23.12.2016 Beograd

Dimitrije Boarov: Neizlečiva neizvesnost

Dimitrije Boarov: Neizlečiva neizvesnost
U savremenoj, globalizovanoj privredi, kao i u politici i u svemu ostalom, taman pomisliš da si nešto stabilizovao i učvrstio, da si našao pravi kurs i tempo kretanja ka svetlijoj budućnosti, kad naiđe neki đavo i sve poremeti i baci u neizvesnost.

To važi i za nacionalnu ekonomiju, pa taman doneseš dobro fiksiran državni budžet, s pogledom na izlazak iz zone zabrinjavajućih deficita, kad odjednom naiđe vreme nepredvidivih promena deviznih kurseva i kamata, pa se cela računica počne ljuljati. Zbog toga je, uostalom, umesto fiksiranja državnog ekonomskog balansa, možda važnije imati strogo institucionalizovane mehanizme automatskog prilagođavanja svakoj novoj situaciji nego mudro državno vođstvo koje će se već nekako snaći, na dobrobit naroda. Jer, kad vođstvo ima širok prostor za voluntarne odluke, ono može i da pogreši ili da se zanese u pravcu neke “fiksirane ideje”, koja se, opet, može ispostaviti kao promašena.

Na ovaj kvazifilozofski uvod motivisale su me prošlonedeljne vesti da je 14. decembra američka guvernerka centralne banke, šefica čuvenog FED-a Dženet Jelen objavila da je bord ove institucije “proširio” marginu referentne stope sa 0,25-0,50 na 0,25-0,75 odsto, te da je to odmah izazvalo lavinu posledica na finansijskim berzama i u međuvalutnim odnosima širom sveta – pa je to dohvatilo i Srbiju jer je samo u jednom danu porast njenog kamatnog troška na deo javnog duga u dolarima povećan za oko 80 miliona evra, a pored toga masa tog duga je, zbog jačanja dolara prema dinaru, povećana za oko 106 miliona dolara (Danas, 16. decembra).

Zanimljivo je pri tome primetiti da svetsku uzbunu nije izazvala ta odluka FED-a sama po sebi, jer se ona već dugo očekivala zbog dobre kondicije američke privrede poslednjih godina, već propratna izjava guvernerke Jelen da će se američka referentna kamatna stopa iduće tri godine verovatno menjati tri puta godišnje, dok je u poslednjih osam godina “osnovna kamata” menjana samo u dve godine. Inače, skok američke kamate, sa zasad primećenim posledicama, po pravilu znači da će svetski finansijski kapital u narednim godinama pohrliti ka Trampovim šalterima za prodaju državnih obveznica (radi sigurnog prinosa), što bi nadalje trebalo da znači da će dolar nastaviti da jača, a većina drugih svetskih valuta će za strane finansijske prilive morati da se bori snižavanjem svog deviznog pariteta.

Srbija tu nema mnogo da bira i mudruje nego da se drži svoje evro kotve, pa kako bude Evropi, nama će biti nešto gore. Ovo što je uknjiženo kao šteta u čast Trampovog budućeg imenovanja zasad može da izdrži i naš nedavno usvojeni budžet, a šta će biti posle – živi bili, pa videli. Preciznije rečeno, tek iduće godine Narodna banka Srbije, pod rukovodstvom Jorgovanke Tabaković, može biti izložena pravim iskušenjima, koja je dosad vešto izbegavala ne dirajući praktično ništa na komandnoj tabli domaće monetarne politike (one koju je nasledila od svojih prethodnika).

Ne usuđujem se da procenim kako će se spomenuta orijentacija FED-a doista harmonizovati s Trampovim “novim izolacionizmom” i razduživanjem SAD, čiji javni dug postaje skuplji, te kakve će sve to imati posledice na poziciju zemalja BRIKS-a na svetskom tržištu. U tom smislu jezu izaziva Varufakisov tekst o Trampovom igranju sa opcijom pucanja “balona kineskog privatnog duga”, što bi izazvalo finansijski cunami globalnih razmera.

Zanimljivo je pri tome primetiti da je u našoj štampi bilo deset puta više napisa o najavljenom imenovanju Reksa Tilersona, šefa naftaške kompanije Ekson mobajl iz Teksasa, za državnog sekretara SAD za spoljne poslove, nego članaka o mogućim turbulencijama koje bi na svetskom planu mogli izazvati Trampovi zaokreti u ekonomskoj politici SAD. Navodno, zbog toga što je Tilerson drag i Putinu. Pri tome je preskočeno da je Tilersona kod Putina svojevremeno odveo Hodorovski, dakako pre nego što ga je Putin strpao na robiju. Sve u svemu, kod nas se suviše veruje u moć “kadrova” da menjaju kurs nacionalne politike. Po mom mišljenju, to ni Tramp ni Tilerson neće u suštini učiniti u SAD, mada se većina svetskih posmatrača i eksperata plaši da će oni to pokušati da urade. Problem je što bi i sam pokušaj mogao da podavi svetsku sirotinju pre nego što se stvari ne vrate u normalu.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 28.12.2016, 12:18h marama

    "Zanimljivo je pri tome primetiti da je u našoj štampi bilo deset puta više napisa o najavljenom imenovanju Reksa Tilersona ... nego članaka o mogućim turbulencijama koje bi na svetskom planu mogli izazvati Trampovi zaokreti u ekonomskoj politici SAD." Kako zanimljivo, to je očekivano, naši ljudi malo o ekonomiji znaju. A tek novinari, pojma nemaju. Tek vas nekolicina koji ozbiljno analizirati ekonomska dešavanja. Tamo gde treba znanje, tu oskudevamo, a gde se špekuliše i hipotetiše, toga imamo u izobilju.

Pročitajte i...
  • Biljana Vankovska: Čekajući Đinđića Biljana Vankovska: Čekajući Đinđića

    Kada sam pomenula da sam pozvana da napišem tekst povodom desetogodišnjice smrti Zorana Đinđića, prijatelji su me zapanjeno pogledali. Usred svega što se trenutno događa u Makedoniji, što se nas tiče ovaj događaj? Kakav je, i da li je uopšte postojao nekakav uticaj ovog harizmatičnog političara na region, i posebno na Makedoniju?

  • Nadežda Gaće: Ima li pilota u avionu Nadežda Gaće: Ima li pilota u avionu

    Ovih dana nekoliko vesti je izazvalo i interesovanje, i iznenađenje, i nelagodu... i naravno mnoštvo komentara. Naime, jedan mladi čovek, koji je još na uslovnoj kazni, postao je savetnik “za šta god” u Vladi Srbije.

  • Mijat Lakićević: Javna nabavka profita Mijat Lakićević: Javna nabavka profita

    Sad kad Vučić više neće biti premijer – bilo da pobedi ili izgubi na predsedničkim izborima – možda je moguće ekonomskim temama pristupiti sa manje strasti i emocija.

  • Momčilo Pantelić: Neugodni uzlet Momčilo Pantelić: Neugodni uzlet

    Balkanu je poskočio rejting. Vanredno ga upisuju u dnevni red velikih međunarodnih skupova i poklanjaju mu upadljiva mesta u moćnoj štampi kojima, obično, ne može ni da primiriše.

  • Vladimir Gligorov: Politički saveti Vladimir Gligorov: Politički saveti

    Ne mali broj ekonomista, ali i drugih društvenih naučnika, koji su kritikovali globalizaciju i sve ono što se naziva, koliko opravdano to je drugo pitanje, liberalnim poretkom, sada kritikuje Trampa, s porukom, uglavnom, da nije to ono što su imali na umu. Šta su tačno imali na umu?

  • Vladimir Gligorov: Alternativne Evrope Vladimir Gligorov: Alternativne Evrope

    Istorijski posmatrano, Evropa bi mogla da bude organizovana na sledeća četiri načina. Jedan jeste neka verzija Evropske unije. Kažem neka verzija jer stepen integrisanosti zavisi od toga kako se obezbeđuju osnovna javna dobra, a tu ima više mogućnosti.

  • Nebojša Pešić: Kasta nedodirljivih Nebojša Pešić: Kasta nedodirljivih

    Nesrećni drvoseča M. D. iz jednog planinskog sela pored Kuršumlije cugnuo je pre nekoliko godina neku rakiju vraćajući se iz seče drva i traktorom udario u komšijsku ogradu.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS Side Sajam