Dimitrije Boarov: Ministar u osinjem gnezdu
22.11.2013 Beograd

Dimitrije Boarov: Ministar u osinjem gnezdu

Dimitrije Boarov: Ministar u osinjem gnezdu
Protekle sedmice zakuvao se sukob između ministra privrede Saše Radulovića i svih onih koji ga napadaju zbog toga što hoće da ukine Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA) i što posle deset godina razvlačenja hoće da reši problem takozvanih „preduzeća u restrukturiranju“, obećavajući radnicima socijalnu pomoć, a preduzećima stečaj ili strateškog partnera.

Naime, uprošćeno, ministar Radulović smatra da je agencija SIEPA na račun poreskih obveznika ukupno odobrila 290 miliona evra investitorima koji su obećali da će sa blizu 1,5 milijardi evra ulaganja zaposliti 47.882 radnika, a da je doista uspela definitivno da zaposli samo 4.168 radnika.

Zatim, ministar Radulović govori da više nije moguće subvencionisati 170 „preduzeća u restrukturiranju“, sa oko 51.000 zaposlenih, zato što ona ni posle čitave decenije, tokom koje su državni budžet koštala oko 750 miliona evra godišnje, nisu našla strateškog partnera, niti kupca (do sada je u stečaj otišlo 27 tih preduzeća, a tim putem će verovatno i ostala).

Radulovića zbog akcije protiv SIEPA kritikuju svi oni koji misle da se bez „kupovine radnih mesta“ („što rade i druge države“) ne mogu privući investitori u Srbiju. Prema njihovim stavovima ispada da bi problem nezaposlenosti u Srbiji bio lako rešiv kad bi Srbija imala 5,8 milijardi evra, kojima bi mogla da „pazari“ 900.000 radnih mesta od svetskih investitora. Malo morgen, kako bi rekao pokojni vođa Srbije.

Zbog ideje da subvencije za plate u preduzećima u restrukturiranju „prepolovi“, to jest smesti u „tranzicioni fond“ koji će imati budžet od oko 300 miliona evra, Radulovića, na drugoj strani, napadaju sindikati pod parolom da „tera radnike na ulicu“ i da „ne zna šta radi“.

Ako se uza sve to setimo da je ministar Radulović taj koji najčešće govori o potrebi promene o Zakona o radu i da je on u javnost ubacio podatke o velikim dubiozama koje je otvorio državni Fond za razvoj u proteklim godinama, onda je svakome jasno zašto se prema njemu stvorio veoma širok front otpora i žestokog osporavanja.

Ne ulazeći ovde dublje u analizu svih predloga ministra Radulovića, mora se primetiti da je on zapravo jedini ministar u Dačić – Vučić vladi koji doista zagovara temeljne promene u odnosu države i privrede. Uostalom, on je na predstavljanju jednog istraživanja Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) u Beogradu, prošle sedmice, čak doslovno izjavio da „uloga države nije da zapošljava građane i da investira u privredu, već da stvori uslove za održivo poslovanje, što podrazumeva stvaranje profita“ (Politika, 14. novembar).

Izgleda da nije problem to što Radulović govori, već je problem što on taj stav podupire i konkretnim predlozima Vladi – u zemlji u kojoj su reforme toliko maglovit, a ipak omražen „antiradnički“ pojam i u kojoj je političko licemerje dovedeno do savršenstva, pa se ništa realno i ne menja, već se o promenama samo priča, tako da je državni budžet doveden do tačke pucanja.

Sudeći prema sporadičnim javnim ocenama Radulovićevih planova iz vladajuće koalicije, kao i prema „seobi“ nekih nadležnosti Ministarstva privrede u Ministarstvo finansija (premešta se, na primer, subvencionisanje novih radnih mesta), izgleda da se opisane „reformske zamisli“ u samoj Vladi Srbije doživljavaju kao „naivne i remetilačke“, a već se proširila i glasina da bi novog ministra privrede trebalo nekako otpustiti – a da se ne izazove prevelika buka kod međunarodnih faktora.

Radulović, što je zanimljivo, ne dobija javnu podršku ni od sada već ideološki „veoma šarene“ opozicije (što bi ga možda još brže sahranilo), koja se gotovo refleksno vraća na nekadašnje političke programe sada vladajućih stranaka (SPS-a i SNS-a), to jest programe iz vremena njihovog radikalnog populizma – kada se tragalo za „novim socijalizmom“ ili „nacionalnom domaćinskom Srbijom“, iz vremena kada je „svetinja srpske države“ korišćena pretežno kao paravan za gigantske pljačke i kupovinu uticajnih klanova i biračkih glasova.

Sve to kao da ne brine ministra Sašu Radulovića. On svoje mišljenje iznosi veoma hladnokrvno i racionalno - kao da je rešio ili nešto realno da uradi ili bar da „hrabro pogine“. U tom smislu on je doista čudo u Vladi Srbije, a sablazan izaziva i u njenoj navodnoj parlamentarnoj opoziciji.

autor: Dimitrije Boarov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (6) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 6.12.2013, 07:29h sveta (4)

    Zbog čega se gospodinu Raduloviću pripiuju raznorazni politički pravci kao način rada kad je on je po meni samo konomista i to izgleda odličan ikoju se u suštini rukovodi samo ekonomskim principima bez političke opterećenosti šta glasači o tome misle.Mi hoćemo promene da se ništa ne menja.

  • 25.11.2013, 22:33h Veca

    @Jovane, sva ta državna pomaganja, banke i auto industrija su trajale kratko. Ovi koji se 'restituišu' traju na budžetu tj, na našoj grbači decenijama!

  • 24.11.2013, 00:27h Alex Stevanovski (2)

    Radulovića pratim još od njegove "blog faze"... Podržavam većinu mera. Imao bi moju punu podršku da objavi ugovor sa Etihadom. Ako je to tako dobar ugovor, što ga ne pokažu... U čemu je fazon? Zašto se to krije?

  • 23.11.2013, 14:09h Dimitrije (8)

    @Jovan "..načela kojima se rukovodi novi ministar su vrlo problematična" Koja načela? Da privreda mora da se zasniva na profitu? Da ne može država doveka da troši 10% budžeta na privredne subjekte koji proizvode samo gubitke? Da sistem po kome globiš neto platu sa 65% i zadužuješ se po >6% u stranoj valuti da bi kupovao radna mesta na tuce dok gubiš na stotine hiljada radnih mesta? Vaš komentar samo pokazuje koliko su Srbi s uma skrenuli kad im jedan manje-više socijal-demokrata izgleda kao neoliberal. Da podestimo: Radulović se zalaže za socijalnu pomoć, besplatno zdravstvo za sve, besplatno osnovno i srednje obrazovanje. Garantne fondove itd itd.

  • 22.11.2013, 21:11h darkoz-ns (3)

    U prvom momentu, najvaznije bi bilo razjuriti gomile parazita, koji su na budjetu. Silne besmislene Agencije za sve i svasta i gomile kojekakvih savetnika, pisara i kojecega u drzavnim i komunalnim firmama. Ali od toga nema nista. Cini se da se ta pojava krece i dalje u obrnutom pravcu, jer se kumovsko-rodjacke veze i dalje nastavljau kao osnovni trend u ovoj perpetum-mobile drzavi, gde se predspostavlja da je skoro 70% uposlenih na budjetu?! Nema zemlje koja to moze da izdrzi ! Ali vlast se zasniva na tome i samo tome !

  • 22.11.2013, 13:19h Jovan (2)

    Pa, kako pokazuje sadašnja kriza, načela kojima se rukovodi novi ministar su vrlo problematična. Upravo države koje se najviše mešaju u privredu i gde su radnici dobro zaštićeni su mnogo bolje prošli u krizi od onih koji primenjuju neoliberalne recepte. Šampion kapitalizma, jedna SAD, je direktno pomogla bankama i auto industriji da prežive krizu. U Evropi kroz krizu su najbolje prošle one zemlje gde je socijalni dijalog najrazvijeniji i gde su prava radnika zaštićena: Nemačka, Austrija, Švedska, Holandija. Ni Francuska nije loša. Holandija je počela sa štednjom pre par godina i jedini rezultat je da privreda stagnira, a nezaposlenost raste. Ideje ministra Radulovića bi bile nove 1990, ali danas, sa iskustvom krize, pokazuje se da je neoliberalizam samo još jedna ideologija u koju slepo veruju samo naivni. Kod kuće svako se drži starog dobrog Kejnza. I još nešto. Sve ministrove akcije su za sada negativne. On ukida, smanjuje, raspušta, otpušta. Uvek je lakše rušiti i kvariti, nego stvarati. Šta pozitivno i konstruktivno on namerava da uradi, osim Tačerovskih i Reganovskih parola koje su u čitavom svetu doživele krah?

Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Vladimir Gligorov: Plate Vladimir Gligorov: Plate

    Udvostručiti plate u evrima za, recimo, pet godina veoma je teško ostvarljivo.

  • Dimitrije Boarov: Posle izbora Dimitrije Boarov: Posle izbora

    Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.

  • Vladimir Gligorov: Lična vlast Vladimir Gligorov: Lična vlast

    U Srbiji je zapravo skandal sve što je povezano sa epidemijom. Sa stanovišta vlasti, to što je izmakla kontroli. Vladar nije garantor sigurnosti već sam deluje nesigurno.

  • Vladimir Gligorov: Improvizacije Vladimir Gligorov: Improvizacije

    Kako već i biva sa improvizacijama, i ova oko susreta u Americi neslavno je prošla. Slično će, međutim, biti i sa briselskim zabludama.

  • Jelka Jovanović: Nova pritvorska jedinica Jelka Jovanović: Nova pritvorska jedinica

    Nije Sheveningen iz kojeg su Srbiji dugo stizali izveštaji o pritvorenicima Haškog tribunala, nije ni znameniti “29”, kako se još kolokvijalno naziva zgrada Policijske uprave Beograd iliti SUP, a nije ni CeZe, kako najvećem zatvoru u Beogradu od “milja” tepaju i zatvorenici i ini.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side