21.09.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra

Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra
Samo naizgled deluje paradoksalno da u zemlji kakva je Srbija ima toliko zagovornika širenja javne svojine, mada nas stalno sustižu vesti kako se bezočno ne samo zloupotrebljavaju nego i bukvalno kradu, pa i uništavaju mnoga javna dobra “pod zaštitom države”.

Nije samo reč o pomalo apstraktnim slučajevima muvanja s tenderima, privatizacionim i koncesionim operacijama, lažnim bankrotstvima, javnim nabavkama, državnim investicijama, krupnom švercu i nezakonitoj gradnji već i o onom najklasičnijem “ručnom lopovluku” svakog nedovoljno obezbeđenog javnog dobra.

I poslednji bizarni i spektakularni lopovluk, u Ložionici beogradske železničke stanice u Bulevaru vojvode Mišića, kada je brenerima isečen jedinstveni eksponat Železničkog muzeja, lokomotiva “Pula”, napravljena još 1864. godine, pokazao je da je drskost lopova prešla sve granice i da je u poslu devastacije starog objekta sa mnogo bakarnih cevi učestvovalo čak 16 ljudi, te da su jednog železničara koji ih je opomenuo da ne rade to što su radili – čak hteli da tuku. Kad je ovaj nesrećnik otišao da prijavi pljačku policiji, patrola se na licu mesta pojavila, prema jednom izvoru, tek kroz tri sata (pa su lopovi po obavljenom poslu imali vremena da popiju i pivo), a prema drugom izvoru, uviđaj je obavljen tek kroz tri dana, itd. Neki već spekulišu da je pljačku omogućila činjenica da je preduzeće “Beograd na vodi” pre mesec dana ukinulo obezbeđenje ovog objekta, koji i nije ličio na muzej nego na zapuštenu ostavu svega i svačega, to jest na skladište “ničijih stvari”.

Kad se u javnosti digla buka oko ove bizarne pljačke jednog kulturnog javnog dobra, policija je “munjevito” objavila da je uhapsila pet lica koja se sumnjiče da su 3. septembra isekla spomenutu staru lokomotivu i, uz put ili ranije (nije jasno iz saopštenja) odneli ručno izrađena železnička kolica, pet strugova i dve vertikalne bušilice. Direktor Železničkog muzeja se neuverljivo, ali očajno branio da nije imao sredstava (to jest da nema pištolj) da uredi i obezbedi lokomotivu “Pula” i druge eksponate, koji i nisu pripremljeni za muzejsku postavku.

Inače, mnogo manji publicitet imala je nedavna saobraćajna nesreća na pružnom prelazu u predgrađu Beograda, kada je na tom mestu, verovatno u dogovoru mašinovođe i naftne mafije, stala dizel-lokomitiva kako bi lopovi iz nje istočili gorivo, pa je naišao drugi voz, valjda preko drugog koloseka, i zgazio jednog od učesnika ove lopovske operacije. I ova dva ovde spomenuta slučaja upućuju na zaključak da i rukovodstvo Javnog preduzeća ŽTP Beograd (koje se nije oglasilo ni u jednom od pomenutih slučajeva), a izgleda i policija – smatraju krađe strujnih vodova (i onih pod naponom), skretnica, goriva, zapuštenih koloseka, pa, evo vidimo, i lokomotiva u našem železničkom javnom preduzeću – rutinskim i uobičajenim događajima koji ne zaslužuju preveliku javnu pažnju.

Neko će reći da je to logično i da je “bakarna mafija” ili “gvožđarska udruga” specijalizovana za krađe poklopaca na kanalizacionim šahtovima i za delove manjih mostova (koja se prošlih godina okomila na Novi Sad) manje opasna od “naftne mafije”, koja istače čitave barže ukotvljene na Dunavu ili lažno prikazuje sadržaj tankera ili šlepera (a koja je, izgleda, stavila pod kontrolu čitavu jednu “divlju luku” ispod Sremskih Karlovaca). Policija bi mogla, a kao da ne stiže, lakše da izađe na kraj sa svim ovim kriminalnim grupama nego s nekim drugim naoružanijim ili više sofisticiranim oblicima kriminala jer ovde je reč o robi koja se mora preprodavati užem krugu “potrošača” (užem od onog pri distribuciji droge, na primer). Zbog toga se širi uverenje da je naša policija nesposobna ili čak da svi oblici kriminala imaju svoje ljude i u policijskim strukturama najvišeg nivoa.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Vladimir Gligorov: Sledeća kriza Vladimir Gligorov: Sledeća kriza

    Američka centralna banka želi da normalizuje monetarnu politiku. Ovo je praktično promena monetarnog režima, i to ne onog koji je uspostavljen posle 2008, kada je njena kamatna stopa, ona koju zaračunava centralna banka, spuštena na nulu.

  • Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu

    Izborni apstinenti i oni koji to po prirodi nisu, ali misle da će im samonametnuta politička izolacija sačuvati zdravlje i raspoloženje, odluku da ne učestvuju u kreiranju svog života najčešće pravdaju sintagmom da su “svi oni isti”.

  • Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena

    Novogodišnji i božićni praznici tek što su prošli, a imali smo dve vesti koje su nas rastužile. Paradoksalno, otišle su dve legende srpske kulture iako jedan od njih nije bio ličnost iz kulture: jedna je Marko Nikolić, a druga Dragoslav Šekularac, verovatno prva sportska pop-kulturna ikona i prvi jugoslovenski sportista čija popularnost beše tolika da je dobio i film o sebi, “Šeki snima, pazi se” Marijana Vajde iz 1962.

  • Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju

    Ukrajina je religijski fenomen. Ima tri pravoslavne crkve i najveću grkokatoličku crkvu na svetu. Čini se da se Čerčilove reči da Balkan proizvodi više istorije nego što može da svari mogu preneti i na Ukrajinu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side