Dimitrije Boarov: Mapa dugog puta
22.09.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Mapa dugog puta

Dimitrije Boarov: Mapa dugog puta
Uprkos tome što mediji bliski vlasti u Srbiji pokušavaju da prošlonedeljnu najavu predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera – da će se početkom iduće godine lansirati Mapa puta za ujedinjenu, jaču i demokratsku Evropsku uniju i da će se u njoj naći mesta i za Srbiju i Crnu Goru kako bi “zemlje Zapadnog Balkana” grupno mogle ući u EU negde oko 1925. godine – prikazuju kao izvestan diplomatski uspeh Srbije (navodno uz direktnu podršku nemačke kancelarke Angele Merkel), meni se čini da je opet došlo do razočaravajućeg odlaganja nekakve realne prekretnice u geopolitičkom situiranju Srbije u 21. veku.

Ta suzdržanost da se s najvišeg nivoa vlasti u Beogradu jasno iskaže negativna ocena Junkerove mape, čak i posle brzopoteznog pokušaja evropskog komesara Hana da lično predsedniku Vučiću i Srbiji objasni da u EU možemo ući i pre, ali i kasnije, “u zavisnosti od kvaliteta” pregovora i tekućih reformi, upućuje na zaključak da je i domaćoj političkoj eliti nekako laknulo što se ulazak Srbije u EU zapravo ponovo odlaže, pa se mogu odložiti i “bolne odluke” neophodne za taj istorijski potez. Uostalom, imam utisak da se ovde u najvećem delu političke opozicije Junkerova mapa puta više doživljava kao novi ustupak Zapada Vučiću i njegovoj koaliciji nego kao povod za temeljnu kritiku proklamovane “proevropske politike” Vlade Srbije.

Koliko je ta politika doista “proevropska” može se jednostavno zaključiti i po tome što se srpski ministar inostranih poslova Ivica Dačić praktično stalno podsmeva Evropskoj uniji raznovrsnim doskočicama, pa je navodno sada izjavio da će možda EU propasti pre nego što nas primi u svoje članstvo. Ako bismo te doskočice shvatili kao njegovo upozorenje da niko ne zna kako će kroz osam godina izgledati Evropska unija, s obzirom na to da i njene najmoćnije članice stalno govore o potrebi da se ona temeljno reformiše, onda bi se moralo priznati da u Dačićevim izjavama postoji zrno soli, kako se to kaže. Problem je što istovremeno ne čujemo njegovo upozorenje da ne možemo biti sigurni ni da će na drugoj strani naše “neutralnosti”, u Ruskoj Federaciji, kroz osam godina biti sve isto kao danas i kao juče.

Srbija ka Briselu ide veoma sporo, mada je ta “mapa puta” njena zvanična politika već 17 godina. Posle 5. oktobra 2000. godine i pada Miloševića trebalo nam je više od pet godina da Evropska unija identifikuje Srbiju kao samostalnu državu s kojom se može pregovarati. Zatim su pregovori za zaključivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj uniji trajali duže od dve i po godine, da bi taj SSP bio potpisan u proleće 2008. godine. Pa je opet moralo da prođe, mislim, oko osam godina, da bi se otvorio zvanični proces pregovaranja o ulasku Srbije u EU.Sada nam obećavaju oko osam godina čekanja da bi EU pristupila pitanju našeg ulaska u njene okvire. Pa, ko doživi.

Ima mišljenja da je krivica za takvu “istorijsku sporost” isključivo na strani Srbije zbog spomenute proruske “politike neutralnosti”, zatim zbog tvrdokornih stavova oko nezavisnosti Kosova, pa zbog sporog reformisanja društva i privrede, to jest zbog nesamostalnog pravosuđa i neslobodnih medija, velike korupcije, itd. Međutim, kad Junker i EU ne razdvajaju Srbiju i Crnu Goru u najavljenoj Mapi puta, onda se vidi da geopolitičko svrstavanje ili nesvrstavanje izgleda i nije bitno u Briselu pošto je Crna Gora radikalno promenila svoju spoljnu politiku, dok Srbija na tom polju nije učinila gotovo ništa. Zbog toga stav domaćih evroskeptika da je Evropi na Balkanu važna samo “stabilnost” bilo kakve geopolitičke farbe dobija na snazi, a zagovornicima ulaska Srbije u EU u rukama sada samo ostaju već prilično izanđale fraze o evropskim vrednostima i evropskim parama.

I na kraju, da kažem to krajnje pojednostavljeno, ispada da je Junker postojećim vlastima u Beogradu i Podgorici poslao poruku da će Srbiju i Crnu Goru u EU uvesti neke ekipe koje budu vladale 2025. godine, pa se od ovih koje danas vladaju očekuje da sa svim elanom dotle rade na proevropskim reformama.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Jelka Jovanović: Ko menja predsednika? Jelka Jovanović: Ko menja predsednika?

    Pitanje iz naslova zvuči besmisleno, posebno onima koji se rukovode mišlju “Vučić nezamenjivi”, ali je logično.

  • Mijat Lakićević: Avioni, milioni Mijat Lakićević: Avioni, milioni

    Para ima, ima li pameti? Tako je glasio naslov teksta od pre nekoliko brojeva (NM 481) nakon što je Aleksandar Vučić izjavio kako država nema “ćup s parama” i “ne može da obezbedi još novca za pomoć privredi”.

  • Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada

    Čini se da Vučić najviše zazire od “razdvajanja gaća” od naslednika Miloševićeve ideologije i politike, okupljenih oko Ivice Dačića.

  • Jelka Jovanović: Oluja u srcima Jelka Jovanović: Oluja u srcima

    Milošević u Kninu posle četvrt veka od krvavog progona srpskog naroda iz Krajine!

  • Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici

    Zemlja propada otkad su ljudi koji su na vlasti u Srbiji počeli da je oslobađaju od Jugoslavije, a oni idu iz političkog uspeha u uspeh. Evo sada epidemije i njene zloupotrebe, a vlasti nikada više. Kako? Tako što će se građani pretvoriti u navijače

  • Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta

    “Paradoksalno je da je demokratizacija društva dovela do smanjenja poverenja u demokratske institucije”, jedna je od uvodnih rečenica Ivana Krastava u knjizi “S verom u nepoverenje”, koja je štampana 2013. Izdvojiću samo još dve rečenice iz tog uvoda “da građansko nepoverenje kada prekorači određeni prag slabi poziciju građana” i citata Semjuela Džonsa: “Bolje je nekada biti prevaren nego uopšte ne verovati”.

  • Vladimir Gligorov: Sada Belorusija Vladimir Gligorov: Sada Belorusija

    Lukašenko će najverovatnije biti prepušten sudbini. O čemu bi valjalo da razmišljaju ruski klijenti na Balkanu.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side