01.06.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

Dimitrije Boarov: Malinari i oružari
Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

Iako je, meni omiljena, jedna od definicija demokratske države – da je to zajednica u kojoj je slobodno boriti se za svoje interese, imam utisak da je uvek nešto načelno “škripalo” u zahtevima koje su ove dve grupe naših proizvođača upućivale javnosti, tražeći širu podršku. Čini mi se, naime, da su i malinari i oružari uvek od države tražili izvesne privilegije i zaštitu od tržišta i njegovih surovih pravila, a to uvek neko drugi mora da plati, ko je manje bučan i organizovan. Istina, prostor za njihove proteste objektivno daje okolnost da država Srbija nije završila reforme, te i dalje uvek ima onih koji imaju privilegije i raznovrsne olakšice, pa se uvek postavlja pitanje zašto ih neki imaju, a neki nemaju.

Kod malinara su svake godine problem otkupna cena i večito “katastrofalne vremenske prilike” koje su umanjile prinose. Kad je reč o cenama otkupa (navodno se sada nagoveštavaju cene između 70 i 120 dinara po kilogramu), malinari su u sukobu sa vlasnicima hladnjača i izvoznicima, pa najavljuju protestno zatvaranje puta između Nove Varoši i Prijepolja (2. juna). Moguće je da su “hladnjačari” i izvoznici malina u nekom “kartelskom dosluhu” kojim obaraju cene otkupa i sebi naduvavaju profit i to bi trebalo da prati državna Komisija za zaštitu konkurencije – ali je opšti utisak da ta komisija (kao i većina drugih naših “nezavisnih regulatora”) nije proteklih godina stekla neophodan autoritet, to jest nije se afirmisala nepristrasnošću i efikasnim merama protiv raznovrsnih monopola i monopolista. Simptomatično je u tom smislu da malinari i ne traže intervenciju te komisije nego od države načelno traže “prihvatljive cene” (180 dinara po kilogramu), koje će mnoge ljude koji su se vratili na selo i uložili pare u malinjake održati u tom poslu. E, to mi se čini kao “nesistemsko rešenje”, to jest to je računica iz anahrone “troškovne ekonomije”.

Ono što je izvesna novost u ovogodišnjim saopštenjima udruženja malinara jeste da oni ovoga puta kažu da probleme slične njihovim imaju i stočari i proizvođači drugih poljoprivrednih kultura, a to je ranije izostajalo. U stvari, zašto bi, na primer, proizvođači svinja bili izloženi ćudima tržišta, spekulacijama uvoznih mahera, alavosti klaničara i lukavosti proizvođača stočne hrane, a malinari zaštićeni državnom intervencijom – čime i protiv koga? Poljoprivreda se, doista, u svetu u mnogim zemljama dotira (da radi više ili da radi manje), ali reč je o krajnje delikatnom mehanizmu kojim je opasno baratati na parče. U tom pravcu Vlada Srbije ne preduzima poslednjih godina gotovo ništa, pravdajući se skromnim agrarnim budžetima. To na neki način poljoprivredne proizvođače upućuje “na ulicu”, gde se, kako vidimo, obično ništa ne rešava trajno.

Kad je reč o ovogodišnjem štrajku “oružara”, to jest radnika preduzeća Zastava oružje AD, u kojem je država jedini akcionar, on je ovoga puta prilično misteriozan. Osim mnogo neodmerenih zahteva u vezi s platama (da se ovo preduzeće izuzme od delovanja zakona o ograničenju visokih plata u javnom sektoru), tu je glavni zahtev da se spreči “pripuštanje” novih akcionara iz privatnog sektora (do 15 odsto vlasništva po jednom ulagaču, a ukupno do 49 odsto vlasništva), koje će se navodno omogućiti novim propisima koji regulišu status vojnih fabrika u Srbiji. Navodno, radnici se protive “tajkunizaciji” vojne industrije, te traže da fabrika u Kragujevcu ostane u stopostotnom vlasništvu države iako u svetu firme u privatnom vlasništvu proizvode najveći deo naoružanja najvećih vojnih sila. U našem slučaju, sumnju izazivaju glasine da je Vlada Srbije iz budžeta obezbedila značajne pare za modernizaciju proizvodnje naoružanja, a onda se naprasno okrenula prodaji “manjinskih paketa akcija” u svojim planovima. Dok ne saznamo ko je taj koji je spreman da kupi manjinski paket u nekoj našoj fabrici oružja, nećemo znati ni koliko su “oružari” ovoga puta doista imali razloga da traže da ostanu pod državnim kišobranom.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: O malinama i ruži Mijat Lakićević: O malinama i ruži

    Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik

    “Vanredno ugrožavate istraživačko novinarstvo i slobodu izražavanja. Ma kakvi, najzad je dolijao kradljivac državnih tajni.” “Neće biti da je tako, onaj ko je otkrio tuđa nepočinstva ne može biti proganjan.” “Pravdajte ga koliko hoćete, ali veliki remetilac internacionalnih odnosa konačno je dopao u ruke nacionalnih pravdi.”

  • Dimitrije Boarov: Pitanje identiteta i prosperiteta Dimitrije Boarov: Pitanje identiteta i prosperiteta

    Ovih dana, kada se u Beogradu zakuvava politička kriza zbog sve zapaljivijeg “sukoba na desnici”, pre svega oko Kosovskog pitanja i srpstva u celini, deluju nekako nestvarno reči osnivača Svetskog ekonomskog foruma u švajcarskom Davosu Klausa Švaba o “lažnoj dihotomiji” između nacionalnog i globalnog identiteta. Švab tu dihotomiju odbacuje rečima da je “potrebno da prihvatimo individualne, patriotske i globalističke identitete jer svi oni postoje u svakom od nas”.

  • Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare

    Nekoliko srpskih novina prenelo je pre neki dan agencijsku vest da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zatvorilo “nelegalno mesto za pretovar šljunka i peska kod Apatina”.

  • Nadežda Gaće: Autogolovi Nadežda Gaće: Autogolovi

    Ne razumem se u fudbal, ali znam da je glavno dati bar gol više. Naša politička scena mi liči na fudbal u kojem niko ne mrda ispred svoga gola, nikako se ne meša s protivnikom – a rezultat se svodi na prebrojavanje autogolova.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side