Dimitrije Boarov: MMF i Srbija
14.11.2014 Beograd

Dimitrije Boarov: MMF i Srbija

Dimitrije Boarov: MMF i Srbija
Prva sedmica pregovora sa Misijom Međunarodnog monetarnog fonda u Beogradu protekla je sa suviše medijske tišine. Ne smeta mi što nismo obaveštavani o tekućoj sadržini pregovora, ako se uopšte o nečemu pregovara, nego mi smeta to što se ta poseta ne koristi za neku vrstu javne debate o suštini reformi koje će se u naredne tri godine morati preduzeti.

Jer i medijska priprema je u svim normalnim zemljama realna pretpostavka za uspešno sprovođenje krupnih zaokreta u ekonomskoj politici. Ako se zaokreti doista pripremaju.

Naši vodeći političari čak se nisu potrudili ni da detaljnije objasne zbog čega je veoma bitno da se Srbija sporazume sa MMF-om, mada je prvi pozitivan efekat, tek najave takvog sporazuma, već ostvaren. Naime, bez „kuloarske“ vesti iz Vašingtona koja je prostrujala međunarodnim finansijskim tržištem, da je Srbija prihvatila zahteve MMF-a, naš ministar finansija verovatno ne bi mogao ni da pripremi novu, novembarsku emisiju evroobveznica od 1,25 milijardi evra (čemu bi trebalo da sledi još jedna takva emisija od 0,75 milijardi evra, ako se „aranžman iz predostrožnosti“ uskoro zaključi) ili bi Srbija ulagačima morala obećavati znatno veći prinos od četiri odsto, koliko je navodno dogovoreno (što u trenutnim evropskim prilikama i nije naročito povoljno).

Uoči dolaska Misije MMF-a u Beograd pušteni su u javnost ciljevi Vlade u naredne tri godine, preko kojih je ministar finansija Dušan Vujović načelno uglavio sporazum sa Fondom na njegovom jesenjem zasedanju u Vašingtonu. Te ciljeve – smanjenje javne potrošnje od 3,2 milijardi evra u tri godine, spuštanje budžetskog deficita sa oko osam na 2,5 odsto, ukidanje subvencija javnim preduzećima, rasterećenje javnog sektora za oko 160.000 ljudi, umanjenje plata i penzija i njihovo zamrzavanje, reforma poreske uprave, borba protiv sive ekonomije, itd – relativno lako je zapisati u sporazum sa Fondom, ali je teško dokazati da Vlada Srbije ima snage da ih doista sprovede.

Iako je premijer Aleksandar Vučić već mnogo puta isticao da se njemu veruje u Evropi, jer je navodno pokazao da može da sprovede ono što obeća da će učiniti, i novija i starija istorija Srbija nas uči da inercija zatečene prakse kod nas uvek ima više zaštitnika i advokata nego bilo koja nova ideja koja podrazumeva zasecanje u nečije interese, a prvenstveno u interese političke klase. Srbija zbog toga nije uspevala ni sa onim reformama koje su manje direktno „udarale po novčaniku“ od finansijske konsolidacije koja je sada usvojena kao glavni cilj države.

Prvi problem sa sprovođenjem ciljeva koji se usaglašavaju sa MMF-om je problem „izuzimanja“ određenih kategorija stanovništva i određenih firmi ispod oštrice mera koje se pripremaju. Na primer, nemam ništa protiv zaslužnih umetnika ili sportista, akademika ili starih naučnika i mislim da ekonomski gledano izuzimanje pet-šest stotina ljudi od „seče penzija“ samo po sebi ne ruši „program odricanja“ svih nas ostalih. No, već i ta mera navodi ljude da razmišljaju kako se kod nas uvek nađe način da se oni koji su celog života imali znatne materijalne privilegije, ponovo sklone u zavetrinu, dok će većina ostati na vetrometini.

Ako se spomenutim „zaslužnim građanima“, koji neće iskusiti isto ono što se sprema nama koji smo „nezaslužni građani“, pridruže još neke kategorije zaposlenih, pod vidom nedodirljivosti kolektivnih ugovora, onda će se i ova mera (u čiju efektivnost lično ne verujem) iskazati više kao nepravda nego kao ulaganje u bolju budućnost naše dece i političara koji će tu decu predvoditi.

U vremenu kada se i ljudima sa skromnim standardom oduzima deo prihoda da bi opstala država, državni uposlenici i funkcioneri bi morali biti izloženi apsolutno ažurnoj kontroli ponašanja i tekućeg trošenja, pa i prihodovanja. A čini mi se da uprkos evidencije Agencije za borbu protiv korupcije, još uvek nemamo pravi uvid ni u prihode naših vodećih političara i njihovih familija, a nekmoli onih na nižim nivoima. Kao što zapravo ne znamo ni prave prihode političkih stranaka, to jest vrhuški tih stranaka, jer ne znamo kolika je „članarina“ razrezana stranačkim funkcionerima koji primaju velike plate na unosnim mestima u državnom aparatu.

Prvi problem sa sprovođenjem ciljeva koji se usaglašavaju sa MMF-om jeste problem „izuzimanja“ određenih kategorija stanovništva i određenih firmi ispod oštrice mera koje se pripremaju

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Kristalna noć Mijat Lakićević: Kristalna noć

    Kristalna noć, poznato je iz istorije, zbila se 9. novembra 1938, kada su nacisti razbijali izloge jevrejskih radnji u Nemačkoj. Noć u ponedeljak 3. maja – mada ne kao početak nego kao završni čin – kristalno jasno je pokazala da su građani Srbije postali neka vrsta “modernih Jevreja” čije su, ne izloge nego živote, razbijale grupe razularenih bandita.

  • Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture

    Malo je reći da svetsko tržište, od kojeg Srbija sve više zavisi, posle korone neće biti onakvo kakvo je bilo pre pandemije. Neće biti isto ni u samoj Srbiji. Zbog svega toga suočićemo se s hitnom potrebom restrukturiranja cele privrede, što obično prilično košta i donosi nove rizike.

  • Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu

    Znam mnoge ljude koji su se tokom godine mnogo čega odricali da bi putovali i letovali širom sveta i o tome potom sve vreme govorili u svojim prijateljskim krugovima, pokazivali slike, itd. Ako im se to oduzme, njihov život će u suštinskom smislu postati siromašniji.

  • Momčilo Pantelić: Korona-triler Momčilo Pantelić: Korona-triler

    Kad se neko zlo izrodi na Istoku, a najveće žrtve odnese na Zapadu, je li to dovoljno za novi Hladni rat? Ovako uprošćena strateška nedoumica razmahala se po svetu povodom pandemije koja se začela u Kini, a dosad najviše ojadila Evropu i Ameriku.

  • Mijat Lakićević: Dijalog u paklu... Mijat Lakićević: Dijalog u paklu...

    Sportski ideolog Nebojša Čović izjavio je pre neki dan da je “Crvena zvezda narodski klub”, te da je kao takva “prethodnih godina odlično predstavljala državu Srbiju, glavni grad Beograd i region”.

  • Dimitrije Boarov: Varljive prognoze Dimitrije Boarov: Varljive prognoze

    Valjda iz predizbornih razloga, predsednik Aleksandar Vučić poslednjih dana uporno ponavlja da će Srbija u ekonomskom pogledu sjajno izaći iz korona-krize s “najboljim rezultatom u Evropi” kad je reč o stopi rasta BDP-a.

  • Momčilo Pantelić: Obični, a vrlo važni Momčilo Pantelić: Obični, a vrlo važni

    Pandemijska kriza uzdrmala je hijerarhiju autoriteta. Odjednom smo uvideli da nam životi neposredno više zavise od dotad nepoznatih nam raznovrsnih “majstora svog zanata” nego od svakojakih političkih usmerivača naših sudbina.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side