03.08.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Marikone - kreativne odluke

Dimitrije Boarov: Marikone - kreativne odluke
Simptomatično je za našu javnost da iznenadna vest o smrti Serđa Markionea, izvršnog direktora megakompanije Fijat Krajsler automobili (umro je 25. jula u Cirihu nakon operacije ramena i jednogodišnjeg tajnog lečenja od zasad neimenovane bolesti) nije u Srbiji propraćena širim komentarima, ocenama i pričama, mada je reč o veoma zanimljivom “svetskom menadžeru”, koji je u Kragujevac vratio modernu tehnologiju proizvodnje automobila i ukrasio i izvoznu i uvoznu stranu bilansa srpske privrede sa oko pola milijarde evra godišnjeg prometa u oba pravca.

Istina, posao sa FCA zaključen je pri kraju “prethodne vlasti”, a ovih dana kao da malaksava zbog mnogo prekida u proizvodnji iako je u Torinu saopšteno da on ostaje u igri na duži rok u budućnosti – pa se možda i zbog svega toga dogodilo da niko iz Vlade Srbije nije guknuo koju o Serđu Markioneu povodom njegovog odlaska sa ovoga sveta. Istina, i u samom Fijatu kao da su mrzovoljni što nisu mnogo znali koliko je Markione ozbiljno bolestan, a mnogi su izgleda i razočarani što je njegovo “prvo mesto” u kompaniji dodeljeno Majklu Menliju, koji se istakao uspesima u proizvodnji, promociji i prodaji Džipovih modela koji se, takođe, produciraju pod krovom FCA. No, ne potcenjujući nove menadžere, teško je očekivati da će oni doista postići senzacionalne preokrete u sudbini ove kompanije, kakve je između 2004. godine, kada je došao u Fijat kao briljantni pravnik-knjigovođa iz farmaceutske branše, do juče ostvario Markione u svetskoj automobilskoj industriji.

Ne ulazeći dublje u mnogobrojne pokazatelje, valja istaći da je Markione u 14 godina rukovođenja podigao prihode Fijata sa 47 na 140 milijardi evra (tek u drugom kvartalu ove godine primećeno je da je profit FCA u izvesnom padu). Samo uz njegovo vođstvo FCA je mogao opstati u velikoj desetorki svetskih proizvođača automobila (na osmom mestu) – ispred Renoa, a iza Folksvagena. Kakva je to vizija mogla naterati Markionea da 2009. godine kupi američki Krajsler, kada je ovaj bio u bankrotstvu, i da pred 4.000 radnika u Mičigenu kaže: “Mi nameravamo da se baziramo na Krajslerovoj inovativnosti i Fijatovoj tehnologiji i stručnosti”. U stvari, samo je on sam bio inovativan, a Fijatova tehnologija je tada bila u izvesnom zaostatku. Kasnije će se pokazati da nije zazirao od toga da prizna greške i da ih brzo ispravlja, pa je između 2013. i 2016. pokrenuo, pa ugasio nekoliko Dodžovih modela. Treba li ikoga podsećati da takve odluke koštaju milijarde dolara, a odlaganje takvih odluka dvostruko više.

Imao je nos za svetska i nacionalna tržišta. Teško je objasniti kako je Serđo Markione uspeo da vrati brend “alfa romea” na američko tržište, u vreme kada su ga u samoj Italiji vozili samo carinici i policajci. Ko je mogao verovati da će povratak malom “fići 500”, sa novim jakim motorom i udobnošću srednje klase, a cenom one najviše, biti toliko uspešan, i ko je osim Markionea, pored svih srpskih državnih povlastica, mogao reskirati investiranje više od milijardu evra u šumadijsku zabit u Kragujevcu, da bi se tamo uspostavila proizvodnja velikog “fiće 500L”? Da li će novi menadžeri prihvatiti i taj deo Markioneovog nasleđa, videćemo.

Serđo Markione je imao izvesnu distancu prema političarima. Mondo navodi da su posle susreta šefova General motorsa, Forda i FCA sa Trampom, Meri Bara i Mark Filds dali izjave medijima, a Markione je samo mahnuo novinarima. Markione je bio opsednut globalnim “ujedinjenjima”. Sećamo se da je 2015. godine hteo FCA da poveže sa GM-om. Nikakve granice ga nisu sputavale. Imao je smelosti ne samo da u svim prilikama nosi džemper (i tamo gde su drugi bili u frakovima) nego da donosi i kreativne odluke teške velikog kapitala. Malo je danas takvih individualaca u svetskom biznisu, ali bi bez takvih ljudi i biznis bio čista dosada.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (2) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 3.08.2018, 19:32h Dušan Kragujevac

    Odlična analiza.

  • 3.08.2018, 11:34h AS

    Prekidi u proizvodnji u Fijatu Srbija su normalne ekonomske odluke. Od kako postoji tzv. feragosto ili celomesečni avgustovski odmor je karakterističan za Fijat ali i celu Italiju. A povremeni zbog usklađivanja sa ponudom i tražnjom, usklađivanja sa dobavljačima koji su znali da kasne i zbog uštede resursa. Samo je za Zastavu bilo normalno da radnicima plaća pune dnevnice i milione u energentima za dane kada je sa traka silazila šaka Jugića. Bitno da se radi kao da struja, voda i ugalj ne koštaju, zato je Zastava i propala.Svako uključivanje mašina i dolazak radnika na posao koštaju.

Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu? Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu?

    Velika tema Evrope danas je – ruska propaganda. Ona, ta propaganda, ne bi trebalo nikoga da iznenađuje – značajna su iskustva i ruskih tajnih službi i raznih “agitpropova”, i o tome se i mnogo zna i mnogo se pisalo.

  • Vladimir Gligorov: Strana ulaganja Vladimir Gligorov: Strana ulaganja

    Ulaganjima stranci zarađuju, što je gore nego ista ta ulaganja, ali od domaćih preduzetnika. To nije tačno. Zašto?

  • Jelka Jovanović: Smrt i još brža smrt Jelka Jovanović: Smrt i još brža smrt

    Vaša mila devojčica je umorna, podočnjaci su joj do pola lica, naprasita je, naglo menja raspoloženje, ne interesuje je ništa više u kući... Eh, tinejdžeri, a do juče je bila med i mleko. Dečkić se vuče kao prebijen, a onda skakuće, ma skače, pa sikće, pun je snage, pa se zatvori u sobu, sam ili s najboljim drugarom, simpatijom...

  • Mijat Lakićević: Može li Francuska opet da bude Francuska Mijat Lakićević: Može li Francuska opet da bude Francuska

    Ali za to je potrebno, kao što stoji u naslovu ovog teksta, da Francuska ponovo bude Francuska; zemlja sa vizijom i misijom.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

  • Vladimir Gligorov: Ruski problem Vladimir Gligorov: Ruski problem

    Ima, zapravo, dva dela. Jedan je u neravnoteži između relativno ograničenih privrednih mogućnosti i vojne moći. Drugi je u prisustvu u svim ključnim svetskim kriznim područjima, uz odlučujuću ulogu praktično samo u malom broju onih u bliskom susedstvu, koji su uglavnom posledica upravo ruske politike.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side