03.08.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Marikone - kreativne odluke

Dimitrije Boarov: Marikone - kreativne odluke
Simptomatično je za našu javnost da iznenadna vest o smrti Serđa Markionea, izvršnog direktora megakompanije Fijat Krajsler automobili (umro je 25. jula u Cirihu nakon operacije ramena i jednogodišnjeg tajnog lečenja od zasad neimenovane bolesti) nije u Srbiji propraćena širim komentarima, ocenama i pričama, mada je reč o veoma zanimljivom “svetskom menadžeru”, koji je u Kragujevac vratio modernu tehnologiju proizvodnje automobila i ukrasio i izvoznu i uvoznu stranu bilansa srpske privrede sa oko pola milijarde evra godišnjeg prometa u oba pravca.

Istina, posao sa FCA zaključen je pri kraju “prethodne vlasti”, a ovih dana kao da malaksava zbog mnogo prekida u proizvodnji iako je u Torinu saopšteno da on ostaje u igri na duži rok u budućnosti – pa se možda i zbog svega toga dogodilo da niko iz Vlade Srbije nije guknuo koju o Serđu Markioneu povodom njegovog odlaska sa ovoga sveta. Istina, i u samom Fijatu kao da su mrzovoljni što nisu mnogo znali koliko je Markione ozbiljno bolestan, a mnogi su izgleda i razočarani što je njegovo “prvo mesto” u kompaniji dodeljeno Majklu Menliju, koji se istakao uspesima u proizvodnji, promociji i prodaji Džipovih modela koji se, takođe, produciraju pod krovom FCA. No, ne potcenjujući nove menadžere, teško je očekivati da će oni doista postići senzacionalne preokrete u sudbini ove kompanije, kakve je između 2004. godine, kada je došao u Fijat kao briljantni pravnik-knjigovođa iz farmaceutske branše, do juče ostvario Markione u svetskoj automobilskoj industriji.

Ne ulazeći dublje u mnogobrojne pokazatelje, valja istaći da je Markione u 14 godina rukovođenja podigao prihode Fijata sa 47 na 140 milijardi evra (tek u drugom kvartalu ove godine primećeno je da je profit FCA u izvesnom padu). Samo uz njegovo vođstvo FCA je mogao opstati u velikoj desetorki svetskih proizvođača automobila (na osmom mestu) – ispred Renoa, a iza Folksvagena. Kakva je to vizija mogla naterati Markionea da 2009. godine kupi američki Krajsler, kada je ovaj bio u bankrotstvu, i da pred 4.000 radnika u Mičigenu kaže: “Mi nameravamo da se baziramo na Krajslerovoj inovativnosti i Fijatovoj tehnologiji i stručnosti”. U stvari, samo je on sam bio inovativan, a Fijatova tehnologija je tada bila u izvesnom zaostatku. Kasnije će se pokazati da nije zazirao od toga da prizna greške i da ih brzo ispravlja, pa je između 2013. i 2016. pokrenuo, pa ugasio nekoliko Dodžovih modela. Treba li ikoga podsećati da takve odluke koštaju milijarde dolara, a odlaganje takvih odluka dvostruko više.

Imao je nos za svetska i nacionalna tržišta. Teško je objasniti kako je Serđo Markione uspeo da vrati brend “alfa romea” na američko tržište, u vreme kada su ga u samoj Italiji vozili samo carinici i policajci. Ko je mogao verovati da će povratak malom “fići 500”, sa novim jakim motorom i udobnošću srednje klase, a cenom one najviše, biti toliko uspešan, i ko je osim Markionea, pored svih srpskih državnih povlastica, mogao reskirati investiranje više od milijardu evra u šumadijsku zabit u Kragujevcu, da bi se tamo uspostavila proizvodnja velikog “fiće 500L”? Da li će novi menadžeri prihvatiti i taj deo Markioneovog nasleđa, videćemo.

Serđo Markione je imao izvesnu distancu prema političarima. Mondo navodi da su posle susreta šefova General motorsa, Forda i FCA sa Trampom, Meri Bara i Mark Filds dali izjave medijima, a Markione je samo mahnuo novinarima. Markione je bio opsednut globalnim “ujedinjenjima”. Sećamo se da je 2015. godine hteo FCA da poveže sa GM-om. Nikakve granice ga nisu sputavale. Imao je smelosti ne samo da u svim prilikama nosi džemper (i tamo gde su drugi bili u frakovima) nego da donosi i kreativne odluke teške velikog kapitala. Malo je danas takvih individualaca u svetskom biznisu, ali bi bez takvih ljudi i biznis bio čista dosada.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (2) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 3.08.2018, 19:32h Dušan Kragujevac

    Odlična analiza.

  • 3.08.2018, 11:34h AS

    Prekidi u proizvodnji u Fijatu Srbija su normalne ekonomske odluke. Od kako postoji tzv. feragosto ili celomesečni avgustovski odmor je karakterističan za Fijat ali i celu Italiju. A povremeni zbog usklađivanja sa ponudom i tražnjom, usklađivanja sa dobavljačima koji su znali da kasne i zbog uštede resursa. Samo je za Zastavu bilo normalno da radnicima plaća pune dnevnice i milione u energentima za dane kada je sa traka silazila šaka Jugića. Bitno da se radi kao da struja, voda i ugalj ne koštaju, zato je Zastava i propala.Svako uključivanje mašina i dolazak radnika na posao koštaju.

Pročitajte i...
  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Dimitrije Boarov: Piketijev manifest Dimitrije Boarov: Piketijev manifest

    Paralelno sa famoznim protestom Žutih prsluka u Francuskoj, koji neki analitičari smatraju protestom sitne buržoazije protiv one krupne (dakle, vidom sukoba na desnici), u Parizu je, sa neke vrste “leve obale” javne scene, lansiran i Manifest za demokratizaciju Evrope, koji je sačinila grupa intelektualaca na čelu sa ovde veoma poznatim ekonomskim istoričarem Tomom Piketijem i manje poznatim Antoanom Vošeom.

  • Vladimir Gligorov: Kosovske carine Vladimir Gligorov: Kosovske carine

    Ako sam dobro razumeo, Kosovo carini uvoz iz Srbije, i Bosne i Hercegovine, po stopi od 100 odsto.

  • Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni

    Pre 22 godine koleginica S. Č. je, izveštavajući sa protesta tadašnje opozicije – slične današnjoj i po idejnoj šarolikosti i po organizacionim ne/sposobnostima – napisala da se na kišoviti i hladni Đurđic okupilo tridesetak hiljada ljudi.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove

    Čini mi se da nam neprijatelji i nisu potrebni jer sami sebi štetimo više. Mnogi naši mediji, političari, intelektualci i “intelektualci” sa malih ekrana utrkuju se u otkrivanju zavera i neprijatelja: “Ameri obučavaju Šiptare za rat protiv Srba”, “Britanski ambasador je najveći zaverenik i direktni eksponent sve-svetske borbe protiv Srbije”, “Impotentna Evropa, koja se raspada, šuruje sa Prištinom protiv nas”, “Između Putina i Tačija postoji tajna veza” , “Susedi se udružuju protiv nas”…

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side