Dimitrije Boarov: Muke s penzijskim reformama
30.08.2013 Beograd

Dimitrije Boarov: Muke s penzijskim reformama

Dimitrije Boarov: Muke s penzijskim reformama
Našavši se kao turista u Sloveniji, zapazio sam da je i ovde na naslovne stranice novina dospela penzijska reforma i da problem sa velikim deficitom „pokojninskog“ fonda uveliko muči i ovu zemlju, gotovo na sličan način kao i Srbiju.

Konkretnije, vodeći tekst ljubljanskog „Dnevnika“, protekle subote, posvećen je nekoj, čini se potrebnoj, novoj penzijskoj reformi (ako se sklopi politička volja), jer ona prethodna nije dovoljno smanjila budžetski problem sa dotacijama penzionom fondu, koje su posle letošnjeg rebalansa dosegle 1,65 milijardi evra (17 odsto državnog budžeta).

No, ni to izgleda neće biti dovoljno, pa se procenjuje da će se do kraja godine morati dodati još 153 miliona evra, da bi se isplatile penzije oko 600.000 slovenačkih penzionera (kojima se godišnje ukupno isplati oko pet milijardi evra).

Pri tom se niko ne usuđuje da precizno oceni učinke penzijske reforme od pre dve godine (kada je produžen radni vek), iako neki ekonomisti (na primer Tine Stanovnik) smatraju da je ta reforma „stabilizovala“ izdatke za penzije za narednih „razumnih“ deset godina. No, izgleda da ih nije dovoljno stabilizovala, pa je u slovenačkoj vladi ovih dana ponovo pokrenuta priča o potrebi smanjivanja penzija.

Problem s penzijama, dakako, odmah je zaljuljao vladu Alenke Bratušek, jer se njeni koalicioni partneri – Savez penzionera i Savez slobodnih sindikata, odlučno suprotstavljaju ideji da penzioneri, linearnim smanjenjem penzija ili ukidanjem rekreacijskog dodatka, pokriju polovinu iskrslog budžetskog deficita (300 miliona evra), pa se budžet mora rebalansirati.

Predsednica penzionera Mateja Kožuh Novak, čak je odmah izašla sa protivpredlogom – da se budžetski deficit sanira posebnim „kriznim porezom“ ili će njena družina istupiti iz vladajuće koalicije. Ona uz to računa da bi sirotinja bila masovno izuzeta od plaćanja ovog „kriznog poreza“ – pa bi teret morali da preuzmu bogati. No, premijerka Bratušek i Družinska lista iz vlade su odlučno protiv novih poreza, jer je privreda preopterećena, itd.

Poduže smo citirali samo osnovne tačke sporova o penzijama koji muče aktuelnu vladajuću koaliciju u Sloveniji – da bi čitalac uočio šta će najviše mučiti i Vladu Srbije i njenu koaliciju, posle rekonstrukcije i poleta reformama koji se najavljuje nakon izbora novog ministra finansija Lazara Krstića. Jer, ima mnogo sličnosti u „kvalitetu problema“ sa penzijama u dve zemlje, mada trostruko veća Srbija sada dotira penzioni fond „samo“ sa oko dve milijarde evra godišnje (oko 20 odsto budžeta).

Po pukim brojevima, dakle, sudeći izgleda da je srpski problem relativno manji, a zapravo je apsolutno veći -  kada se u račun uvedu i svi drugi podaci, od nivoa BDP-a do stope nezaposlenosti, od visine penzija do broja penzionera prema broju zaposlenih i tako redom.

Preciznije rečeno, nije slučajno što su se u vladajućim koalicijama i Slovenije i Srbije našle „penzionerske stranke“ koje pokušavaju nemoguće, da zaštite svoje ciljne grupe u procesu raspodele „gorkih plodova“ tranzicije – kojoj su se pridružili problemi sa globalnom privrednom krizom. U takvim prilikama, kada su penzioni fondovi ozbiljno devastirani, najjednostavnije bi bilo, zarad podsticanja privredne aktivnosti, dodatno oboriti penzije i prava penzionera – ali pošto je reč o zasad „živim ljudima“ to jednostavno nije moguće bez velikih političkih lomova.

A pitanje je i koliko bi bilo delotvorno. Naime, u Sloveniji je produžavanje radnog veka navodno državi „uštedilo“ oko 200 miliona evra godišnje, dok bi u Srbiji takva „ušteda“, na primer, bila dvostruko veća – ali bi i ono malo mladih ljudi koji se prvi put zapošljavaju ostalo na grbači roditelja.

Očigledno, penziona reforma zahteva nijansirana rešenja i više se ne može izvesti munjevito. U tom smislu valja pozdraviti to što je mladi novi šef finansija već mudro izjavio da „reforma penzionog sistema nije nešto što se može završiti za godinu-dve, već će taj proces trajati daleko duže“.

autor: Dimitrije Boarov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Dimitrije Boarov: Posle izbora Dimitrije Boarov: Posle izbora

    Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.

  • Vladimir Gligorov: Lična vlast Vladimir Gligorov: Lična vlast

    U Srbiji je zapravo skandal sve što je povezano sa epidemijom. Sa stanovišta vlasti, to što je izmakla kontroli. Vladar nije garantor sigurnosti već sam deluje nesigurno.

  • Vladimir Gligorov: Improvizacije Vladimir Gligorov: Improvizacije

    Kako već i biva sa improvizacijama, i ova oko susreta u Americi neslavno je prošla. Slično će, međutim, biti i sa briselskim zabludama.

  • Jelka Jovanović: Nova pritvorska jedinica Jelka Jovanović: Nova pritvorska jedinica

    Nije Sheveningen iz kojeg su Srbiji dugo stizali izveštaji o pritvorenicima Haškog tribunala, nije ni znameniti “29”, kako se još kolokvijalno naziva zgrada Policijske uprave Beograd iliti SUP, a nije ni CeZe, kako najvećem zatvoru u Beogradu od “milja” tepaju i zatvorenici i ini.

  • Ljiljana Stojanović: Da li veruješ meni ili misliš svojom glavom Ljiljana Stojanović: Da li veruješ meni ili misliš svojom glavom

    A što se huligana i navijačkih grupa tiče, zar nije i to tekovina sistema u kome živimo? Mladima nije ostavljeno mnogo izbora; ili da odlaze iz zemlje ili da se pridruže navijačkim grupama i postanu huligani ako neće da budu roblje stranim „investitorima“ za nikakve plate. To su te devedesete koje žive prilagođenim, ali punim intenzitetom i sad.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side