Dimitrije Boarov: MMF - poseta ili pregovori
10.05.2013 Beograd

Dimitrije Boarov: MMF - poseta ili pregovori

Dimitrije Boarov: MMF - poseta ili pregovori
Kad čitalac bude imao u rukama novi broj Novog magazina verovatno će već moći da proceni da li je misija Međunarodnog monetarnog fonda došla u Beograd u rutinsku posetu radi “razmene informacija i mišljenja” ili će njeni susreti s našim zvaničnicima biti iskorišćeni za dogovor o otpočinjanju pregovora za zaključenje nekog novog aranžmana Srbije sa ovom globalnom institucijom.

Pišući ovaj tekst uoči dolaska misije MMF-a ne usuđujem se da prognoziram čime će ova poseta rezultirati, ali se stiče utisak da ona u Vladi Srbije nije shvaćena dovoljno ozbiljno. A to, opet, upućuje na zaključak da odluka o stupanju u novi aranžman nije konačno doneta, mada bi je trebalo doneti jer bi u svakoj varijanti predstavljala izvestan stabilan okvir ovdašnjim kreatorima ekonomske politike, sklonim da politiku menjaju „od kvartala do kvartala”.

Ako se, pak, doista teži bar “aranžmanu iz predostrožnosti” sa MMF-om, kako su natuknuli naši glavni pregovarači ministar finansija Mlađan Dinkić i guvernerka Jorgovanka Tabaković, onda se čini da ni u NBS, ni u Vladi nije izgrađena temeljna pregovaračka pozicija, jer sa MMF-om se, za razliku od mnogih ranijih slučajeva, sada može pregovarati. Naime, ima znakova da su i u ovoj neomiljenoj instituciji počeli da duvaju novi vetrovi, pa bi i Srbija možda mogla dobiti više razumevanja za nivo budžetskog deficita, visok nivo nezaposlenosti i potrebu rekonstrukcije infrastrukture.

Taj utisak, da se pristup MMF-a ekonomski posrnulim zemljama donekle menja, od nekadašnje navodne „strogosti” ka „novom razumevanju”, mogao se osetiti i u aprilskom govoru Kristin Lagard, šefice ove organizacije, koja je ovog puta istakla tri prioriteta kojih bi morali da se drže nosioci ekonomske politike u državama članicama. A to su: reforma finansijskog sektora, uravnoteženje globalne tražnje i davanje većeg akcenta privrednom rastu, zaposlenosti i jednakosti u raspodeli. Ona je čak eksplicitno istakla da ublažavanje razlika u dohocima vodi održivom razvoju jer jača narušeno društveno poverenje. Pri tome, Lagardova je spomenula da u svetu sada ima 200 miliona ljudi bez zaposlenja i da bi dalje povećanje socijalnih tenzija vodilo ka društvenom neredu i gubljenju ekonomskih potencijala velikih razmera. Ovo poslednje, da se spominje pandemija nezaposlenosti i potreba da se i o siromašnima povede briga na račun bogatih, retko se čuje na godišnjim seansama MMF-a, institucije koju mnogi smatraju strateškom tvrđavom liberalnog kapitalizma.

Ne baš na tragu spomenutih prioriteta, i Srbiji su isporučeni određeni zahtevi kao preduslovi za ozbiljnije pregovore. Kao što je već Novi magazin pisao, reč je o reformi penzijskog sistema, tržišta rada, javnog sektora, javnih preduzeća i uslova poslovanja u celini. Izgleda da su takve reforme u ovom trenutku prevelik zalogaj za Vladu Srbije i njenu političku koaliciju. Ministar finansija Mlađan Dinkić, valjda zbog toga, na sto stavlja samo finansijsku konsolidaciju, bolje reći samo konsolidaciju ovogodišnjeg budžeta. To na jednoj strani ruši kredibilnost njegovih procena o tome šta Ministarstvo finansija može ostvariti na strani prikupljanja javnih prihoda, ali i verodostojnost njegove načelne orijentacije na rasterećenje privrede i fiskalnu decentralizaciju.

Jedan od glavnih aduta srpske strane u razgovorima/pregovorima sa MMF-om trebalo bi da bude smirivanje inflacije koja je na početku godine navodno gotovo pala na nulu. No, i tu sreću kvari okolnost da se stalno oteže s poskupljenjem struje i povećanjem nekih drugih cena pod kontrolom države, što bi inflacioni dijagram „pokvarilo” i direktno i indirektno, bez obzira na potpunu „iscrpljenost” tražnje na tržištu Srbije.

Zapravo, bar MMF-u bi se moralo predočiti da je Srbija u krupnim teškoćama i da joj je potrebna jedna duža reformska terapija. Problem je štoVlada Srbije baš to ne traži od MMF-a, nego se traži neki kraći „prelazni aranžman” od godinu i po dana, kao da će nas samo novi talas evropske konjunkture izvući na zelenu granu. Jeste da MMF prognozira svetsku stopu privrednog rasta u 2014. godini od četiri odsto (ove godine 3,3 odsto), ali za region Centralne i Istočne Evrope procena je skromnija – 2,2 odsto ove i 2,8 odsto iduće godine, a to je suviše malo i za Srbiju i za sve druge zemlje iz komšiluka.

autor: Dimitrije Boarov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Jelka Jovanović: Ko menja predsednika? Jelka Jovanović: Ko menja predsednika?

    Pitanje iz naslova zvuči besmisleno, posebno onima koji se rukovode mišlju “Vučić nezamenjivi”, ali je logično.

  • Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada

    Čini se da Vučić najviše zazire od “razdvajanja gaća” od naslednika Miloševićeve ideologije i politike, okupljenih oko Ivice Dačića.

  • Jelka Jovanović: Oluja u srcima Jelka Jovanović: Oluja u srcima

    Milošević u Kninu posle četvrt veka od krvavog progona srpskog naroda iz Krajine!

  • Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici

    Zemlja propada otkad su ljudi koji su na vlasti u Srbiji počeli da je oslobađaju od Jugoslavije, a oni idu iz političkog uspeha u uspeh. Evo sada epidemije i njene zloupotrebe, a vlasti nikada više. Kako? Tako što će se građani pretvoriti u navijače

  • Vladimir Gligorov: Sada Belorusija Vladimir Gligorov: Sada Belorusija

    Lukašenko će najverovatnije biti prepušten sudbini. O čemu bi valjalo da razmišljaju ruski klijenti na Balkanu.

  • Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta

    “Paradoksalno je da je demokratizacija društva dovela do smanjenja poverenja u demokratske institucije”, jedna je od uvodnih rečenica Ivana Krastava u knjizi “S verom u nepoverenje”, koja je štampana 2013. Izdvojiću samo još dve rečenice iz tog uvoda “da građansko nepoverenje kada prekorači određeni prag slabi poziciju građana” i citata Semjuela Džonsa: “Bolje je nekada biti prevaren nego uopšte ne verovati”.

  • Dimitrije Boarov: "Ciljane mere" za velika preduzeća Dimitrije Boarov: "Ciljane mere" za velika preduzeća

    Neko će reći da i u svetu države najavljuju da neće dozvoliti da im propadnu velika preduzeća (od kojih zavise i hiljade malih), ali u većini takvih kompanija upravljanje je odavno profesionalizovano, a kontrolne institucije imaju načina da tačno utvrde koje gubitke su doista izazvale vanredne okolnosti izazvane svetskom pandemijom.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side