14.12.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Malaksavanje evropske ideje

Dimitrije Boarov: Malaksavanje evropske ideje
Srbija je proteklog ponedeljka na međuvladinoj konferenciji u Briselu, u okviru procesa pregovaranja sa Evropskom unijom o članstvu u ovoj zajednici, otvorila dva nova pregovaračka poglavlja, 17. i 18 poglavlje, dakle poglavlja koja se odnose na ekonomsku i monetarnu politiku, te na statistiku.

 Nadležna ministarka Jadranka Joksimović izjavila je tim povodom da je Srbija “donekle zadovoljna” ovim odobrenjem EU iako je tehnički bila pripremila sedam novih poglavlja za pregovore. Nadležni predsednik skupštinskog odbora za evropske integracije Nenad Čanak tome je dodao da je to “važna vest za Srbiju”.

To je otprilike celokupno reagovanje službene Srbije povodom ovog “mršavog rezultata” u Briselu, koji je ostvaren posle mnogo neizvesnog natezanja među članicama EU oko pitanja da li Srbiji sada uopšte odobriti otvaranje novih pregovaračkih poglavlja kad se već konstatuje njena velika sporost u napretku pregovora oko poglavlja 23. i 24, koja su posvećena vladavini prava i ljudskim pravima. U tom kontekstu činjenica da sada Srbija ima otvorenih 16 od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja ima mali značaj, s obzirom na to da se procenjuje da su dosad samo dva poglavlja “ispregovarana”, dok se kod svih ostalih čeka napredak. A poznato je načelo da ništa nije u pregovorima okončano dok se ne okončaju pregovori o svim poglavljima. I to bi sve trebalo da se završi ne do 2025. godine, za kada je okvirno najavljen rok eventualnog ulaska Srbije u EU, nego praktično do 2023. godine – jer proces prihvatanja eventualnog sporazuma u 28 država članica teško može trajati manje od dve godine.
Ova odluka o otvaranju samo dva nova pregovaračka poglavlja između Srbije i EU verovatno će u široj javnosti kod nas biti doživljena samo kao puko održavanje u životu “evropske ideje”. Protiv te ideje urotilo se danas mnogo okolnosti. U poslednjoj krizi odnosa između Beograda i Prištine, oko teških uvoznih taksi prema srpskoj robi i drugih mera Haradinajeve vlade, Evropska unija je pokazala da nema dovoljno autoriteta i mehanizama da spreči i notorno kršenje načela slobodne trgovine i ekonomske saradnje između država koje navodno teže da uđu u “evropsku porodicu”. Očigledno u Evropi ima i većih problema od onih na Balkanu.

Naime, i sama Evropska unija je u haosu i bez liderstva jer se vodeće zemlje članice nalaze ili u unutrašnjim problemima ili u svojevrsnoj fazi preispitivanja dugoročne strategije. Ne zna se ni da li će francuski predsednik Emanuel Makron, viđen kao nova politička perjanica EU, politički izdržati unutrašnju krizu u svojoj zemlji, a ugled mu je očigledno prilično narušen. Sa druge strane, nemačka kancelarka Angela Merkel, čak i ako izgura ceo kancelarski mandat, ne može ostati “evropski arbitar” jer se povlači u penziju. Pa na koga onda da se osloni Srbija na svom “evropskom putu”?

I sama aktuelna administracija EU nije motivisana da kreće u ozbiljnije projekte, pa ni u projekat “zaokruživanja” politike proširenja EU na ceo kontinent jer iduće godine dolaze evropski izbori, pa se, dakako, ne zna ni ko će biti šef Evropske komisije (vlade) posle Žan Kloda Junkera, koji se ni sam dosad nije proslavio kao “evropski premijer” iako je bio podržavan i u Berlinu, i u Parizu. Uostalom, ko bi uopšte i mogao da izdrži Bregzit, koji je u suštini uzdrmao ne samo Veliku Britaniju nego i celu EU.

Evropska ideja stoji slabo i u samoj Srbiji iako je ona generalno bila jedina nada građanstvu da će uskoro doći “bolji život”, a srpskoj političkoj eliti nudila perspektivu izvlačenja iz balkanskog blata, zabašurivanja neslavne uloge Srbije u razbijanju Jugoslavije i mogućnost sticanja “evropskog značaja” umesto večite provincijske beznačajnosti koju objektivno nameće “azijska opcija”. Ako se “evropska orijentacija” Srbije i zvanično napusti, smanjiće se i “devizni kurs” Srbije na političkim berzama na Istoku, pa ćemo ličiti na krčmu na kraju sela. Ne znam shvataju li to oni koji su na vlasti, ali mi se čini da ne shvataju ni trenutni opozicionari. Možda se i jednima i drugima čini da je na ideji napuštanja Evrope sada lakše dobiti izbore u Srbiji nego na bilo kojoj drugoj ideji. Nadam se da je to velika zabluda, uprkos svemu.
 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 14.12.2018, 11:25h pal

    Manite se spekulacija, Evropa se neće nigde mrdati, a ni mi u njoj.I opstaće.To što trpi udarce od 3 velika igrača, ne znači da će ''malaksati''. Davno su Sloveni i Germani napali Rim i sa njim se ujedinili. Mislim da neće tako lako i naprasno malaksati ovih dana.

Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Dimitrije Boarov: Konfuzija Dimitrije Boarov: Konfuzija

    Bizarna izjava Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da je njegov plan za Kosovo propao jer ga nije prihvatio narod, te da će Srbiju to odbijanje skupo koštati kroz nekoliko decenija, verovatno je namenjena ne samo domaćoj nego i stranoj javnosti.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Vladimir Gligorov: Brojevi Vladimir Gligorov: Brojevi

    Uzmimo da je na manifestaciji podrške gospodinu Vučiću bilo četiri puta više ljudi nego na opozicionim demonstracijama nekoliko dana ranije. Šta ti brojevi govore?

  • Srđan Bogosavljević: Brojke koje opominju Srđan Bogosavljević: Brojke koje opominju

    Da li je Srbija nestankom Jugoslavije izgubila i sopstveni identitet, pitanje je koje se logično postavlja kada se pogledaju stavovi građana. Uostalom, mi ne samo da smo postali država odlukom crnogorskog referenduma nego smo u kratkom vremenu, za manje od dvadeset godina, promenili četiri imena države, pa ne čudi što se slabo prisećamo datuma i simbola države

  • Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

    Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side