23.12.2016 Beograd

Dimitrije Boarov: Neizlečiva neizvesnost

Dimitrije Boarov: Neizlečiva neizvesnost
U savremenoj, globalizovanoj privredi, kao i u politici i u svemu ostalom, taman pomisliš da si nešto stabilizovao i učvrstio, da si našao pravi kurs i tempo kretanja ka svetlijoj budućnosti, kad naiđe neki đavo i sve poremeti i baci u neizvesnost.

To važi i za nacionalnu ekonomiju, pa taman doneseš dobro fiksiran državni budžet, s pogledom na izlazak iz zone zabrinjavajućih deficita, kad odjednom naiđe vreme nepredvidivih promena deviznih kurseva i kamata, pa se cela računica počne ljuljati. Zbog toga je, uostalom, umesto fiksiranja državnog ekonomskog balansa, možda važnije imati strogo institucionalizovane mehanizme automatskog prilagođavanja svakoj novoj situaciji nego mudro državno vođstvo koje će se već nekako snaći, na dobrobit naroda. Jer, kad vođstvo ima širok prostor za voluntarne odluke, ono može i da pogreši ili da se zanese u pravcu neke “fiksirane ideje”, koja se, opet, može ispostaviti kao promašena.

Na ovaj kvazifilozofski uvod motivisale su me prošlonedeljne vesti da je 14. decembra američka guvernerka centralne banke, šefica čuvenog FED-a Dženet Jelen objavila da je bord ove institucije “proširio” marginu referentne stope sa 0,25-0,50 na 0,25-0,75 odsto, te da je to odmah izazvalo lavinu posledica na finansijskim berzama i u međuvalutnim odnosima širom sveta – pa je to dohvatilo i Srbiju jer je samo u jednom danu porast njenog kamatnog troška na deo javnog duga u dolarima povećan za oko 80 miliona evra, a pored toga masa tog duga je, zbog jačanja dolara prema dinaru, povećana za oko 106 miliona dolara (Danas, 16. decembra).

Zanimljivo je pri tome primetiti da svetsku uzbunu nije izazvala ta odluka FED-a sama po sebi, jer se ona već dugo očekivala zbog dobre kondicije američke privrede poslednjih godina, već propratna izjava guvernerke Jelen da će se američka referentna kamatna stopa iduće tri godine verovatno menjati tri puta godišnje, dok je u poslednjih osam godina “osnovna kamata” menjana samo u dve godine. Inače, skok američke kamate, sa zasad primećenim posledicama, po pravilu znači da će svetski finansijski kapital u narednim godinama pohrliti ka Trampovim šalterima za prodaju državnih obveznica (radi sigurnog prinosa), što bi nadalje trebalo da znači da će dolar nastaviti da jača, a većina drugih svetskih valuta će za strane finansijske prilive morati da se bori snižavanjem svog deviznog pariteta.

Srbija tu nema mnogo da bira i mudruje nego da se drži svoje evro kotve, pa kako bude Evropi, nama će biti nešto gore. Ovo što je uknjiženo kao šteta u čast Trampovog budućeg imenovanja zasad može da izdrži i naš nedavno usvojeni budžet, a šta će biti posle – živi bili, pa videli. Preciznije rečeno, tek iduće godine Narodna banka Srbije, pod rukovodstvom Jorgovanke Tabaković, može biti izložena pravim iskušenjima, koja je dosad vešto izbegavala ne dirajući praktično ništa na komandnoj tabli domaće monetarne politike (one koju je nasledila od svojih prethodnika).

Ne usuđujem se da procenim kako će se spomenuta orijentacija FED-a doista harmonizovati s Trampovim “novim izolacionizmom” i razduživanjem SAD, čiji javni dug postaje skuplji, te kakve će sve to imati posledice na poziciju zemalja BRIKS-a na svetskom tržištu. U tom smislu jezu izaziva Varufakisov tekst o Trampovom igranju sa opcijom pucanja “balona kineskog privatnog duga”, što bi izazvalo finansijski cunami globalnih razmera.

Zanimljivo je pri tome primetiti da je u našoj štampi bilo deset puta više napisa o najavljenom imenovanju Reksa Tilersona, šefa naftaške kompanije Ekson mobajl iz Teksasa, za državnog sekretara SAD za spoljne poslove, nego članaka o mogućim turbulencijama koje bi na svetskom planu mogli izazvati Trampovi zaokreti u ekonomskoj politici SAD. Navodno, zbog toga što je Tilerson drag i Putinu. Pri tome je preskočeno da je Tilersona kod Putina svojevremeno odveo Hodorovski, dakako pre nego što ga je Putin strpao na robiju. Sve u svemu, kod nas se suviše veruje u moć “kadrova” da menjaju kurs nacionalne politike. Po mom mišljenju, to ni Tramp ni Tilerson neće u suštini učiniti u SAD, mada se većina svetskih posmatrača i eksperata plaši da će oni to pokušati da urade. Problem je što bi i sam pokušaj mogao da podavi svetsku sirotinju pre nego što se stvari ne vrate u normalu.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 28.12.2016, 12:18h marama

    "Zanimljivo je pri tome primetiti da je u našoj štampi bilo deset puta više napisa o najavljenom imenovanju Reksa Tilersona ... nego članaka o mogućim turbulencijama koje bi na svetskom planu mogli izazvati Trampovi zaokreti u ekonomskoj politici SAD." Kako zanimljivo, to je očekivano, naši ljudi malo o ekonomiji znaju. A tek novinari, pojma nemaju. Tek vas nekolicina koji ozbiljno analizirati ekonomska dešavanja. Tamo gde treba znanje, tu oskudevamo, a gde se špekuliše i hipotetiše, toga imamo u izobilju.

Pročitajte i...
  • Ivan Ninić: Kad će “srpski Sanader”? Ivan Ninić: Kad će “srpski Sanader”?

    “Prima socijalnu pomoć 7.000 dinara i nema šta da jede, a uplatio stranci 650.000 dinara” – ovako su 2015. godine izveštavali mediji o donatoru SPS.

  • Vladimir Gligorov: Slobodna trgovina Vladimir Gligorov: Slobodna trgovina

    Pre 200 godina objavljena su Načela političke ekonomije Davida Rikarda. Savremeni, u smislu današnji, interes je najviše za njegovo zalaganje za slobodnu trgovinu. I uopšte, za njegovu teoriju spoljne trgovine.

  • Dimitrije Boarov: Štrajk u Kragujevcu Dimitrije Boarov: Štrajk u Kragujevcu

    Iako štrajk u fabrici Fijat Krajsler automobili Srbija u Kragujevcu, zbog doista niskih plata zaposlenih (nižih od srpskog proseka) traje tek desetak dana, već sada je jasno da je otvoren veliki privredni problem Srbije koji neće biti ni brzo ni jeftino rešen i koji će zagorčati život ne samo novoj-staroj vladi, na čelu s premijerkom Anom Brnabić, nego i mnogim poreskim obveznicima države.

  • Aleksandar Simić: Nekad i sad Aleksandar Simić: Nekad i sad

    Mislim da nisam još pošao ni u osnovnu školu, kada sam prvi put osetio duboku nostalgiju za "dobrim starim vremenima".

  • Vladimir Gligorov: Dramatično poboljšanje Vladimir Gligorov: Dramatično poboljšanje

    “Ekonomska situacija u Srbiji se dramatično popravila od usvajanja ekonomskog programa” koji podržava MMF stendbaj sporazumom.

  • Dimitrije Boarov: Kurs i otkupna cena Dimitrije Boarov: Kurs i otkupna cena

    Na pragu žetve pšenice i sa početkom prikupljanja ovogodišnjeg roda malina ponovo je pokrenuto pitanje po kojim cenama će se moći prodati ova dva od tri najvažnija poljoprivredna proizvoda Srbije.

  • Vladimir Gligorov: Kako povećati ulaganja Vladimir Gligorov: Kako povećati ulaganja

    Ukupna proizvodnja jedne zemlje, merena bruto domaćim proizvodom BDP, jednaka je njenoj ukupnoj upotrebi koja se sastoji od potrošnje, ulaganja i neto izvoza (izvoz minus uvoz robe i usluga).

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side