01.09.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci

Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci
Nakon isprazne rasprave o izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu u Skupštini Srbije, postavlja se krupno pitanje – zašto ova prilika nije iskorišćena da se doista utvrdi čemu služi prohibicija prometa obradivog zemljišta kojoj će biti izloženi državljani zemalja članica Evropske unije i zašto se baš njima, faktički, u narednih deset godina zabranjuje da učestvuju u neminovnom procesu ukrupnjavanja poseda u zemlji u kojoj prosečan vlasnik ima njivu od samo četiri hektara?

Uprošćenije rečeno, u Skupštini se stalno raspravljalo kako “zaštititi naše oranice” od građana Evropske unije jer, navodno, to je nacionalno bogatstvo i jedan od temelja državnog suvereniteta i integriteta, a niko nije pokušao da u takvoj “zaštiti” identifikuje ekonomski racio i stvarne grupne interese koji se kriju iza vela onog nacionalnog interesa.

Ako bi neko umesto naših poslanika pokušao da pronađe ekonomski racio koji, posle Mađarske, Slovačke, Poljske i Hrvatske, i Srbiju vodi u “odbranu” obradive zemlje od kupaca iz EU, mogao bi reći da je neophodno da se i kod nas uspori proces pročišćavanja prevelike agrarne prenaseljenosti, pošto domaća industrija i druge privredne grane nisu u stanju da prihvate “viškove” radne snage u srpskoj poljoprivredi. Jer, polazi se od pretpostavke da bi strani vlasnici mehanizovali i unapredili srpsku poljoprivrednu tehnologiju, pa bi stotine hiljada seljaka “ostalo bez posla” i krenulo prema gradovima u kojima za njih zasad nema dovoljno radnih mesta.

Međutim, taj proces ukrupnjavanja poseda i modernizacije proizvodnje ni ovaj zakon o poljoprivrednom zemljištu ne može bitno usporiti jer i domaći tajkuni i bogati seljaci dobro znaju da napretka nigde u privredi nema bez povećanja produktivnosti – pa ga otuda nema ni u poljoprivredi. Naša poljoprivredna politika, međutim, više se proteklih decenija bavila zamajavanjem seljačkog biračkog tela nego unapređenjem proizvodnje, ostavljajući da taj posao krene kada se i Srbija dohvati evropskih poljoprivrednih fondova i njihovih podsticaja. O tome jednostavno govori podatak da je od 2000. godine do danas postignuta prosečna godišnja stopa rasta poljoprivredne proizvodnje od 0,6 odsto.

Ako ispraznost diskusije o promenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu posmatramo prozaičnijim očima, mogli bismo postaviti hipotezu da je skriveni cilj ovog zakona zapravo u tome da se obori cena obradivog zemljišta u Srbiji i da se sačuva posrednička uloga države i njenih lokalnih organa u raznovrsnim spekulacijama i uzurpacijama povezanim sa beskrajnim nizom administrativnih začkoljica u prometu i upotrebi zemljišnog fonda. Jer, promet između fizičkih lica (pa i domaćih sa stranim) najteže je birokratski kontrolisati, a u prometu oranica u kojem učestvuju “pravna lica” (koja ovde mogu osnovati i stranci) država ima širi krug poteza na raspolaganju, pa faktički i nezaobilaznu posredničku ulogu, pošto raznovrsnim dozvolama i saglasnostima, akcijama organa koji prostorno planiraju, državnog pravobranilaštva, sudova i katastara, te pozivom na šumu drugih zakona koji involviraju raspolaganje zemljom, može svaku kupovinu zemlje učiniti mogućom ili nemogućom misijom.

Kad je reč o obaranju cene obradivog zemljišta u Srbiji putem zabrane velikom delu potencijalnih kupaca iz Evropske unije da učestvuju na “licitaciji”, to je samo jedna teorijska pretpostavka, pošto se može proceniti da neke navale kupaca zemlje u Srbiji iz EU zapravo i nema jer i poljoprivredni investitori znaju da ovde nije lako poslovati i da srpska poljoprivreda na grbači ima strožu regulativu nego većina drugih privrednih grana.

Ovde neću da ulazim u pravna pitanja, poput onog da li je Srbija nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju mogla “indirektno” menjati njegov sadržaj, kao ni u tugaljivo pitanje zašto su rezidenti iz EU stavljeni u Srbiji na stroži režim zabrana od državljana drugih zemalja, itd. I zašto ta pitanja u Skupštini Srbije nije postavio niko iz opozicije. Uostalom, srpski seljaci, makar koliko su u istoriji Srbiji bili stalno retorički prisutni, zapravo nikada u parlamentu nisu uspevali da nametnu svoje stvarne interese.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti

    Ivica Dačić je zapretio da će promeniti zvanično, za Srbiju, ime Makedonije u Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, “kako je zove ceo svet”, kaže on. Ovo drugo nije tačno, ali nije zapravo preterano važno.

  • Vladimir Gligorov: Slobodna trgovina Vladimir Gligorov: Slobodna trgovina

    Pre 200 godina objavljena su Načela političke ekonomije Davida Rikarda. Savremeni, u smislu današnji, interes je najviše za njegovo zalaganje za slobodnu trgovinu. I uopšte, za njegovu teoriju spoljne trgovine.

  • Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci

    Nakon isprazne rasprave o izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu u Skupštini Srbije, postavlja se krupno pitanje – zašto ova prilika nije iskorišćena da se doista utvrdi čemu služi prohibicija prometa obradivog zemljišta kojoj će biti izloženi državljani zemalja članica Evropske unije i zašto se baš njima, faktički, u narednih deset godina zabranjuje da učestvuju u neminovnom procesu ukrupnjavanja poseda u zemlji u kojoj prosečan vlasnik ima njivu od samo četiri hektara?

  • Aleksandar Simić: Nekad i sad Aleksandar Simić: Nekad i sad

    Mislim da nisam još pošao ni u osnovnu školu, kada sam prvi put osetio duboku nostalgiju za "dobrim starim vremenima".

  • Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost

    Šta znači kada se kaže da je država pred bankrotstvom? I kako se to ispoljava? Jedan je slučaj kada vlasti cene da je bolje da ne izvršavaju obaveze prema poveriocima nego da dodatno oporezuju.

  • Dimitrije Boarov: Drveni filozofi Dimitrije Boarov: Drveni filozofi

    Konačno stupanje famozne švedske industrije nameštaja Ikea na srpsko tržište, putem otvaranja velike robne kuće u Beogradu protekle sedmice, ponovo je u javnosti pokrenulo pitanje nije li u naše dvorište Vlada Srbije pripustila konkurenta koji će potpuno uništiti domaću drvnu industriju, a posebno onaj njen deo koji proizvodi nameštaj.

  • Dimitrije Boarov: Tabela profitne uspešnosti Dimitrije Boarov: Tabela profitne uspešnosti

    U nekim novinama primetio sam da se u prvih deset kompanija po visini profita, prošle, 2016. godine, u Srbiji probilo Javno komunalno preduzeće Beogradske elektrane.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side Vinarija Milovanovic