14.12.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Malaksavanje evropske ideje

Dimitrije Boarov: Malaksavanje evropske ideje
Srbija je proteklog ponedeljka na međuvladinoj konferenciji u Briselu, u okviru procesa pregovaranja sa Evropskom unijom o članstvu u ovoj zajednici, otvorila dva nova pregovaračka poglavlja, 17. i 18 poglavlje, dakle poglavlja koja se odnose na ekonomsku i monetarnu politiku, te na statistiku.

 Nadležna ministarka Jadranka Joksimović izjavila je tim povodom da je Srbija “donekle zadovoljna” ovim odobrenjem EU iako je tehnički bila pripremila sedam novih poglavlja za pregovore. Nadležni predsednik skupštinskog odbora za evropske integracije Nenad Čanak tome je dodao da je to “važna vest za Srbiju”.

To je otprilike celokupno reagovanje službene Srbije povodom ovog “mršavog rezultata” u Briselu, koji je ostvaren posle mnogo neizvesnog natezanja među članicama EU oko pitanja da li Srbiji sada uopšte odobriti otvaranje novih pregovaračkih poglavlja kad se već konstatuje njena velika sporost u napretku pregovora oko poglavlja 23. i 24, koja su posvećena vladavini prava i ljudskim pravima. U tom kontekstu činjenica da sada Srbija ima otvorenih 16 od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja ima mali značaj, s obzirom na to da se procenjuje da su dosad samo dva poglavlja “ispregovarana”, dok se kod svih ostalih čeka napredak. A poznato je načelo da ništa nije u pregovorima okončano dok se ne okončaju pregovori o svim poglavljima. I to bi sve trebalo da se završi ne do 2025. godine, za kada je okvirno najavljen rok eventualnog ulaska Srbije u EU, nego praktično do 2023. godine – jer proces prihvatanja eventualnog sporazuma u 28 država članica teško može trajati manje od dve godine.
Ova odluka o otvaranju samo dva nova pregovaračka poglavlja između Srbije i EU verovatno će u široj javnosti kod nas biti doživljena samo kao puko održavanje u životu “evropske ideje”. Protiv te ideje urotilo se danas mnogo okolnosti. U poslednjoj krizi odnosa između Beograda i Prištine, oko teških uvoznih taksi prema srpskoj robi i drugih mera Haradinajeve vlade, Evropska unija je pokazala da nema dovoljno autoriteta i mehanizama da spreči i notorno kršenje načela slobodne trgovine i ekonomske saradnje između država koje navodno teže da uđu u “evropsku porodicu”. Očigledno u Evropi ima i većih problema od onih na Balkanu.

Naime, i sama Evropska unija je u haosu i bez liderstva jer se vodeće zemlje članice nalaze ili u unutrašnjim problemima ili u svojevrsnoj fazi preispitivanja dugoročne strategije. Ne zna se ni da li će francuski predsednik Emanuel Makron, viđen kao nova politička perjanica EU, politički izdržati unutrašnju krizu u svojoj zemlji, a ugled mu je očigledno prilično narušen. Sa druge strane, nemačka kancelarka Angela Merkel, čak i ako izgura ceo kancelarski mandat, ne može ostati “evropski arbitar” jer se povlači u penziju. Pa na koga onda da se osloni Srbija na svom “evropskom putu”?

I sama aktuelna administracija EU nije motivisana da kreće u ozbiljnije projekte, pa ni u projekat “zaokruživanja” politike proširenja EU na ceo kontinent jer iduće godine dolaze evropski izbori, pa se, dakako, ne zna ni ko će biti šef Evropske komisije (vlade) posle Žan Kloda Junkera, koji se ni sam dosad nije proslavio kao “evropski premijer” iako je bio podržavan i u Berlinu, i u Parizu. Uostalom, ko bi uopšte i mogao da izdrži Bregzit, koji je u suštini uzdrmao ne samo Veliku Britaniju nego i celu EU.

Evropska ideja stoji slabo i u samoj Srbiji iako je ona generalno bila jedina nada građanstvu da će uskoro doći “bolji život”, a srpskoj političkoj eliti nudila perspektivu izvlačenja iz balkanskog blata, zabašurivanja neslavne uloge Srbije u razbijanju Jugoslavije i mogućnost sticanja “evropskog značaja” umesto večite provincijske beznačajnosti koju objektivno nameće “azijska opcija”. Ako se “evropska orijentacija” Srbije i zvanično napusti, smanjiće se i “devizni kurs” Srbije na političkim berzama na Istoku, pa ćemo ličiti na krčmu na kraju sela. Ne znam shvataju li to oni koji su na vlasti, ali mi se čini da ne shvataju ni trenutni opozicionari. Možda se i jednima i drugima čini da je na ideji napuštanja Evrope sada lakše dobiti izbore u Srbiji nego na bilo kojoj drugoj ideji. Nadam se da je to velika zabluda, uprkos svemu.
 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 14.12.2018, 11:25h pal

    Manite se spekulacija, Evropa se neće nigde mrdati, a ni mi u njoj.I opstaće.To što trpi udarce od 3 velika igrača, ne znači da će ''malaksati''. Davno su Sloveni i Germani napali Rim i sa njim se ujedinili. Mislim da neće tako lako i naprasno malaksati ovih dana.

Pročitajte i...
  • Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu

    Izborni apstinenti i oni koji to po prirodi nisu, ali misle da će im samonametnuta politička izolacija sačuvati zdravlje i raspoloženje, odluku da ne učestvuju u kreiranju svog života najčešće pravdaju sintagmom da su “svi oni isti”.

  • Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu

    Svi smo mi Karakas, moglo bi se prigodno kazati. Doista, gotovo da nema dela sveta koji u dramama prestonice Venecuele ne prepoznaje bar neki delić sebe.

  • Jelka Jovanović: Lekcija No1 Jelka Jovanović: Lekcija No1

    Najbolji svetski teniser Novak Đoković proglašen je za najboljeg sportistu na planeti 2018. godine po izboru Akademije Laureus.

  • Momčilo Pantelić: Buka oko bauka Momčilo Pantelić: Buka oko bauka

    Ne verujem u veštice, ali da ih ima, ima ih – svojevremena je izreka jednog argentinskog sveštenika, čiji je smisao ovih dana nehotice preuzeo predsednik SAD. Ni on ne veruje u socijalizam, ali “uviđa” da taj “bauk” ne samo da postoji već i da se oštri da mu preotme Belu kuću.

  • Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad

    Kažu da su pre 630 godina, posle boja na Kosovu, zvona zvonila čak u Parizu. Danas bi mir na Kosovu imao još širi odjek.

  • Dimitrije Boarov: Polovna Srbija Dimitrije Boarov: Polovna Srbija

    Sada kada očekujemo statističke podatke o startnom nivou prosečnih plata u Srbiji u ovoj godini posle Vladine povišice, ponovo se pokreće pitanje zašto mesečne plate u privatnim preduzećima rastu sporije nego one u “opštoj državi”.

  • Jelka Jovanović: Asocijalna mreža Jelka Jovanović: Asocijalna mreža

    Šta to mladi ljudi rade na socijalnim mrežama kad ih iznenada obuzme neodoljiv osećaj promašenosti, pa u rano zimsko jutro izađu napolje i ubiju prvog ko im naiđe?

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side