnosa, zbog čega je sada u poziciji da bilo kakve promene srpske spoljne politike mogu imati veoma visoku ekonomsku cenu.

  • Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu

    Kad bi se sa stihom Branka Miljkovića “ubi me prejaka reč” bar donekle poistovetili i političari, mnogi među njima već ne bi bili među nama. U ovdašnjoj verbalnoj tiraniji, uglavnom odozgo nadole, ispraćaja na onaj svet bilo bi napretek, a ovih dana, začudo, i u savremenoj, a sve više “balkanizovanoj” Americi.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side