23.12.2016 Beograd

Dimitrije Boarov: Neizlečiva neizvesnost

Dimitrije Boarov: Neizlečiva neizvesnost
U savremenoj, globalizovanoj privredi, kao i u politici i u svemu ostalom, taman pomisliš da si nešto stabilizovao i učvrstio, da si našao pravi kurs i tempo kretanja ka svetlijoj budućnosti, kad naiđe neki đavo i sve poremeti i baci u neizvesnost.

To važi i za nacionalnu ekonomiju, pa taman doneseš dobro fiksiran državni budžet, s pogledom na izlazak iz zone zabrinjavajućih deficita, kad odjednom naiđe vreme nepredvidivih promena deviznih kurseva i kamata, pa se cela računica počne ljuljati. Zbog toga je, uostalom, umesto fiksiranja državnog ekonomskog balansa, možda važnije imati strogo institucionalizovane mehanizme automatskog prilagođavanja svakoj novoj situaciji nego mudro državno vođstvo koje će se već nekako snaći, na dobrobit naroda. Jer, kad vođstvo ima širok prostor za voluntarne odluke, ono može i da pogreši ili da se zanese u pravcu neke “fiksirane ideje”, koja se, opet, može ispostaviti kao promašena.

Na ovaj kvazifilozofski uvod motivisale su me prošlonedeljne vesti da je 14. decembra američka guvernerka centralne banke, šefica čuvenog FED-a Dženet Jelen objavila da je bord ove institucije “proširio” marginu referentne stope sa 0,25-0,50 na 0,25-0,75 odsto, te da je to odmah izazvalo lavinu posledica na finansijskim berzama i u međuvalutnim odnosima širom sveta – pa je to dohvatilo i Srbiju jer je samo u jednom danu porast njenog kamatnog troška na deo javnog duga u dolarima povećan za oko 80 miliona evra, a pored toga masa tog duga je, zbog jačanja dolara prema dinaru, povećana za oko 106 miliona dolara (Danas, 16. decembra).

Zanimljivo je pri tome primetiti da svetsku uzbunu nije izazvala ta odluka FED-a sama po sebi, jer se ona već dugo očekivala zbog dobre kondicije američke privrede poslednjih godina, već propratna izjava guvernerke Jelen da će se američka referentna kamatna stopa iduće tri godine verovatno menjati tri puta godišnje, dok je u poslednjih osam godina “osnovna kamata” menjana samo u dve godine. Inače, skok američke kamate, sa zasad primećenim posledicama, po pravilu znači da će svetski finansijski kapital u narednim godinama pohrliti ka Trampovim šalterima za prodaju državnih obveznica (radi sigurnog prinosa), što bi nadalje trebalo da znači da će dolar nastaviti da jača, a većina drugih svetskih valuta će za strane finansijske prilive morati da se bori snižavanjem svog deviznog pariteta.

Srbija tu nema mnogo da bira i mudruje nego da se drži svoje evro kotve, pa kako bude Evropi, nama će biti nešto gore. Ovo što je uknjiženo kao šteta u čast Trampovog budućeg imenovanja zasad može da izdrži i naš nedavno usvojeni budžet, a šta će biti posle – živi bili, pa videli. Preciznije rečeno, tek iduće godine Narodna banka Srbije, pod rukovodstvom Jorgovanke Tabaković, može biti izložena pravim iskušenjima, koja je dosad vešto izbegavala ne dirajući praktično ništa na komandnoj tabli domaće monetarne politike (one koju je nasledila od svojih prethodnika).

Ne usuđujem se da procenim kako će se spomenuta orijentacija FED-a doista harmonizovati s Trampovim “novim izolacionizmom” i razduživanjem SAD, čiji javni dug postaje skuplji, te kakve će sve to imati posledice na poziciju zemalja BRIKS-a na svetskom tržištu. U tom smislu jezu izaziva Varufakisov tekst o Trampovom igranju sa opcijom pucanja “balona kineskog privatnog duga”, što bi izazvalo finansijski cunami globalnih razmera.

Zanimljivo je pri tome primetiti da je u našoj štampi bilo deset puta više napisa o najavljenom imenovanju Reksa Tilersona, šefa naftaške kompanije Ekson mobajl iz Teksasa, za državnog sekretara SAD za spoljne poslove, nego članaka o mogućim turbulencijama koje bi na svetskom planu mogli izazvati Trampovi zaokreti u ekonomskoj politici SAD. Navodno, zbog toga što je Tilerson drag i Putinu. Pri tome je preskočeno da je Tilersona kod Putina svojevremeno odveo Hodorovski, dakako pre nego što ga je Putin strpao na robiju. Sve u svemu, kod nas se suviše veruje u moć “kadrova” da menjaju kurs nacionalne politike. Po mom mišljenju, to ni Tramp ni Tilerson neće u suštini učiniti u SAD, mada se većina svetskih posmatrača i eksperata plaši da će oni to pokušati da urade. Problem je što bi i sam pokušaj mogao da podavi svetsku sirotinju pre nego što se stvari ne vrate u normalu.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 28.12.2016, 12:18h marama

    "Zanimljivo je pri tome primetiti da je u našoj štampi bilo deset puta više napisa o najavljenom imenovanju Reksa Tilersona ... nego članaka o mogućim turbulencijama koje bi na svetskom planu mogli izazvati Trampovi zaokreti u ekonomskoj politici SAD." Kako zanimljivo, to je očekivano, naši ljudi malo o ekonomiji znaju. A tek novinari, pojma nemaju. Tek vas nekolicina koji ozbiljno analizirati ekonomska dešavanja. Tamo gde treba znanje, tu oskudevamo, a gde se špekuliše i hipotetiše, toga imamo u izobilju.

Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji

    Iako je praktično nestala još pre 27 godina, Jugoslavija očigledno ponovo provocira istraživanja i izjašnjavanja u Srbiji.

  • Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra" Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra"

    Kao i u samoj Rusiji, tako i u Srbiji stogodišnjica Velike oktobarske revolucije (7. novembra 1917) oficijelno praktično nije ni spomenuta iako je poredak “socijalizma”, zasnovan na tekovinama ovog epohalnog događaja 20. stoleća, i kod nas trajao skoro pola veka.

  • Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak

    U poslednjem, novembarskom broju MAT-a (Makroekonomske analize i trendovi) skreće se pažnja na činjenicu da najnoviji MMF-ov pregled svetskih ekonomskih kretanja donosi za iduću godinu niz optimističnih poruka i pozitivnih iznenađenja – to jest, da globalna ekonomija hvata zalet i da oporavak ide željenim pravcem i intenzitetom, stimulisan investicijama, trgovinom i industrijskom proizvodnjom.

  • Nenad Živković: O nelagodi u kulturi Nenad Živković: O nelagodi u kulturi

    Srbija je na svom putu u slavu, večnost i Evropsku uniju zaglavljena ne samo u političkom i emotivnom glibu nerešenog statusa svoje kolevke već i u patetičnim izlučevinama droba severno od svog srca – šta je kome bliže, predmet ili organ; ona je još više, čini se beznadežno, potonula u sopstvenu nesposobnost da se suoči s neophodnošću da se menja zaistinski, temeljno i iznutra, kako bi uopšte postojala.

  • Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja

    Zemlje koje imaju suficite u razmeni sa svetom moraju da ih ulože u inostranstvu. Zašto ne kod kuće? To nije pitanje lišeno smisla, ali onda naravno ne bi bilo tih suficita.

  • Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda

    Nakon ovogodišnje strahovite suše bilo je jesenas različitih procena o visini štete koju je pretrpela naša poljoprivreda.

  • Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici

    Teška optužba? Možda, posebno što nije reč o psihopatama koje zlostavljaju svoju decu na sve zamislive i nezamislive načine.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije festival nauke bmw