01.06.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

Dimitrije Boarov: Malinari i oružari
Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

Iako je, meni omiljena, jedna od definicija demokratske države – da je to zajednica u kojoj je slobodno boriti se za svoje interese, imam utisak da je uvek nešto načelno “škripalo” u zahtevima koje su ove dve grupe naših proizvođača upućivale javnosti, tražeći širu podršku. Čini mi se, naime, da su i malinari i oružari uvek od države tražili izvesne privilegije i zaštitu od tržišta i njegovih surovih pravila, a to uvek neko drugi mora da plati, ko je manje bučan i organizovan. Istina, prostor za njihove proteste objektivno daje okolnost da država Srbija nije završila reforme, te i dalje uvek ima onih koji imaju privilegije i raznovrsne olakšice, pa se uvek postavlja pitanje zašto ih neki imaju, a neki nemaju.

Kod malinara su svake godine problem otkupna cena i večito “katastrofalne vremenske prilike” koje su umanjile prinose. Kad je reč o cenama otkupa (navodno se sada nagoveštavaju cene između 70 i 120 dinara po kilogramu), malinari su u sukobu sa vlasnicima hladnjača i izvoznicima, pa najavljuju protestno zatvaranje puta između Nove Varoši i Prijepolja (2. juna). Moguće je da su “hladnjačari” i izvoznici malina u nekom “kartelskom dosluhu” kojim obaraju cene otkupa i sebi naduvavaju profit i to bi trebalo da prati državna Komisija za zaštitu konkurencije – ali je opšti utisak da ta komisija (kao i većina drugih naših “nezavisnih regulatora”) nije proteklih godina stekla neophodan autoritet, to jest nije se afirmisala nepristrasnošću i efikasnim merama protiv raznovrsnih monopola i monopolista. Simptomatično je u tom smislu da malinari i ne traže intervenciju te komisije nego od države načelno traže “prihvatljive cene” (180 dinara po kilogramu), koje će mnoge ljude koji su se vratili na selo i uložili pare u malinjake održati u tom poslu. E, to mi se čini kao “nesistemsko rešenje”, to jest to je računica iz anahrone “troškovne ekonomije”.

Ono što je izvesna novost u ovogodišnjim saopštenjima udruženja malinara jeste da oni ovoga puta kažu da probleme slične njihovim imaju i stočari i proizvođači drugih poljoprivrednih kultura, a to je ranije izostajalo. U stvari, zašto bi, na primer, proizvođači svinja bili izloženi ćudima tržišta, spekulacijama uvoznih mahera, alavosti klaničara i lukavosti proizvođača stočne hrane, a malinari zaštićeni državnom intervencijom – čime i protiv koga? Poljoprivreda se, doista, u svetu u mnogim zemljama dotira (da radi više ili da radi manje), ali reč je o krajnje delikatnom mehanizmu kojim je opasno baratati na parče. U tom pravcu Vlada Srbije ne preduzima poslednjih godina gotovo ništa, pravdajući se skromnim agrarnim budžetima. To na neki način poljoprivredne proizvođače upućuje “na ulicu”, gde se, kako vidimo, obično ništa ne rešava trajno.

Kad je reč o ovogodišnjem štrajku “oružara”, to jest radnika preduzeća Zastava oružje AD, u kojem je država jedini akcionar, on je ovoga puta prilično misteriozan. Osim mnogo neodmerenih zahteva u vezi s platama (da se ovo preduzeće izuzme od delovanja zakona o ograničenju visokih plata u javnom sektoru), tu je glavni zahtev da se spreči “pripuštanje” novih akcionara iz privatnog sektora (do 15 odsto vlasništva po jednom ulagaču, a ukupno do 49 odsto vlasništva), koje će se navodno omogućiti novim propisima koji regulišu status vojnih fabrika u Srbiji. Navodno, radnici se protive “tajkunizaciji” vojne industrije, te traže da fabrika u Kragujevcu ostane u stopostotnom vlasništvu države iako u svetu firme u privatnom vlasništvu proizvode najveći deo naoružanja najvećih vojnih sila. U našem slučaju, sumnju izazivaju glasine da je Vlada Srbije iz budžeta obezbedila značajne pare za modernizaciju proizvodnje naoružanja, a onda se naprasno okrenula prodaji “manjinskih paketa akcija” u svojim planovima. Dok ne saznamo ko je taj koji je spreman da kupi manjinski paket u nekoj našoj fabrici oružja, nećemo znati ni koliko su “oružari” ovoga puta doista imali razloga da traže da ostanu pod državnim kišobranom.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Dimitrije Boarov: Piketijev manifest Dimitrije Boarov: Piketijev manifest

    Paralelno sa famoznim protestom Žutih prsluka u Francuskoj, koji neki analitičari smatraju protestom sitne buržoazije protiv one krupne (dakle, vidom sukoba na desnici), u Parizu je, sa neke vrste “leve obale” javne scene, lansiran i Manifest za demokratizaciju Evrope, koji je sačinila grupa intelektualaca na čelu sa ovde veoma poznatim ekonomskim istoričarem Tomom Piketijem i manje poznatim Antoanom Vošeom.

  • Vladimir Gligorov: Kosovske carine Vladimir Gligorov: Kosovske carine

    Ako sam dobro razumeo, Kosovo carini uvoz iz Srbije, i Bosne i Hercegovine, po stopi od 100 odsto.

  • Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni

    Pre 22 godine koleginica S. Č. je, izveštavajući sa protesta tadašnje opozicije – slične današnjoj i po idejnoj šarolikosti i po organizacionim ne/sposobnostima – napisala da se na kišoviti i hladni Đurđic okupilo tridesetak hiljada ljudi.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove

    Čini mi se da nam neprijatelji i nisu potrebni jer sami sebi štetimo više. Mnogi naši mediji, političari, intelektualci i “intelektualci” sa malih ekrana utrkuju se u otkrivanju zavera i neprijatelja: “Ameri obučavaju Šiptare za rat protiv Srba”, “Britanski ambasador je najveći zaverenik i direktni eksponent sve-svetske borbe protiv Srbije”, “Impotentna Evropa, koja se raspada, šuruje sa Prištinom protiv nas”, “Između Putina i Tačija postoji tajna veza” , “Susedi se udružuju protiv nas”…

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side