30.03.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Ministarski rezultati

Dimitrije Boarov: Ministarski rezultati
Dok akcionari projekta “zamrznutog sukoba” sa Kosovom dižu veliku galamu povodom potrebnog “istorijskog kompromisa” Beograda i Prištine, valjda da bi predsednik Vučić lakše “utvrdio pazar” oko ovog velikog problema Srbije, javnom scenom se valjaju besmislene afere kao surogat nekog sadržajnijeg političkog života.

 Tu su paradigmatične afere sa “reglerom” javnog TV servisa i noćnim pravoslavnim “vukovima” koji su povodom “prazničnih izbora” u Rusiji prošpartali na svojim motorima kroz “srpske zemlje”. Piši o tim veselim stvarima, kaže mi jedan prijatelj, a ne o dosadnim privrednim reformama i neizvesnim ustavnim promenama koje u suštini nikog ovde ne zanimaju jer niko ne veruje da će Srbija ikad postati pravna država.

U tom konglomeratu neizdrživog oklevanja oko glavnih problema i vatrometa “praznih afera”, ponovo je u centar pažnje izbila najavljena “rekonstrukcija” Vlade Srbije, koja bi mogla biti daleko masivnija od one koja je bila u izgledu (navodno bi se menjalo čak devet ministara, praktično polovina Vladinog tima). Uostalom, u Srbiji je cela politika uvek bila kadrovska politika.

Start ove priče, da podsetimo, obeležila je izjava premijerke Ane Brnabić da će kriterijum za rekonstrukciju biti “rezultati” rada pojedinih ministara oko kojih će se konsultovati sa predsednikom Srbije. Ako ostavimo po strani unutrašnju protivrečnost spomenutog kriterijuma (rezultate bi očigledno procenjivao predsednik Vučić, a ne nešto “objektivno”), postavlja se pitanje šta su “rezultati” onih ministara koji ne brinu da će biti na meti rekonstrukcije Brnabićkinog kabineta. Da li su navodno dobri “rezultati” ministara Dačića i Vulina, na primer, to što su dali po stotinak svađalačkih izjava prema susedima Srbije, pa su tako igrali “duple pasove” sa deklarativno mirotvornim predsednikom Vučićem? Istina, Dačić je smanjio broj država koje su priznale kosovsku nezavisnost za dve ili tri afroameričke “nesvrstane zemlje”, a Vulin će u roku od godinu dana osposobiti dva od sedam lovaca mlaznjaka koje smo dobili od Putina – ali o kakvom “rezultatu” tu može biti reči? Da li se, evo još primera, ministru energetike Antiću može u “rezultat” pripisati to da je NIS, sa većinskim ruskim vlasništvom, 2017. godine povećao profit 80 odsto (što je za godinu sa puzajućim oporavkom cena sirove nafte na svetskom tržištu praktično neverovatan uspeh o kojem druge multinacionalne naftaške kompanije mogu samo da sanjaju) ili ga treba pitati zašto takav profitni uspon u samo jednoj godini treba da plaćaju siromašni potrošači u Srbiji.

Navodno je na glavnom udaru rekonstrukcije Vlade potpredsednica Vlade Srbije i ministarka infrastrukture i građevinarstva Zorana Mihajlović jer navodno poslovi iz njenog domena (glavne javne investicije) ne rastu dovoljno brzo. Oko njenog sukoba sa premijerkom Brnabić (da ga ima, može se indirektno zaključiti) pletu se mnoge komplikacije. Na jednoj strani reč je o ministarki koja kaže da se njeni rezultati mogu meriti kilometrima drumova i pruga, dok drugi smatraju da je ona samo svetski rekorder po broju “memoranduma o razumevanju” i “pisama o namerama”. Premijerka je, inače, natuknula da hoće da otpusti one koji nisu “timski igrači” jer imaju višak sujete i samopromocije, pa su navodno svi razumeli da je reč o Mihajlovićki. I toj njenoj izjavi, kao i nekim ranijim, mogao bi se prišiti rep jer je golema samozaljubljenost ključna reč za ocenu svih političara, a naročito za vodeće političare u danas vladajućoj stranci. Teško je, uz sve to, očekivati da će Vučić baš sada pustiti niz vodu srpsku ministarku koja je slovila za praktično jedinu istaknutu ličnost iz vrha SNS-a koja ne krije da ima izvesno razumevanje za njegove napore da zadrži poverenje Zapada.

Kad je reč o ekonomiji, veliki je problem što iz Vlade izgleda odlaze i ministri finansija i privrede Vujović i Knežević, “iz ličnih razloga” (možda je u pitanju i narušeno zdravlje). Vujović je dirigovao uspešnom finansijskom konsolidacijom, a Knežević je malo postigao u “ukletom ministarstvu privrede”, na koje se dolazi gotovo po partijskoj kazni jer ono treba da likvidira zaostala “društvena preduzeća” i pronađe partnere za neprofitabilna velika državna preduzeća. Videćemo da li SNS za finansije i privredu može da nađe “sveža” kadrovska rešenja ili će samo proraditi sve uža unutarstranačka kadrovska vrteška.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji

    Tramp je Kimu pustio futuristički film o Koreji, Severnoj, ako prihvati mir, odrekne se nuklearnog naoružanja i posveti se, uz pomoć SAD, privrednom razvoju.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje

    Parlamentarni izbori u Italiji održani su 4. marta, kada i izbori u Beogradu za gradsku vlast. Izbori u Italiji, za razliku od beogradskih, nisu imali jasnog pobednika. Najveći broj glasova i poslanika dobile su populističke stranke koje nemaju mnogo zajedničkog, pa je s rascepkanim parlamentom bilo teško doći do saglasja kako bi vlada mogla izgledati i ko bi je mogao voditi.

  • Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu? Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu?

    Velika tema Evrope danas je – ruska propaganda. Ona, ta propaganda, ne bi trebalo nikoga da iznenađuje – značajna su iskustva i ruskih tajnih službi i raznih “agitpropova”, i o tome se i mnogo zna i mnogo se pisalo.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side