Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka
12.07.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka
Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

Problem s neuspešnim poslovanjem “državnih privrednih firmi”, dakako, nije nov, ali je nekoliko godina praktično zataškavan (navodno su te firme iskazivale i dobit i uplaćivale je u državni budžet), samo da bi se u javnosti stvorio utisak da su te kompanije “nacionalno blago” koje ne treba ispuštati od “nacionalne kontrole”, te da ih ne smemo otvarati za priliv privatnog, a posebno stranog kapitala jer na kraju “nećemo imati od čega da živimo”. Jednostavno rečeno, republička javna preduzeća su prikazivana kao “stubovi državnog suvereniteta” i kod vlasti i kod opozicionih stranaka, a zapravo su bila potporne grede jednog državnog kapitalizma u kojem važi pravilo “profiti pripadaju vladajućoj eliti, a gubici narodu”.

Najprovidnija je pri tome bila nametnuta teza da su gubici javnih preduzeća posledica “nestručnog rukovođenja”, što je automatski delimično aboliralo političku vlast za to što je upravo ona ta preduzeća koristila za sve i svašta – od toga da su ona korišćena za “očuvanje socijalnog mira”, za “očuvanje radnih mesta” mnogobrojnih zaposlenika u tim firmama, za održavanje i sticanje “državnih prijatelja i partnera” po svetu, za spasavanje privrede čitavih regiona u Srbiji, za prikrivanje stranački obojene korupcije, i tako redom. Zapravo, ta preduzeća su bila kotlovi u kojima se presipalo iz šupljeg u prazno po političkim direktivama i u takvoj poziciji ni postavljanje najprofesionalnijeg menadžmenta ne bi bilo od pomoći.

Ne sporim raširene ocene, na primer, da se EPS-om možda nije upravljalo dovoljno profesionalno, ali šta su mogli učiniti direktori ove firme ako je politika određivala kolika će biti cena struje na pragu elektrana, po kojoj ceni će se struja prodavati kineskim partnerima u Boru i Smederevu, kojim preduzetnicima će se odobravati izgradnja mini-hidroelektrana, vetroparkova i druge “zelene energije”, od koga će se uzimati krediti za investicije u nekakvom “državnom interesu”. Ili, kad je reč o Srbijagasu – gde i kako će se kupovati gas, kako će se finansirati gasovodi i gasifikacija, kome će se gas naplaćivati, a kome neće, kome će se obećati dozvole za gasne elektrane i pod kojim uslovima. Nema te stručnosti koja može biti društveno odgovorna kad nije autonomna, makar samo u zakonskom okviru. Zapravo, nema te državne kompanije koja može biti profitabilna u državi u kojoj niko nema autonomiju odlučivanja praktično ni u najužem stručnom okviru i gde se sve, a ne samo ključne odluke donose u jednom kabinetu.

Istina, problem bolje upotrebe državnog kapitala nije ni nov ni jednostavan, niti je Srbija u tom pogledu ekskluzivna. Kad pogledate ekonomsku istoriju većine država u svetu videćete da su mnoge među njima privatizovale, zatim nacionalizovale, pa potom opet privatizovale preduzeća koja su poslovala u domenu državne infrastrukture. Neke među tim državama bile su sa jakim demokratskim institucijama, pa ipak su dugo tražile prave modele. One koje nisu tražile nove modele nego su državnim firmama večito upravljale političke oligarhije, najgore su prolazile.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje

    Čadež je nedavno rekao: “Tu smo – gde smo i moramo da radimo zajedno, privrede su nam povezane više nego što ljudi znaju, što mogu i da pretpostave i što političari ne razumeju.” Ne znam zašto se u poslednjim spekulacijama o budućem premijeru Srbije Čadež više ne spominje, ali sada mogu da pretpostavim zašto je tako.

  • Dimitrije Boarov: Spora gradnja brze pruge Dimitrije Boarov: Spora gradnja brze pruge

    Da je u Kini brza pruga između Pekinga i Šangaja građena brzinom koja se ostvaruje između Pazove i Tošinog bunara, tih oko 1.300 kilometara gradilo bi se 150 godina, a izgrađena je za oko 4-5 godina.

  • Vladimir Gligorov: Plate Vladimir Gligorov: Plate

    Udvostručiti plate u evrima za, recimo, pet godina veoma je teško ostvarljivo.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Hrvatska Vladimir Gligorov: Srbija i Hrvatska

    U poslednjih desetak godina stvarni proizvod Hrvatske trajno je veći od srpskog i razlika se ne smanjuje, a po stanovniku se nominalno povećava.

  • Momčilo Pantelić: Red nereda Momčilo Pantelić: Red nereda

    “Ne mogu da dišem” nije samo preklinjanje teško obolelih nego i – povodom policijskog davljenja uhapšenog u Mineapolisu – poklič sve većeg broja ljudi koje sistemi guše nepravdom i ostalim nepočinstvima.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side