12.04.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare

Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare
Nekoliko srpskih novina prenelo je pre neki dan agencijsku vest da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zatvorilo “nelegalno mesto za pretovar šljunka i peska kod Apatina”.

U nastavku ove vesti citira se saopštenje nadležnog ministarstva da je izvesna firma Napredak upravljala spomenutim nelegalnim pretovarom šljunka i peska izvađenim iz korita Dunava, suprotno Zakonu o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. To jest, da je ta firma radila suprotno izmenama tog zakona usvojenim maja prošle godine, kojima je određen “rok od tri godine da se više od 150 nelegalnih šljunkara na obalama Dunava, Save i Tise izmesti na zvanična lučka područja”, što bi povećalo prihode budžeta po osnovu naplate taksi za ovu vrstu robe.

Ova, naizgled, ne naročito važna privredna vest, u suštini je krcata sadržajem o dugogodišnjem neredu na našim rekama, o krupnom arčenju jednog javnog dobra, o verovatno uhodanim korupcijskim vezama između “kopača šljunka” i lokalnih opštinskih administracija, o “kompromisu” države sa “upravljačima” nelegalnih luka, koji je ugrađen u zakonsku odredbu o trogodišnjem roku da se ispravi ono što je decenijama uhodavano, o “neravnoteži saopštenja” sakrivenoj u činjenici da se u njemu ne spominju nelegalne šljunkare uz Moravu (a Dunav, Sava i Tisa ne spadaju u “unutrašnje vode”), ali i o pokušaju da se uveća vrednost i profitabilnost postojećih legalnih rečnih luka, koje su nedavnom prodajom luke u Novom Sadu jednoj arapskoj firmi i definitivno sve privatizovane. U stvari, povod za bučno saopštenje o zatvaranju nelegalne šljunkare kraj Apatina verovatno su isposlovali novi vlasnici luka u Vojvodini, i to je još jedan argument u prilog privatizaciji onog dela javnih dobara koja služe pretežno privrednoj svrsi.

Nije cilj ovog zapisa da se potcene napori Ministarstva građevinarstva da uvede kakav-takav red u jednoj odavno zapuštenoj i gotovo kriminalizovanoj privrednoj oblasti već da se skrene pažnja na još jednu činjenicu koja upućuje na zaključak da se proces “fiskalizacije” svih privrednih branši u Srbiji pod istim uslovima odvija uz ogromne teškoće jer gde god bacite pogled vidite da sva javna dobra odavno imaju svoje “ponosne korisnike”, koji ne haju što se donose zakoni i izdaju inspekcijska rešenja o kaznama ili zahtevima da se u “sivim poslovima” poštuje bar minimum poreske discipline.

Uzgred da napomenem da ovde, dakako, ne mogu ulaziti u pitanje da li se sada “privode redu” samo “burazeri sa žutom mrljom”, to jest oni koji su se u sivoj ekonomiji, na primer, odomaćili dok je na vlasti u Srbiji bila koalicija sa Demokratskom strankom na čelu, dok se “naši burazeri”, to jest oni koji sada preuzimaju “paralelno sivo tržište”, preskaču prilikom “treniranja strogoće” u inspekcijskim službama. Ili su na udar napokon došli oni koji su se još za vreme Miloševića “snašli” u upravljanju javnim dobrima kao sponzori SPS-a ili neke tadašnje stranke vlasti.

Problem pregovora Srbije sa EU o poglavlju 23, koje obuhvata pitanje “pravne države”, u našim medijima se, sticajem okolnosti, često “sužava” na institucionalna pitanja u sudstvu i tužilaštvima (što je, naravno, nesporno bitno), ali je “zaštita prava građana” veoma široko polje na kojem i dalje “divljaju” mnogi snalažljivi ljudi povezani sa raznovrsnim centrima moći. Država zbog toga ne pokazuje “nultu toleranciju” prema poreskoj evaziji i nezakonitostima svake vrste već je čak u određenim slučajevima primorana (ili motivisana nekim političkim razlozima) da sa “baronima” sivog tržišta pregovara o uslovima pod kojima će oni legalizovati svoje poslovanje. Zbog toga se onima koji rade po zakonu često i ne isplati da rade jer ispadaju nekonkurentni i naivni.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    U načelu bi trebalo da stranke, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, nude programe na osnovu kojih se glasači odlučuju za koga će da glasaju.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side