Dimitrije Boarov: Laza i Saša
25.10.2013 Beograd

Dimitrije Boarov: Laza i Saša

Dimitrije Boarov: Laza i Saša
Ima nečeg neobičnog u tretmanu dva mlada ministra koji su se u Vladi Srbije pojavili posle njene rekonstrukcije – Lazara Krstića, ministra finansija, i Saše Radulovića, ministra privrede.

Iako mi se čini da se ta dva mlada stručnjaka u suštini ne razlikuju po pogledima na glavne probleme privrednog sistema i ekonomske politike Srbije i da obojica imaju viziju „privatne privrede“ u „slobodnom tržišnom ambijentu“ sa smanjenim „državnim patronatom nad ekonomijom“ – oni su već posle prvih sedmica rada, tako mi se bar čini, na različit način prihvaćeni u državnom establišmentu, pa sledstveno tome i u medijskoj javnosti Srbije.

Ministar Laza je odjednom dobio oreol stručnjaka za spas Srbije, a ministar Saša je ispao nekakva „duribaba“ koja tera investitore iz Srbije pa je, navodno, čak imao primedaba i na državnu garanciju za kredit koji je arapska avionska kompanija Etihad odobrila novostvorenoj kompaniji Er Srbija za iznajmljivanje novih aviona (40 miliona dolara).

Pojednostavljeno, ministar Laza je ispao nekako „poslušniji“, jer je od promocije svog „plana rigorozne štednje“ već odobrio novih 300 miliona dolara državnih garancija Srbijagasu i Er Srbiji, mada je najavio da se takve državne garancije moraju reducirati, a kamate na takve garancije planirati u državnom budžetu. Na drugoj strani, ministar Saša stalno nešto „zakera“ – odbio je da prisustvuje poznatoj javnoj sednici Vlade kada su najavljene spomenute mere štednje jer je ignorisan njegov ključni predlog o rasterećenju privrede od poreza i doprinosa; upozorio je na pravne implikacije zbrdazdolisanog sporazuma sa Etihadom, pa još ne znamo šta čini 49 odsto kapitala ove firme u novoj Er Srbiji, ako se za taj kapital (to jest kredit) mora dati državna garancija; objavio je plasmane Fonda za razvoj na sajtu Ministarstva privrede, sa dinamikom njihove (ne)naplativosti, a pri tome je najavio i „promenu načina subvencionisanja preduzeća“; njemu je zapala i objava reforme zakona o radu koja treba da spreči nepodnošljivi način isplate otpremnina, itd.

Ima mišljenja da se sumnjičav odnos prema ministru Saši formira pre svega na grubim diskvalifikacijama vođe URS-a Mlađana Dinkića, koji je za njega rekao da je „prava katastrofa“ – a da ga u zaštitu nije uzeo niko iz Vlade, ni premijer Ivica Dačić koji je odgovoran i za njegov rad, pa ni glavni arhitekta Vladine rekonstrukcije, koji ga je uveo u Vladu, potpredsednik Aleksandar Vučić (dok na slične stvari i prema drugim kritičkim primedbama upućenim Vladi njegova stranka „reaguje“ bukvalno promptno, posle nekoliko sati, i to nebiranim rečima). Drugi posmatrači, zajedno sa samim ministrom Sašom, smatraju da je već samim svojim reformskim idejama ugrozio mnoge uhodane interese – kako političara tako i njihovih klijenata – a pri tome je najavom izmena zakona o privatizaciji još poplašio široke grupe zaposlenih koje žive na budžetskim dotacijama (u firmama u restrukturiranju ima 51.000 zaposlenih, da ne računamo i sve ostale u kojima je država „suvlasnik bez kojeg se ne može“).

Meni se čini da je jedina bitna razlika u pristupu velikim ekonomskim problemima Srbije između ministra Laze i ministra Saše u tome što je ovaj potonji suviše ozbiljno shvatio načelo transparentnosti u radu Vlade Srbije, dok je onaj prvi u tom smislu pokazao izvesnu „fleksibilnost“ i „konsilijantnost“ – što su odlike koje se ne smatraju vrlinama ni kod jednog ministra finansija u svetu. Kad neki ministar finansija u svetu pokaže „mekoću“ u čuvanju državne kase, može da se oprosti od popularnosti.

A ta spomenuta famozna „transparentnost“ ili javnost rada, to jest vidljivost rada države Srbije (kako bi rekao ex ministar Jeremić), nije samo jedan kurtoazni aksiom modernog demokratskog sveta (što, nažalost najčešće biva), nego je sama suština upravljanja javnim sredstvima. Još su stari srpski liberali posle Sentandrejske skupštine (1858) isticali da je i samo uvođenje zakona o budžetu, sa javnošću državne potrošnje, udaranje temelja narodne slobode i demokratske države (Vladimir Jovanović).

Kad u ministarskim poslovima postoji manjak transparentnosti, a višak brzopletosti (da se što pre ostvari neki „politički uspeh“), onda se logično javlja niz pravno defektnih poslova čije posledice mogu biti veoma skupe. Spisak takvih dosadašnjih pravnih promašaja Srbije, koji svi postaju i ekonomski promašaji, suviše je dug da bi se ovde navodio, pa se živo nadamo da on neće biti nastavljen novim slučajevima – da ono što danas izgleda kao uspeh sutra ne ispadne papreni ceh za ceo narod.

autor: Dimitrije Boarov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (3) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 26.10.2013, 21:09h Ljubiša

    " Dva mlada ministra", po godinama ( jedan je 1959.,što je dobro_za očekivati je da ima neko radno iskustvo)ili po broju provedenih dana na tim poslovima?

  • 26.10.2013, 21:00h Milica (2)

    Fleksibilan moze da bude svako sa svojim parama a sa nasim samo transparentan i posten

  • 26.10.2013, 16:15h Koja D Inn

    Sto se ,,frljamo,, sto ne kazemo na srpskom. Mislite da se onda prikazujete strucnije ,obrazovanije...

Pročitajte i...
  • Jelka Jovanović: Ko menja predsednika? Jelka Jovanović: Ko menja predsednika?

    Pitanje iz naslova zvuči besmisleno, posebno onima koji se rukovode mišlju “Vučić nezamenjivi”, ali je logično.

  • Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje

    Ovo što sada gledamo pokazuje da se Aleksandar Vučić trudi da prikaže da se kod Donalda Trampa zapravo ništa bitno nije dogodilo, što je u suprotnosti s navodno “istorijskim karakterom” dogovora sa SAD, kako je to “pismo o namerama”, koje je sa SAD pompezno potpisano, kvalifikovala sama provladina štampa.

  • Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori

    Srpska privredna politika sve se više oslanja na državna ulaganja i potrošnju, što je verovatno suprotno od pravca kojim bi trebalo da ide.

  • Dimitrije Boarov: Mladi lideri Dimitrije Boarov: Mladi lideri

    Među mladim ljudima ima rođenih lidera i vrednica, ali se ovo društvo u promovisanju ličnosti ne vodi fundamentalnim već uglavnom političkim kriterijumima.

  • Nadežda Gaće: 30. avgust Nadežda Gaće: 30. avgust

    Tridesetog avgusta 1963. Hruščov i Kenedi su uspostavili “crveni telefon” u strahu od nuklearnog rata, i time započeli eru, doduše neiskrene, međusobne saradnje dva suštinski suprotna koncepta upravljanja supersilama, koji su se jasno odslikali i na globalna kretanja.

  • Momčilo Pantelić: Porodična politika Momčilo Pantelić: Porodična politika

    Distancirajte se! Ova antipandemijska zapovest mnoge od nas primorala je na svakojaka odricanja, ali retko koga toliko da se odrekne radnog mesta i raskine poslovnu vezu uprkos nepomućenom, čak maksimalizovanom uzajamnom poverenju.

  • Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto

    Srbija je, boreći se da reši pitanje krupnih državnih firmi, preko “strateškog političkog partnerstva” uspela da privuče strane investitore, ali se tako uplela u složenu matricu geopolitičkih odnosa, zbog čega je sada u poziciji da bilo kakve promene srpske spoljne politike mogu imati veoma visoku ekonomsku cenu.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side