23.12.2016 Beograd

Dimitrije Boarov: Neizlečiva neizvesnost

Dimitrije Boarov: Neizlečiva neizvesnost
U savremenoj, globalizovanoj privredi, kao i u politici i u svemu ostalom, taman pomisliš da si nešto stabilizovao i učvrstio, da si našao pravi kurs i tempo kretanja ka svetlijoj budućnosti, kad naiđe neki đavo i sve poremeti i baci u neizvesnost.

To važi i za nacionalnu ekonomiju, pa taman doneseš dobro fiksiran državni budžet, s pogledom na izlazak iz zone zabrinjavajućih deficita, kad odjednom naiđe vreme nepredvidivih promena deviznih kurseva i kamata, pa se cela računica počne ljuljati. Zbog toga je, uostalom, umesto fiksiranja državnog ekonomskog balansa, možda važnije imati strogo institucionalizovane mehanizme automatskog prilagođavanja svakoj novoj situaciji nego mudro državno vođstvo koje će se već nekako snaći, na dobrobit naroda. Jer, kad vođstvo ima širok prostor za voluntarne odluke, ono može i da pogreši ili da se zanese u pravcu neke “fiksirane ideje”, koja se, opet, može ispostaviti kao promašena.

Na ovaj kvazifilozofski uvod motivisale su me prošlonedeljne vesti da je 14. decembra američka guvernerka centralne banke, šefica čuvenog FED-a Dženet Jelen objavila da je bord ove institucije “proširio” marginu referentne stope sa 0,25-0,50 na 0,25-0,75 odsto, te da je to odmah izazvalo lavinu posledica na finansijskim berzama i u međuvalutnim odnosima širom sveta – pa je to dohvatilo i Srbiju jer je samo u jednom danu porast njenog kamatnog troška na deo javnog duga u dolarima povećan za oko 80 miliona evra, a pored toga masa tog duga je, zbog jačanja dolara prema dinaru, povećana za oko 106 miliona dolara (Danas, 16. decembra).

Zanimljivo je pri tome primetiti da svetsku uzbunu nije izazvala ta odluka FED-a sama po sebi, jer se ona već dugo očekivala zbog dobre kondicije američke privrede poslednjih godina, već propratna izjava guvernerke Jelen da će se američka referentna kamatna stopa iduće tri godine verovatno menjati tri puta godišnje, dok je u poslednjih osam godina “osnovna kamata” menjana samo u dve godine. Inače, skok američke kamate, sa zasad primećenim posledicama, po pravilu znači da će svetski finansijski kapital u narednim godinama pohrliti ka Trampovim šalterima za prodaju državnih obveznica (radi sigurnog prinosa), što bi nadalje trebalo da znači da će dolar nastaviti da jača, a većina drugih svetskih valuta će za strane finansijske prilive morati da se bori snižavanjem svog deviznog pariteta.

Srbija tu nema mnogo da bira i mudruje nego da se drži svoje evro kotve, pa kako bude Evropi, nama će biti nešto gore. Ovo što je uknjiženo kao šteta u čast Trampovog budućeg imenovanja zasad može da izdrži i naš nedavno usvojeni budžet, a šta će biti posle – živi bili, pa videli. Preciznije rečeno, tek iduće godine Narodna banka Srbije, pod rukovodstvom Jorgovanke Tabaković, može biti izložena pravim iskušenjima, koja je dosad vešto izbegavala ne dirajući praktično ništa na komandnoj tabli domaće monetarne politike (one koju je nasledila od svojih prethodnika).

Ne usuđujem se da procenim kako će se spomenuta orijentacija FED-a doista harmonizovati s Trampovim “novim izolacionizmom” i razduživanjem SAD, čiji javni dug postaje skuplji, te kakve će sve to imati posledice na poziciju zemalja BRIKS-a na svetskom tržištu. U tom smislu jezu izaziva Varufakisov tekst o Trampovom igranju sa opcijom pucanja “balona kineskog privatnog duga”, što bi izazvalo finansijski cunami globalnih razmera.

Zanimljivo je pri tome primetiti da je u našoj štampi bilo deset puta više napisa o najavljenom imenovanju Reksa Tilersona, šefa naftaške kompanije Ekson mobajl iz Teksasa, za državnog sekretara SAD za spoljne poslove, nego članaka o mogućim turbulencijama koje bi na svetskom planu mogli izazvati Trampovi zaokreti u ekonomskoj politici SAD. Navodno, zbog toga što je Tilerson drag i Putinu. Pri tome je preskočeno da je Tilersona kod Putina svojevremeno odveo Hodorovski, dakako pre nego što ga je Putin strpao na robiju. Sve u svemu, kod nas se suviše veruje u moć “kadrova” da menjaju kurs nacionalne politike. Po mom mišljenju, to ni Tramp ni Tilerson neće u suštini učiniti u SAD, mada se većina svetskih posmatrača i eksperata plaši da će oni to pokušati da urade. Problem je što bi i sam pokušaj mogao da podavi svetsku sirotinju pre nego što se stvari ne vrate u normalu.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 28.12.2016, 12:18h marama

    "Zanimljivo je pri tome primetiti da je u našoj štampi bilo deset puta više napisa o najavljenom imenovanju Reksa Tilersona ... nego članaka o mogućim turbulencijama koje bi na svetskom planu mogli izazvati Trampovi zaokreti u ekonomskoj politici SAD." Kako zanimljivo, to je očekivano, naši ljudi malo o ekonomiji znaju. A tek novinari, pojma nemaju. Tek vas nekolicina koji ozbiljno analizirati ekonomska dešavanja. Tamo gde treba znanje, tu oskudevamo, a gde se špekuliše i hipotetiše, toga imamo u izobilju.

Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Minimalne plate Vladimir Gligorov: Minimalne plate

    Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.

  • Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta

    Kažu da se u poslednjih 125 godina vodi 25 ratova godišnje u proseku. U broju sukoba u kojima ima više od hiljadu žrtava (to su onda ratovi) najčešće su sudelovale Kina, Britanija, Francuska, USA i Rusija.

  • Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti

    Dok se ovde raspredaju priče treba li Kosovo da ostane “naš, a svetski” zamrznuti konflikt, smenila su se dva drastično različita zagrevanja na jednom od najdugotrajnijih zamrznutih konflikata – na Korejskom poluostrvu. U prvom, donedavnom – samo što se nije izmetnuo u vreli konflikt, i to nuklearni, a u drugom, ovih dana – počelo je diplomatsko otopljavanje odnosa koje budi nade u postepeno nekonfliktno odmrzavanje tog relikta Hladnog rata.

  • Mijat Lakićević: Kolo sreće Mijat Lakićević: Kolo sreće

    Da li će Janković biti Vučiću ono što je Vučić bio Tadiću? Evropska alternativa.

  • Andrej Zarević: Hoće li biti rata Andrej Zarević: Hoće li biti rata

    Svet se, naoko, odjednom suočio ne s jednim već sa dva rata – diplomatskim i trgovinskim. Zapad i Rusija su se, ne može se reći neočekivano, upustili u masovno proterivanje diplomata posle afere “Skripalj”. Trgovinski rat, takođe ne neočekivano, tiho se rasplamsava preteći da uništi ono malo optimizma u svetskoj privredi.

  • Mijat Lakićević: Misija Mijat Lakićević: Misija

    Dim iz kosovskih “termoelektrana” prekrio celu Srbiju, “pod njima se ništa ne vidi”, što bi rekao Borin gazda Mitke. Pa tako ni vesti koje su od još dalekosežnijeg značaja, mada možda na prvi pogled tako ne izgleda. Recimo vest da “Ruska IT kompanija Jandeks (Yandex) dolazi u Srbiju”.

  • Dimitrije Boarov: Mala privreda i "domaćinska ekonomija" Dimitrije Boarov: Mala privreda i "domaćinska ekonomija"

    Pre neki dan zapala mi je za oko informacija Gradske uprave za imovinu Novog Sada da 118 poslovnih prostora u gradu zvrji prazno i čeka zakupce.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw