Dimitrije Boarov: Nazad u centralizam
19.04.2013 Beograd

Dimitrije Boarov: Nazad u centralizam

Dimitrije Boarov: Nazad u centralizam
Privredne probleme Srbije sve više zaglušuje politička galama, pa se i nasušni ekonomski poslovi otaljavaju samo ako imaju neposrednu političku korist za vodeće igrače.

Čak je, u tom smislu, i poseta srpskog premijera Ruskoj federaciji, gde je Srbija dobila dosta suvonjavu finansijsku šargarepu i pristojnu ad hoc kvotu za izvoz novog „fiće“, čini se više imala svrhu da pokaže da se naš Ivica Dačić ne druži samo sa Mišom Bananom, nego da ga primaju i visoko pozicionirani „dobri momci“ iz Moskve.

U takvim opštim prilikama Fiskalni savet nastavlja svoj „sveti rat“ protiv „poreske decentralizacije“ od pre sve godine koja, kako kažu njegovi članovi, stalno ruši stabilnost republičkog budžeta. Na udaru je najviše, navodno, neodgovorno povećanje udela lokala u porezu na plate sa 40 na 80 odsto, baš u vreme kada je centru države potreban svaki dinar. S tim se, kažu, slaže i kancelarija Svetske banke. A da o republičkoj činovničkoj aparaturi i ne govorimo.

Koliko stvar, ipak, nije toliko jednostavna, postarao da se da pokaže stari gospodin slučaj (ili zloba urednika), pa je protekle nedelje u Politici namestio da se pored velikog pledoajea Nikole Altiparmarkova (člana Fiskalnog saveta) protiv poreske decentralizacije - koja je za 250 miliona evra povećala prihode lokalnim samoupravama širom Srbije, i dala im šansu da praktično taj novac troše kako hoće - našao i napis da je za sanaciju propalih banaka država potrošila 600 miliona evra jer, tobože, nije se moglo dopustiti da te banke bankrotiraju. Šteta što na tu stranicu nije stalo još sto hiljada dokaza da je državna centrala „potromfala“ mnogo više novca na besmislene stvari od svih lokalnih samouprava zajedno (mada i njihova trošadžijska alavost nije ni mala ni bezazlena)

Ergo, i Altiparmarkov, kao i predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović, prethodno (u više navrata tokom protekle dve godine) vode „stručnu diskusiju“ protiv političke vrdalame i „URS-ovog decentralizatora“ na mestu ministra finansija Mlađana Dinkića, verovatno vođeni najboljom namerom – da se kasa u Beogradu čvrsto stegne i da ona monopolizuje sve prihode zemlje „u ovoj situaciji“, kada je sudbina državne fiskalne stabilnosti ugrožena. Jer država, valjda oni tako smatraju - to je u krajnjoj liniji njena centrala. Pogotovu u Srbiji, gde već u predgrađima Beograda počinje finansijska Sahara neviđenih razmera koja postaje sve surovija ka rubovima zemlje i u kojoj samo ministar Dinkić pronalazi i knjiži neke suficite.

Altiparmarkov i Petrović verovatno polaze od toga da je važnije da se održi stabilnost centrale nego da po opštinama opstanu moleri koji kreče opštinske zgrade, zidari koji zidaju klozete po seoskim školama ili kafedžije u kojima piju lokalni političari itd., jer mala privreda najviše zavisi od lokalne javne potrošnje. Zašto bi te lokalne privredne strukture imale manje prava na opstanak od većih, a sličnih u Beogradu, koje su nakalemljene oko faraonske državne aparature, njenih palata i ergela automobila?

Dakle, naši vrhunski fiskalni stručnjaci, kakvi doista jesu okupljeni u Fiskalni savet, kao da polaze od stava da je sada važnije spasavati centralu nego puštati provincijsku bandu da radi u sopstvenom interesu, ne hajući za nacionalne drumove, megagasovode, suecke kanale i nacionalne ciljeve „u celini“. Kao da centrala ne troši i dalje kao pijani milioner i ne rasipa kako stigne, sve braneći nacionalne ciljeve do Njujorka, Bogote i Šangaja. Kao da se samo u lokalu „neproduktivno“ ulažu javna sredstva?

Iako i sam Altiparmarkov ističe da je „fiskalna decentralizacija najpre političko, a potom ekonomsko pitanje“ on se ipak (kao i ceo Fiskalni savet u svom zvaničnom papiru), krajnje „politički izjašnjava“ za povratak u stari dobri centralizam, jer navodno ni decentralizacija koju bi pratile nadležnosti ne može da uravnoteži fiskalnu neravnotežu u kratkom roku. Kao, centralizam to može, samo kad bi hteo i kad bi slušao Fiskalni savet.

Petrović i Altiparmarkov kao da ne razumeju da je hroničnu fiskalnu neravnotežu u Srbiji izvorno stvorio upravo taj stari dobri centralizam, pa je neprilično očekivati da se ona sada leči sa „još centralizma“, uz pomoć kancelarije Svetske banke koja navodno deli isto to mišljenje, a verovatno će ga deliti i misija MMF-a kad prouči papir Fiskalnog saveta.

Pri tome, naravno, ne treba zaboraviti da je Fiskalni savet najmanje kriv što uz fiskalnu decentralizaciju nikad nije krenuo, a nikad i neće, i proces „decentralizacije“ državnih obaveza i ovlašćenja – jer državna centrala već duže od dvesta godina stalno upozorava da je Srbiji teško i da za tako nešto nije pogodan trenutak.

autor: Dimitrije Boarov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje

    Čadež je nedavno rekao: “Tu smo – gde smo i moramo da radimo zajedno, privrede su nam povezane više nego što ljudi znaju, što mogu i da pretpostave i što političari ne razumeju.” Ne znam zašto se u poslednjim spekulacijama o budućem premijeru Srbije Čadež više ne spominje, ali sada mogu da pretpostavim zašto je tako.

  • Vladimir Gligorov: Plate Vladimir Gligorov: Plate

    Udvostručiti plate u evrima za, recimo, pet godina veoma je teško ostvarljivo.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Hrvatska Vladimir Gligorov: Srbija i Hrvatska

    U poslednjih desetak godina stvarni proizvod Hrvatske trajno je veći od srpskog i razlika se ne smanjuje, a po stanovniku se nominalno povećava.

  • Momčilo Pantelić: Red nereda Momčilo Pantelić: Red nereda

    “Ne mogu da dišem” nije samo preklinjanje teško obolelih nego i – povodom policijskog davljenja uhapšenog u Mineapolisu – poklič sve većeg broja ljudi koje sistemi guše nepravdom i ostalim nepočinstvima.

  • Dimitrije Boarov: Posle izbora Dimitrije Boarov: Posle izbora

    Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side