Dimitrije Boarov: Naizgled čudne stvari
09.10.2015 Beograd

Dimitrije Boarov: Naizgled čudne stvari

Dimitrije Boarov: Naizgled čudne stvari
Odavno postoji mišljenje da je “Srbija čudo”, to jest da se u njoj donose čudne odluke, često nasuprot političkoj i ekonomskoj logici ili uobičajenoj praksi u svetu. Kod nas doista ima i takvih “čudnih odluka”, ali se ponekad radi o tome da kod nas nije uvek lako identifikovati sve relevantne “povezane informacije” koje daju neki smisao i odlukama koje na prvi pogled deluju kao “odluke u korist sopstvene štete”.

Evo, samo za primer, nekoliko poslednjih odluka koje na prvi pogled deluju čudno, jer, iz nekog razloga, nisu dovoljno iscrpno, to jest potpuno osvetljene pred javnošću.

Prvo, kako objasniti da je jučerašnja “afera prisluškivanja” razgovora Pajtić – Udovički, o navodnom pokušaju “reketiranja” američke kompanije Kontinental vind od strane direktora Elektromreža Srbije Nikole Petrovića, u vezi priključivanja budućeg vetroparka u Banatu u sistem EPS-a – u suštini ubrzala odluku o prihvatanju buduće skupe struje iz vetra u srpski sistem, umesto, kako je to uobičajeno u svetu, da ugrozi ceo projekat. S tim u vezi trebalo bi proveriti koji deo vlasništva kompanije Kontinetal vind u Srbiji je navodno prodat nekim akcionarima sa Bliskog istoka, kako se priča već neko vreme. A trebalo bi da saznamo i po kojoj ceni će (i da li će) EPS kupovati tu struju, koja je tri puta skuplja od prosečne cene proizvodnje struje u drugim EPS-ovim klasičnim elektranama, samo da bi se Srbije značajno približila učešću elektro energije iz “obnovljivih izvora” od 20 odsto ukupne proizvodnje, našta se obavezala potpisujući sporazum o ulasku u Energetsku zajednicu EU. Nismo li previše siromašni da prednjačimo u proizvodnji “čiste energije” ili se nadamo da će nam se zbog toga progledati kroz prste to što gradimo još jednu elektranu na lignit, a po spomenutom sporazumu sa EU bi morali smanjivati proizvodnju i u onim već postojećim?

Drugo čudo, na prvi pogled, je to da se svi oni koji su upućeni u rad Železare Smederevo žale da cene čelika u svetu padaju, pa slovačka kompanija koja njom upravlja, preko simpatičnog menadžera HPK, Petera Karamaša (Politika, 4. oktobra) kaže da sada gube još 60 dolara po toni u odnosu na trenutak kada su došli u Srbiju, a ipak se, po ranijem dogovoru sa Vladom Srbije, potpaljuje i druga visoka peć i povećava proizvodnja, navodno da bi se ukupno smanjili troškovi za 15 dolara po toni. Ne objašnjava se da li će se povećanom proizvodnjom gubitak po toni dalje smanjivati (navodno je do sada smanjivan) ili će u bruto iznosu možda biti i veći nego prošle godine. Paralelno tome premijer Aleksandar Vučić najavljuje interes jedne od velikih kineskih kompanija da uzme učešća u privatizaciji Železare u Smederevu? Da li se zbog te najave pali i druga peć ili se, možda, očekuje preokret na tržištu čelika u svetu? Možda će sve to biti objašnjeno kada čitalac ovog teksta bude imao NM u rukama, 9. oktobra, kada će se upriličiti svečano potpaljivanje.

Treći “čudni primer” nas vodi ka planu “Srbijagasa” da proširi skladište gasa u Banatskom Dvoru (i izgradi novo u Itebeju) i duplira kapacitet ovog skladišta, te tako, navodno, izbegne sve probleme koji bi u nekoj budućnosti mogli iskrsnuti u transportu gasa preko Ukrajine. Po rečima Dušana Bajatovića, menadžera ove kompanije, za to je potrebno da “Srbija investira između 150 i 170 miliona evra”, a skladište bi se punilo preko nemačko-ruskog projekta Severni tok dva – s tim da “Srbija ne bi finansijski ni na koji način ulazila u ovaj projekat”. Elem, investiciju bi finansirao verovatno ruski Gasprom, ali suvlasnik Banatskog dvora je i “Srbijagas”, to jest država Srbija, pa i takva konstrukcija ima svoje dugovne reperkusije. Ovde bi jo[ bilo potrebno da se kod nas jednom razjasni pojam “diversifikacije” snabdevanja gasom Srbije, o čemu je i premijer Vučić nedavno u Vašingtonu razgovarao sa potpredsednikom SAD Bajdenom.

Četvrti “čudan primer” u tekućoj privrednoj politici je malo drugačiji i indirektno je vezan za već čuvenu globalnu prevaru Folksvagena oko reklamiranja navodno “čistog dizela” u 11 miliona automobila ove mega kompanije, u koje je ugrađen “softver varalica”. Naime, tim povodom je predsednik Srpske asocijacije uvoznika automobila izneo da ta afera ne dotiče suviše srpsko tržište, na kome je ove godine dosada ukupno prodato 14.100 novih automobila (dva odsto više nego u isto vreme lane). No, državni sekretar u Ministarstvu privrede je istim povodom dosta okruglo napomenuo da “ako od proizvođača u Srbiji, a to je kod nas Fijat, tražimo da proizvodi motore po “Evro 6” standardu, ne možemo dozvoljavati da se ovde uvozi ono što Evropa neće”. Možda je samo mislio na stare automobile ili samo na Folksvagenova vozila sa varajućim softverom – ali nije razmišljao o širem kontekstu takve izjave. Jer, ne moramo (i ne možemo) mi baš biti prvi u “odvaljivanju” makar malog dela tržišta jednom Folksvagenu, ma koliko se on globalno obrukao.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Jelka Jovanović: Ko menja predsednika? Jelka Jovanović: Ko menja predsednika?

    Pitanje iz naslova zvuči besmisleno, posebno onima koji se rukovode mišlju “Vučić nezamenjivi”, ali je logično.

  • Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada

    Čini se da Vučić najviše zazire od “razdvajanja gaća” od naslednika Miloševićeve ideologije i politike, okupljenih oko Ivice Dačića.

  • Jelka Jovanović: Oluja u srcima Jelka Jovanović: Oluja u srcima

    Milošević u Kninu posle četvrt veka od krvavog progona srpskog naroda iz Krajine!

  • Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici

    Zemlja propada otkad su ljudi koji su na vlasti u Srbiji počeli da je oslobađaju od Jugoslavije, a oni idu iz političkog uspeha u uspeh. Evo sada epidemije i njene zloupotrebe, a vlasti nikada više. Kako? Tako što će se građani pretvoriti u navijače

  • Vladimir Gligorov: Sada Belorusija Vladimir Gligorov: Sada Belorusija

    Lukašenko će najverovatnije biti prepušten sudbini. O čemu bi valjalo da razmišljaju ruski klijenti na Balkanu.

  • Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta

    “Paradoksalno je da je demokratizacija društva dovela do smanjenja poverenja u demokratske institucije”, jedna je od uvodnih rečenica Ivana Krastava u knjizi “S verom u nepoverenje”, koja je štampana 2013. Izdvojiću samo još dve rečenice iz tog uvoda “da građansko nepoverenje kada prekorači određeni prag slabi poziciju građana” i citata Semjuela Džonsa: “Bolje je nekada biti prevaren nego uopšte ne verovati”.

  • Dimitrije Boarov: "Ciljane mere" za velika preduzeća Dimitrije Boarov: "Ciljane mere" za velika preduzeća

    Neko će reći da i u svetu države najavljuju da neće dozvoliti da im propadnu velika preduzeća (od kojih zavise i hiljade malih), ali u većini takvih kompanija upravljanje je odavno profesionalizovano, a kontrolne institucije imaju načina da tačno utvrde koje gubitke su doista izazvale vanredne okolnosti izazvane svetskom pandemijom.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side