12.04.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare

Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare
Nekoliko srpskih novina prenelo je pre neki dan agencijsku vest da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zatvorilo “nelegalno mesto za pretovar šljunka i peska kod Apatina”.

U nastavku ove vesti citira se saopštenje nadležnog ministarstva da je izvesna firma Napredak upravljala spomenutim nelegalnim pretovarom šljunka i peska izvađenim iz korita Dunava, suprotno Zakonu o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. To jest, da je ta firma radila suprotno izmenama tog zakona usvojenim maja prošle godine, kojima je određen “rok od tri godine da se više od 150 nelegalnih šljunkara na obalama Dunava, Save i Tise izmesti na zvanična lučka područja”, što bi povećalo prihode budžeta po osnovu naplate taksi za ovu vrstu robe.

Ova, naizgled, ne naročito važna privredna vest, u suštini je krcata sadržajem o dugogodišnjem neredu na našim rekama, o krupnom arčenju jednog javnog dobra, o verovatno uhodanim korupcijskim vezama između “kopača šljunka” i lokalnih opštinskih administracija, o “kompromisu” države sa “upravljačima” nelegalnih luka, koji je ugrađen u zakonsku odredbu o trogodišnjem roku da se ispravi ono što je decenijama uhodavano, o “neravnoteži saopštenja” sakrivenoj u činjenici da se u njemu ne spominju nelegalne šljunkare uz Moravu (a Dunav, Sava i Tisa ne spadaju u “unutrašnje vode”), ali i o pokušaju da se uveća vrednost i profitabilnost postojećih legalnih rečnih luka, koje su nedavnom prodajom luke u Novom Sadu jednoj arapskoj firmi i definitivno sve privatizovane. U stvari, povod za bučno saopštenje o zatvaranju nelegalne šljunkare kraj Apatina verovatno su isposlovali novi vlasnici luka u Vojvodini, i to je još jedan argument u prilog privatizaciji onog dela javnih dobara koja služe pretežno privrednoj svrsi.

Nije cilj ovog zapisa da se potcene napori Ministarstva građevinarstva da uvede kakav-takav red u jednoj odavno zapuštenoj i gotovo kriminalizovanoj privrednoj oblasti već da se skrene pažnja na još jednu činjenicu koja upućuje na zaključak da se proces “fiskalizacije” svih privrednih branši u Srbiji pod istim uslovima odvija uz ogromne teškoće jer gde god bacite pogled vidite da sva javna dobra odavno imaju svoje “ponosne korisnike”, koji ne haju što se donose zakoni i izdaju inspekcijska rešenja o kaznama ili zahtevima da se u “sivim poslovima” poštuje bar minimum poreske discipline.

Uzgred da napomenem da ovde, dakako, ne mogu ulaziti u pitanje da li se sada “privode redu” samo “burazeri sa žutom mrljom”, to jest oni koji su se u sivoj ekonomiji, na primer, odomaćili dok je na vlasti u Srbiji bila koalicija sa Demokratskom strankom na čelu, dok se “naši burazeri”, to jest oni koji sada preuzimaju “paralelno sivo tržište”, preskaču prilikom “treniranja strogoće” u inspekcijskim službama. Ili su na udar napokon došli oni koji su se još za vreme Miloševića “snašli” u upravljanju javnim dobrima kao sponzori SPS-a ili neke tadašnje stranke vlasti.

Problem pregovora Srbije sa EU o poglavlju 23, koje obuhvata pitanje “pravne države”, u našim medijima se, sticajem okolnosti, često “sužava” na institucionalna pitanja u sudstvu i tužilaštvima (što je, naravno, nesporno bitno), ali je “zaštita prava građana” veoma široko polje na kojem i dalje “divljaju” mnogi snalažljivi ljudi povezani sa raznovrsnim centrima moći. Država zbog toga ne pokazuje “nultu toleranciju” prema poreskoj evaziji i nezakonitostima svake vrste već je čak u određenim slučajevima primorana (ili motivisana nekim političkim razlozima) da sa “baronima” sivog tržišta pregovara o uslovima pod kojima će oni legalizovati svoje poslovanje. Zbog toga se onima koji rade po zakonu često i ne isplati da rade jer ispadaju nekonkurentni i naivni.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad

    Kažu da su pre 630 godina, posle boja na Kosovu, zvona zvonila čak u Parizu. Danas bi mir na Kosovu imao još širi odjek.

  • Dimitrije Boarov: Čekanje "velike greške" Dimitrije Boarov: Čekanje "velike greške"

    Izvesna Tatjana, mlađahna kondukterka beogradske autotransportne kuće Lasta, otpuštena je sa posla zato što ju je saobraćajna policija uhvatila pred Kikindom da vozi dabldeker autobus na redovnoj liniji Beograd – Subotica iako nema vozačku dozvolu. Ona se brani kako ume i kaže da “nikoga nije ubila” nego je samo, na molbu kolege vozača, “pomerila” spomenuti autobus sa šest putnika i pri tome nije napravila nijedan saobraćajni prekršaj.

  • Dimitrije Boarov: Antiglobalizam i njegov rep Dimitrije Boarov: Antiglobalizam i njegov rep

    Može se slobodno reći da je mnoge ljude u Srbiji šokirala vest da se Radnički savet nemačke automobilske kompanije Folksvagen pre neki dan usprotivio planovima menadžmenta ove svetski poznate firme da investira oko milijardu evra u izgradnju nove fabrike automobila u jednoj od zemalja na istoku Evrope (u igri su Srbija, Rumunija, Bugarska i Turska).

  • Jelka Jovanović: Trećepozivac u besramnoj kampanji Jelka Jovanović: Trećepozivac u besramnoj kampanji

    Hoće li tetka iz Kanade doći na ispraćaj i šta si radio devedesetih kad se pucalo, najčešći su komentari brojnih čitalaca posle najave ministra odbrane Aleksandra Vulina da će se prijaviti na 15-dnevnu vojnu obuku 600 muškaraca za rezervni sastav, koji, što zbog prigovora savesti, što zbog zakonske suspenzije redovnog vojnog roka, nisu imali prilike da ovladaju ratnim veštinama.

  • Dimitrije Boarov: Aritmetika zaostajanja Dimitrije Boarov: Aritmetika zaostajanja

    Ovogodišnji Kopaonik biznis forum imao je žučnu predigru koju je pokrenuo doskorašnji ministar finansija Dušan Vujović svojim prilogom za reviju ovog skupa, koji je preneo beogradski NIN (28. februara).

  • Mijat Lakićević: O malinama i ruži Mijat Lakićević: O malinama i ruži

    Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

  • Momčilo Pantelić: Nervoze Momčilo Pantelić: Nervoze

    Kako je krenulo, rat bi mogla da bude reč koja će obeležiti ovu godinu. Ko o čemu, svi o njemu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side