Dimitrije Boarov: Most u pravno-političkom lavirintu
27.03.2015 Beograd

Dimitrije Boarov: Most u pravno-političkom lavirintu

Dimitrije Boarov: Most u pravno-političkom lavirintu
Baš nekako u vreme kada je jesenas zaorila truba o izgradnji brze pruge Beograd – Budimpešta, mi, koji ponekad šetamo novosadskim kejom pokraj Dunava, primetili smo da je obnova poznatog “Žeželjevog mosta”, koji je srušen u NATO bombardovanju 1999. godine, stala i da se na gradilištu ništa ne događa.

A bez tog drumsko-železničkog mosta nije moguća izgradnja ni brze pruge od Kine, to jest od luke u Pireju, do centralne Evrope. Uzgred, u međuvremenu su pod znak pitanja stavljeni i kineski zakup u spomenutoj grčkoj luci, zbog “patriotskog i antiimperijalističkog” stava tamošnje pobedničke političke koalicije Sirize, pa sledstveno tome “visi” i kineski projekat brze pruge u srce evropskog tržišta.

Uprkos svemu tome, “Novi Žeželj” se mora izgraditi, ne zbog ovih “projekata pod znakom pitanja”, već zbog toga što je privremeni “montažno-demontažni” željezničko–drumski most ne samo dotrajao, nego je i nefunkcionalan, jer je na njemu saobraćaj moguć samo u jednom pravcu i samo za jednu vrstu prevoza (pa se preko njega vozi prugom ili drumskim vozilima, naizmenično sa jedne na drugu stranu, već 15 godina). Taj most izgrađen je na brzinu, pri kraju Miloševićeve vladavine, kao privremeno rešenje, a za obnovu starog mosta, koja bi trebalo ukupno da košta 45,4 miliona evra, Evropska unija je odobrila 26,2 miliona evra. No, izgradnja ovog mosta, vitalnog za željeznički transport kroz Srbiju, “mnogo kasni”, kako se izrazio Majkl Devenport, prilikom svoje prošlonedeljne posete Novom Sadu.

Valjda zato što godinama pratim srpske državne finansije, odmah sam pomislio da špansko-italijanski konzorcijum AZVI, koji izvodi radove, ima nekih problema u tekućoj naplati svojih poslova od domaćih investitora. A pri tome mi se javila i jeretička pomisao da vest o “kontinentalnoj brzoj pruzi” i nije dobra vest za “Novog Žeželja”, jer u takvim situacijama svi investitori obično gledaju da se izvuku iz preuzetih obaveza, računajući da takav megaprojekat treba da plate oni koji su ga “geostrateški” i politički promovisali. Da ne spominjem pri tome da me je zabrinula i relativno niska cena ugovorenog “Novog Žeželja”, naročito kada je obelodanjeno da je kineski most Zemun – Borča koštao pet puta više, čitavih 240 miliona evra, a građevinski je tri puta manje zahtevan od mosta između Centralne i Južne Evrope, koji je lociran usred Vojvodine.

Moje brige su, međutim, bile krenule u “delimično pogrešnom pravcu”. Ovih dana se ispostavlja da je gradnja obustavljena zbog političko-pravnih problema na domaćim relacijama. Naime, kada se taj problem pogleda izdalje vidi se da domaći finansijski udeo treba da obezbede grad Novi Sad i AP Vojvodina, a vlasnik mosta će biti Republika Srbija, pa je u tom trouglu došlo do uzajamnog nadmetanja (bolje reći podmetanja), ne da se most što brže izgradi, nego da se izgradi krivac za njegovo kašnjenje.

Tako je u gradnju mosta, od zaključenja ugovora o izgradnji, 25. januara 2011. godine, do danas, grad Novi Sad uložio 311 miliona dinara, a Pokrajina Vojvodina 590 miliona dinara, ali je sada zapelo sa nastavkom finansiranja, jer je u međuvremenu Vlada Srbije promenila nominalnog investitora, pa je ta konfuzija iskorišćenja za otezanje sa doturom budžetskih sredstava izvođačima radova. U stvari, pošto je u APV, odlukom Vlade Srbije, ugašen Fond za kapitalna ulaganja, a osnovana Uprava za kapitalna ulaganja, direktno vezana za republički budžet, otvorila se “pravna provalija” između pokrajinskog budžeta i novog nominalnog investitora, Akcionarskog društva “Železnice Srbije”, koje bi trebalo, kad se i ako se konstituiše (s tuđim novcem), da plati izvođačima radova ono što su dužni, a sve to treba da “aminuje” Ministarstvo građevina Vlade Srbije (to jest njeni činovnici iz “vladinog zakonodavstva”), a koje, navodno, s tim dopuštenjem oteže, jer oko železnica postoji pravna papazjanija itd.

Ipak sada se, kako piše novosadski Dnevnik (17. i 18. marta), ubrzano radi na aktiviranju odobrenog novca u Novom Sadu, reč je o 50 miliona dinara po osnovu ugovora o izgradnji mosta i 120 miliona dinara za dodatne radove za pristup mostu (trećina ukupne vrednosti tih projektovanih radova), a i Pokrajinska vlada je Republičkoj vladi ponudila dva pravna modela doturanja oko 3 miliona evra izvođačima kroz lavirint institucija, prava i politike. Da sve to nisam čitao svojim očima, ne bih verovao, nego bi mislio da su pare otišle na neku drugu stranu.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje

    Ovo što sada gledamo pokazuje da se Aleksandar Vučić trudi da prikaže da se kod Donalda Trampa zapravo ništa bitno nije dogodilo, što je u suprotnosti s navodno “istorijskim karakterom” dogovora sa SAD, kako je to “pismo o namerama”, koje je sa SAD pompezno potpisano, kvalifikovala sama provladina štampa.

  • Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori

    Srpska privredna politika sve se više oslanja na državna ulaganja i potrošnju, što je verovatno suprotno od pravca kojim bi trebalo da ide.

  • Dimitrije Boarov: Mladi lideri Dimitrije Boarov: Mladi lideri

    Među mladim ljudima ima rođenih lidera i vrednica, ali se ovo društvo u promovisanju ličnosti ne vodi fundamentalnim već uglavnom političkim kriterijumima.

  • Nadežda Gaće: 30. avgust Nadežda Gaće: 30. avgust

    Tridesetog avgusta 1963. Hruščov i Kenedi su uspostavili “crveni telefon” u strahu od nuklearnog rata, i time započeli eru, doduše neiskrene, međusobne saradnje dva suštinski suprotna koncepta upravljanja supersilama, koji su se jasno odslikali i na globalna kretanja.

  • Momčilo Pantelić: Porodična politika Momčilo Pantelić: Porodična politika

    Distancirajte se! Ova antipandemijska zapovest mnoge od nas primorala je na svakojaka odricanja, ali retko koga toliko da se odrekne radnog mesta i raskine poslovnu vezu uprkos nepomućenom, čak maksimalizovanom uzajamnom poverenju.

  • Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto

    Srbija je, boreći se da reši pitanje krupnih državnih firmi, preko “strateškog političkog partnerstva” uspela da privuče strane investitore, ali se tako uplela u složenu matricu geopolitičkih odnosa, zbog čega je sada u poziciji da bilo kakve promene srpske spoljne politike mogu imati veoma visoku ekonomsku cenu.

  • Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu

    Kad bi se sa stihom Branka Miljkovića “ubi me prejaka reč” bar donekle poistovetili i političari, mnogi među njima već ne bi bili među nama. U ovdašnjoj verbalnoj tiraniji, uglavnom odozgo nadole, ispraćaja na onaj svet bilo bi napretek, a ovih dana, začudo, i u savremenoj, a sve više “balkanizovanoj” Americi.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side