03.08.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Marikone - kreativne odluke

Dimitrije Boarov: Marikone - kreativne odluke
Simptomatično je za našu javnost da iznenadna vest o smrti Serđa Markionea, izvršnog direktora megakompanije Fijat Krajsler automobili (umro je 25. jula u Cirihu nakon operacije ramena i jednogodišnjeg tajnog lečenja od zasad neimenovane bolesti) nije u Srbiji propraćena širim komentarima, ocenama i pričama, mada je reč o veoma zanimljivom “svetskom menadžeru”, koji je u Kragujevac vratio modernu tehnologiju proizvodnje automobila i ukrasio i izvoznu i uvoznu stranu bilansa srpske privrede sa oko pola milijarde evra godišnjeg prometa u oba pravca.

Istina, posao sa FCA zaključen je pri kraju “prethodne vlasti”, a ovih dana kao da malaksava zbog mnogo prekida u proizvodnji iako je u Torinu saopšteno da on ostaje u igri na duži rok u budućnosti – pa se možda i zbog svega toga dogodilo da niko iz Vlade Srbije nije guknuo koju o Serđu Markioneu povodom njegovog odlaska sa ovoga sveta. Istina, i u samom Fijatu kao da su mrzovoljni što nisu mnogo znali koliko je Markione ozbiljno bolestan, a mnogi su izgleda i razočarani što je njegovo “prvo mesto” u kompaniji dodeljeno Majklu Menliju, koji se istakao uspesima u proizvodnji, promociji i prodaji Džipovih modela koji se, takođe, produciraju pod krovom FCA. No, ne potcenjujući nove menadžere, teško je očekivati da će oni doista postići senzacionalne preokrete u sudbini ove kompanije, kakve je između 2004. godine, kada je došao u Fijat kao briljantni pravnik-knjigovođa iz farmaceutske branše, do juče ostvario Markione u svetskoj automobilskoj industriji.

Ne ulazeći dublje u mnogobrojne pokazatelje, valja istaći da je Markione u 14 godina rukovođenja podigao prihode Fijata sa 47 na 140 milijardi evra (tek u drugom kvartalu ove godine primećeno je da je profit FCA u izvesnom padu). Samo uz njegovo vođstvo FCA je mogao opstati u velikoj desetorki svetskih proizvođača automobila (na osmom mestu) – ispred Renoa, a iza Folksvagena. Kakva je to vizija mogla naterati Markionea da 2009. godine kupi američki Krajsler, kada je ovaj bio u bankrotstvu, i da pred 4.000 radnika u Mičigenu kaže: “Mi nameravamo da se baziramo na Krajslerovoj inovativnosti i Fijatovoj tehnologiji i stručnosti”. U stvari, samo je on sam bio inovativan, a Fijatova tehnologija je tada bila u izvesnom zaostatku. Kasnije će se pokazati da nije zazirao od toga da prizna greške i da ih brzo ispravlja, pa je između 2013. i 2016. pokrenuo, pa ugasio nekoliko Dodžovih modela. Treba li ikoga podsećati da takve odluke koštaju milijarde dolara, a odlaganje takvih odluka dvostruko više.

Imao je nos za svetska i nacionalna tržišta. Teško je objasniti kako je Serđo Markione uspeo da vrati brend “alfa romea” na američko tržište, u vreme kada su ga u samoj Italiji vozili samo carinici i policajci. Ko je mogao verovati da će povratak malom “fići 500”, sa novim jakim motorom i udobnošću srednje klase, a cenom one najviše, biti toliko uspešan, i ko je osim Markionea, pored svih srpskih državnih povlastica, mogao reskirati investiranje više od milijardu evra u šumadijsku zabit u Kragujevcu, da bi se tamo uspostavila proizvodnja velikog “fiće 500L”? Da li će novi menadžeri prihvatiti i taj deo Markioneovog nasleđa, videćemo.

Serđo Markione je imao izvesnu distancu prema političarima. Mondo navodi da su posle susreta šefova General motorsa, Forda i FCA sa Trampom, Meri Bara i Mark Filds dali izjave medijima, a Markione je samo mahnuo novinarima. Markione je bio opsednut globalnim “ujedinjenjima”. Sećamo se da je 2015. godine hteo FCA da poveže sa GM-om. Nikakve granice ga nisu sputavale. Imao je smelosti ne samo da u svim prilikama nosi džemper (i tamo gde su drugi bili u frakovima) nego da donosi i kreativne odluke teške velikog kapitala. Malo je danas takvih individualaca u svetskom biznisu, ali bi bez takvih ljudi i biznis bio čista dosada.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (2) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 3.08.2018, 19:32h Dušan Kragujevac

    Odlična analiza.

  • 3.08.2018, 11:34h AS

    Prekidi u proizvodnji u Fijatu Srbija su normalne ekonomske odluke. Od kako postoji tzv. feragosto ili celomesečni avgustovski odmor je karakterističan za Fijat ali i celu Italiju. A povremeni zbog usklađivanja sa ponudom i tražnjom, usklađivanja sa dobavljačima koji su znali da kasne i zbog uštede resursa. Samo je za Zastavu bilo normalno da radnicima plaća pune dnevnice i milione u energentima za dane kada je sa traka silazila šaka Jugića. Bitno da se radi kao da struja, voda i ugalj ne koštaju, zato je Zastava i propala.Svako uključivanje mašina i dolazak radnika na posao koštaju.

Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

  • Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra

    Samo naizgled deluje paradoksalno da u zemlji kakva je Srbija ima toliko zagovornika širenja javne svojine, mada nas stalno sustižu vesti kako se bezočno ne samo zloupotrebljavaju nego i bukvalno kradu, pa i uništavaju mnoga javna dobra “pod zaštitom države”.

  • Vladimir Gligorov: Kineske investicije Vladimir Gligorov: Kineske investicije

    O tome sam pisao više puta. Ali kako raste interes da se razumeju kineske namere na Balkanu i u Evropi, možda da sažmem kako ih ja vidim

  • Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo

    Kriza u pulskom brodogradilištu Uljanik, koje nije u stanju da isplati julske plate za oko 4.500 zaposlenih u svom “škveru” i u riječkom brodogradilištu “3. maj” (koje je pre koju godinu “kupilo” hrvatskim državnim parama, to jest preko kojeg je dokapitalizovano državnim parama u jednoj zamaskiranoj dotacionoj operaciji), ima niz klasičnih karakteristika finansijskog sloma jednog velikog preduzeća, ali i nekoliko specifičnosti koje zaslužuju pažnju i srpske javnosti.

  • Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija

    Ne mogu da kažem da razumem gospodu Vučića i Dačića, već ovaj drugi sada najavljuje međunarodnu konferenciju o Kosovu, drugi Dejton takoreći. Na njoj će, ako sam to dobro razumeo, da se dogovori razgraničenje Srbije od Kosova.

  • Dimitrije Boarov: Šta nas čeka Dimitrije Boarov: Šta nas čeka

    Ovih dana naglo je zahladilo i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti loše, ukoliko ovaj neprijatni meteorološki talas bar malo ohladi i preterana ekonomska očekivanja koja šire naši zvaničnici, a koja su sintetizovana u političkoj poruci da dolazi “zlatno doba” za građane i penzionere.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side