Dimitrije Boarov: "NEPOKRETNA IMOVINA”
31.07.2015 Beograd

Dimitrije Boarov: "NEPOKRETNA IMOVINA”

Dimitrije Boarov: "NEPOKRETNA IMOVINA”
Ono što je jasno već decenijama, sada je i konstatovano u izveštaju Državne revizorske institucije – Vlada Srbije nema ni preciznu evidenciju nepokretnosti u državnoj svojini, niti zna kako da utvrdi vrednost tih nepokretnosti, pa dakako i ne gazduje tim nepokretnostima po tržišnim principima – ali se uprkos svemu tome, u javnosti i u političkim vrhovima države, stalno pričaju bajka o državi koja štiti “narodnu imovinu” i brani građane od tajkuna koji su “pokrali javnu imovinu”.

U krajnjoj liniji, hajde i to ovde da dodamo, država čak neće ni da vrati nepokretnosti i zemlju koja je neosnovano “nacionalizovana” posle Drugog svetskog rata, jer je donela nesprovodivi zakon o restituciji, uglavnom se izgovarajući da za tako nešto ne oseća “narodno raspoloženje”. Sve u svemu, da kažemo to u karikaturi, država se “guši” u vlasništvu, a od toga narod nema ništa. Najverovatnije, glavnu hasnu od državne imovine ima državni aparat, u onom generalnom smislu te reči.

Prema podacima koje je prošle sedmice izneo Radoslav Sretenović, predsednik DRI, od ukupno 551.946 “unosa” u bazu podataka Republičke direkcije za imovinu – 441.516 nema iskazanu knjigovodstvenu vrednost, za 7.027 nije naveden naziv korisnika, 165.147 nije svrstano u vrste i podvrste nepokretnosti, a 2.651 je bez naziva vrste nepokretnosti. A ta Republička direkcija za imovinu ima samo 100 ugovora o zakupu državnih nepokretnosti. Sretenović, naravno, nije spomenuo da deo odgovornosti za ovako aljkavu evidenciju državnih nepokretnosti snosi i njegova DRI, koja je osnovana još pre deset godina, a na tu okolnost skreće pažnju i profesor revizije Ljubiša Stanojević (Danas, 20. jula). U stvari, Stanojević usmerava svoju kritiku DRI na činjenicu da se ona ne može, za nemogućnost da gore spomenute nepokretnosti iskaže kao “imovinu” i ispita njeno “stvarno stanje”, izgovarati na nedostatke evidencije nepokretnosti i da “samo 20 odsto popisanih nepokretnosti ima revalorizovanu vrednost” daju elemente za “primenu revizije svrsishodnosti raspolaganja imovinom”, jer je i ta DRI mogla za proteklih 10 godina alarmirati Vladu i javnost o javašluku u praćenju i korišćenju državne imovine.

Iako i aktuelna Vlada Srbija, praktično isto kao i sve prethodne u proteklih 25 godina, stalno teži da koncentriše imovinsku moć, pa i da se navodno očuva volumen državne imovine, niko u stvari ne zna kojim delom državne imovine u Srbiji ko raspolaže, ko su korisnici te imovine i koje prihode tim korisnicima ona donosi ili ne donosi. A samo površina nepokretnosti u državnoj svojini iznosi blizu sedam milijardi kvadratnih metara.

Sretenović je najmanje u jednoj stvari u pravu - onda kada iznosi mišljenje da je knjigovodstvena vrednost evidentiranih nepokretnosti u iznosu od 683 milijarde dinara

“nerealna”. U krajnjoj liniji svaka knjigovodstvena vrednost nepokretnosti (kao i svakog drugog kapitala) je tržišno nerealna, dok se ta nepokretnost ne iznese na tržište i na njemu samom proveri “tržišna vrednost”. Ovde će se, sudeći po Predlogu zakona o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u svojini države (koji je Vlada Srbije nedavno uputila u Skupštinu Srbije) ponovo pojaviti problem što načelno tržišnu vrednost nepokretnosti (pre aukcije ili tendera) utvrđuje Poreska uprava, navodno prema protekloj vrednosti prometa nepokretnosti u određenim naseljima i zonama u tim naseljima.

Zašto je Vlada Srbije baš sada pripremila gore spomenuti zakon o prodaji “određenih nepokretnosti” u svojini države, to je zasebno pitanje – najverovatnije se radi o “privlačenju” nekih konkretnih investitora, a možda i o nekim stranačkim interesima. Motiv za takvu akciju je svakako širi i trebalo bi ga napokon objasniti javnosti, umesto što se po “ideološkoj inerciji”, a zapravo u interesu birokratske vrhuške, nastavlja sa iluzijom da je svojina najsigurnija kada je u državna.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Dimitrije Boarov: Posle izbora Dimitrije Boarov: Posle izbora

    Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.

  • Vladimir Gligorov: Lična vlast Vladimir Gligorov: Lična vlast

    U Srbiji je zapravo skandal sve što je povezano sa epidemijom. Sa stanovišta vlasti, to što je izmakla kontroli. Vladar nije garantor sigurnosti već sam deluje nesigurno.

  • Vladimir Gligorov: Improvizacije Vladimir Gligorov: Improvizacije

    Kako već i biva sa improvizacijama, i ova oko susreta u Americi neslavno je prošla. Slično će, međutim, biti i sa briselskim zabludama.

  • Jelka Jovanović: Nova pritvorska jedinica Jelka Jovanović: Nova pritvorska jedinica

    Nije Sheveningen iz kojeg su Srbiji dugo stizali izveštaji o pritvorenicima Haškog tribunala, nije ni znameniti “29”, kako se još kolokvijalno naziva zgrada Policijske uprave Beograd iliti SUP, a nije ni CeZe, kako najvećem zatvoru u Beogradu od “milja” tepaju i zatvorenici i ini.

  • Ljiljana Stojanović: Da li veruješ meni ili misliš svojom glavom Ljiljana Stojanović: Da li veruješ meni ili misliš svojom glavom

    A što se huligana i navijačkih grupa tiče, zar nije i to tekovina sistema u kome živimo? Mladima nije ostavljeno mnogo izbora; ili da odlaze iz zemlje ili da se pridruže navijačkim grupama i postanu huligani ako neće da budu roblje stranim „investitorima“ za nikakve plate. To su te devedesete koje žive prilagođenim, ali punim intenzitetom i sad.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side