30.03.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Ministarski rezultati

Dimitrije Boarov: Ministarski rezultati
Dok akcionari projekta “zamrznutog sukoba” sa Kosovom dižu veliku galamu povodom potrebnog “istorijskog kompromisa” Beograda i Prištine, valjda da bi predsednik Vučić lakše “utvrdio pazar” oko ovog velikog problema Srbije, javnom scenom se valjaju besmislene afere kao surogat nekog sadržajnijeg političkog života.

 Tu su paradigmatične afere sa “reglerom” javnog TV servisa i noćnim pravoslavnim “vukovima” koji su povodom “prazničnih izbora” u Rusiji prošpartali na svojim motorima kroz “srpske zemlje”. Piši o tim veselim stvarima, kaže mi jedan prijatelj, a ne o dosadnim privrednim reformama i neizvesnim ustavnim promenama koje u suštini nikog ovde ne zanimaju jer niko ne veruje da će Srbija ikad postati pravna država.

U tom konglomeratu neizdrživog oklevanja oko glavnih problema i vatrometa “praznih afera”, ponovo je u centar pažnje izbila najavljena “rekonstrukcija” Vlade Srbije, koja bi mogla biti daleko masivnija od one koja je bila u izgledu (navodno bi se menjalo čak devet ministara, praktično polovina Vladinog tima). Uostalom, u Srbiji je cela politika uvek bila kadrovska politika.

Start ove priče, da podsetimo, obeležila je izjava premijerke Ane Brnabić da će kriterijum za rekonstrukciju biti “rezultati” rada pojedinih ministara oko kojih će se konsultovati sa predsednikom Srbije. Ako ostavimo po strani unutrašnju protivrečnost spomenutog kriterijuma (rezultate bi očigledno procenjivao predsednik Vučić, a ne nešto “objektivno”), postavlja se pitanje šta su “rezultati” onih ministara koji ne brinu da će biti na meti rekonstrukcije Brnabićkinog kabineta. Da li su navodno dobri “rezultati” ministara Dačića i Vulina, na primer, to što su dali po stotinak svađalačkih izjava prema susedima Srbije, pa su tako igrali “duple pasove” sa deklarativno mirotvornim predsednikom Vučićem? Istina, Dačić je smanjio broj država koje su priznale kosovsku nezavisnost za dve ili tri afroameričke “nesvrstane zemlje”, a Vulin će u roku od godinu dana osposobiti dva od sedam lovaca mlaznjaka koje smo dobili od Putina – ali o kakvom “rezultatu” tu može biti reči? Da li se, evo još primera, ministru energetike Antiću može u “rezultat” pripisati to da je NIS, sa većinskim ruskim vlasništvom, 2017. godine povećao profit 80 odsto (što je za godinu sa puzajućim oporavkom cena sirove nafte na svetskom tržištu praktično neverovatan uspeh o kojem druge multinacionalne naftaške kompanije mogu samo da sanjaju) ili ga treba pitati zašto takav profitni uspon u samo jednoj godini treba da plaćaju siromašni potrošači u Srbiji.

Navodno je na glavnom udaru rekonstrukcije Vlade potpredsednica Vlade Srbije i ministarka infrastrukture i građevinarstva Zorana Mihajlović jer navodno poslovi iz njenog domena (glavne javne investicije) ne rastu dovoljno brzo. Oko njenog sukoba sa premijerkom Brnabić (da ga ima, može se indirektno zaključiti) pletu se mnoge komplikacije. Na jednoj strani reč je o ministarki koja kaže da se njeni rezultati mogu meriti kilometrima drumova i pruga, dok drugi smatraju da je ona samo svetski rekorder po broju “memoranduma o razumevanju” i “pisama o namerama”. Premijerka je, inače, natuknula da hoće da otpusti one koji nisu “timski igrači” jer imaju višak sujete i samopromocije, pa su navodno svi razumeli da je reč o Mihajlovićki. I toj njenoj izjavi, kao i nekim ranijim, mogao bi se prišiti rep jer je golema samozaljubljenost ključna reč za ocenu svih političara, a naročito za vodeće političare u danas vladajućoj stranci. Teško je, uz sve to, očekivati da će Vučić baš sada pustiti niz vodu srpsku ministarku koja je slovila za praktično jedinu istaknutu ličnost iz vrha SNS-a koja ne krije da ima izvesno razumevanje za njegove napore da zadrži poverenje Zapada.

Kad je reč o ekonomiji, veliki je problem što iz Vlade izgleda odlaze i ministri finansija i privrede Vujović i Knežević, “iz ličnih razloga” (možda je u pitanju i narušeno zdravlje). Vujović je dirigovao uspešnom finansijskom konsolidacijom, a Knežević je malo postigao u “ukletom ministarstvu privrede”, na koje se dolazi gotovo po partijskoj kazni jer ono treba da likvidira zaostala “društvena preduzeća” i pronađe partnere za neprofitabilna velika državna preduzeća. Videćemo da li SNS za finansije i privredu može da nađe “sveža” kadrovska rešenja ili će samo proraditi sve uža unutarstranačka kadrovska vrteška.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Sve manje nevinih Momčilo Pantelić: Sve manje nevinih

    Zlatna olimpijska medalja u hokeju najveća je pobeda Rusa posle američkih predsedničkih izbora 2016.

  • Momčilo Pantelić: Glasovi ne poznaju granice Momčilo Pantelić: Glasovi ne poznaju granice

    Birači raznih sorti ovih dana dosežu domete pevača belosvetskih hitova. I njihovi skromni glasovi, takoreći glasići, kao da više ne poznaju granice.

  • Erik Gordi: Univerzitetski štrajk - zašto, kako i šta Erik Gordi: Univerzitetski štrajk - zašto, kako i šta

    Već dve sedmice zaposleni na univerzitetima širom Velike Britanije su u štrajku, koji sigurno ide u treću nedelju, pa ako ne dođe do rešenja, onda možda i u četvrtu. Događaj predstavlja najmasovniji pokret zaposlenih na britanskim univerzitetima u istoriji i prvu takvu uspešnu akciju za mnogo godina

  • Nebojša Pešić: Posmrtno pljačkanje sirotinje Nebojša Pešić: Posmrtno pljačkanje sirotinje

    Od svih skandaloznih vesti po kojima se Srbija razlikuje od ostatka sveta, čini se da je najskandaloznija bila ona iz Niša o posmrtnom pljačkanju sirotinje. Radna grupa koja je kontrolisala poslovanje niškog JKP “Gorica”, koje održava tamošnje groblje, ustanovila je da su takozvani socijalni slučajevi, odnosno siromašni ljudi, sahranjivani u ćebadima i sanducima sklepanim od dasaka iako je Grad Niš iz budžeta plaćao po 24.000 dinara za pogrebnu opremu i sahranu dostojnu čoveka.

  • Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta

    Kažu da se u poslednjih 125 godina vodi 25 ratova godišnje u proseku. U broju sukoba u kojima ima više od hiljadu žrtava (to su onda ratovi) najčešće su sudelovale Kina, Britanija, Francuska, USA i Rusija.

  • Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti

    Dok se ovde raspredaju priče treba li Kosovo da ostane “naš, a svetski” zamrznuti konflikt, smenila su se dva drastično različita zagrevanja na jednom od najdugotrajnijih zamrznutih konflikata – na Korejskom poluostrvu. U prvom, donedavnom – samo što se nije izmetnuo u vreli konflikt, i to nuklearni, a u drugom, ovih dana – počelo je diplomatsko otopljavanje odnosa koje budi nade u postepeno nekonfliktno odmrzavanje tog relikta Hladnog rata.

  • Dimitrije Boarov: Daleko je pravna država Dimitrije Boarov: Daleko je pravna država

    Izveštaj o radu sudova u 2017. godini, koji je prošle sedmice na skupu u Palati “Srbija” podneo Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda, iako pozitivno ocenjuje izvesne pomake u našoj sudskoj praksi, ipak potvrđuje rašireno uverenje da je naš sudski sistem i dalje nedovoljno efikasan i spor, da su sudovi pretrpani sporovima i da je u Srbiji parnica sve više – to jest da su u prethodne dve godine naši sudovi primili “milion i trista hiljada predmeta više nego što je bilo očekivano”.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw