06.10.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Koska je bačena

Dimitrije Boarov: Koska je bačena
Nakon što je šef delegacije MMF-a za Srbiju Džejms Ruf završio svoju “tehničku posetu” Beogradu, Fiskalni savet je izašao u javnost sa svojom analizom fiskalnih kretanja u našoj zemlji ove godine, a tim povodom Pavle Petrović, šef Saveta, izjavio je krajem prošle sedmice da “postoji prostor za povećanje penzija i plata u javnom sektoru u 2018. i to do pet odsto u proseku, što odgovara rastu BDP-a” (Tanjug, 28. septembra).

Preciznije bi bilo reći da se taj prostor otvorio ne toliko zbog rasta BDP-a, čiju je stopu Petrović za ovu godinu procenio na 1,5 do dva odsto, nego zbog pojave budžetskog suficita koji je za osam meseci 2017. godine dostigao 80,4 milijarde dinara (oko 650 miliona evra).

Dakako, još pre objavljivanja ovih podataka otvorila se rasprava o tome kako podeliti budžetski “višak”, a iz krugova vlasti lansirano je da će on pretežno biti iskorišćen za “značajno povećanje plata” u pojedinim delovima javnog sektora (državna administracija, vojska i policija), dok se u javnosti uporno pronosila vest da će državne plate i penzije biti povećane 10 odsto. Problem je, naravno, u tome što bi povećanje plata 10 odsto i penzija pet odsto odnelo iz budžeta oko 600 miliona evra, pa bi za pokrivanje garancija izdatih javnim preduzećima (a neke nove iskrsnu uvek na kraju godine) i eventualno poresko relaksiranje privrede (koje se uvek najavljuje za sledeću godinu) ostalo veoma malo finansijskog prostora.

Ovoj raspravi o “nagrađivanju” naroda koji je protekle tri godine podneo velike žrtve radi državne finansijske konsolidacije pridružili su se protekle sedmice i ministar finansija Dušan Vujović, a i sama premijerka Ana Brnabić. Vujović je tako ponovio da će “povećanje plata i penzija biti značajno” i da će precizna odluka o tome biti doneta posle skupštine MMF-a i posete njegove misije Beogradu (krajem oktobra), pa je dodao da smo “blizu utvrđivanja parametara i prostora, kako u ovoj godini za možda jednokratne isplate, tako i u 2018. godini” (Politika, 28. septembra). Premijerka Ana Brnabić je u Koceljevu (30. septembra), komentarišući mišljenje Fiskalnog saveta (kao “malog MMF-a”, kako se izrazila), rekla da veruje da ima “malo više prostora” za povećanje plata i penzija, ali da odluka još nije doneta, te da će je saopštiti 14. oktobra, kada će govoriti o prvih sto dana svoje vlade.

Dakle, navodim ove već poznate činjenice ne zato da bih ih dublje analizirao ili osporavao nego da čitaocu podastrem najgrublju faktografiju koja je navela kolege iz Danasa (2. oktobra) da Fiskalni savet okrive za “tačerizam” koji navodno izaziva “gnev u narodu”, te da kažu da je ideja da se budžetski višak podeli pola–pola narodu i budžetu “ne samo nepravedna i nekorektna već i sasvim nepristojna” jer narod jedva sastavlja kraj s krajem, itd. Na kraju ovog napisa iznosi se tvrdnja da se “privredni rast neće izdejstvovati bilo kakvom štednjom već reindustrijalizacijom zemlje”.

Iako treba imati razumevanja za mnogobrojna “levičarenja” u našim medijima, što je pojava povezana sa mnogo stvari, a sigurno je u vezi i sa niskim novinarskim zaradama i bedi koja vlada u najvećem krugu novinara – ali je neobično da se simplificirani odnos privrednog razvoja i reindustrijalizacije ovde, kao i u mnogo drugih slučajeva, sukobljava sa elementarnim ekonomskim znanjima i pravilima. Ako nema dovoljno štednje za reindustrijalizaciju Srbije, moraju se za nju uzeti krediti u inostranstvu, a da bi se ti krediti dobili država mora imati “kreditni kapacitet” da bi za takve pozajmice dobila pristojne kamatne i druge uslove. Tako nekako bi u nekom ekonomskom bukvaru bila opisana finansijska “spirala” koja muči Srbiju. To bi svake novine koje se ideološki ne deklarišu kao levičarske morale da znaju. Uzgred budi rečeno, i sam sam pisao kako srpski Fiskalni savet ima velikog uticaja na Misiju MMF-a zaduženu za Srbiju – a ne obrnuto, da je MMF taj koji sve živo diktira našem Fiskalnom savetu i Vladi Srbije.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Daleko je inovativna privreda Dimitrije Boarov: Daleko je inovativna privreda

    Premijerka Srbije Ana Brnabić dala je poslednjih dana nekoliko rutinskih izjava i intervjua, ali je, za one koji i dalje tragaju za njenom osnovnom koncepcijom razvojne politike, najzanimljiviji insert iz njenog razgovora sa urednikom Blica Rankom Pivljaninom (12. decembra).

  • Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam

    Svekolika borba protiv svakojakih ekstremizama trpi istrajne i dalekosežne poraze protiv samo jednog od njih – sistemskog ekstremizma. Gotovo sva ustrojstva su omogućila da minimalna manjina maksimalizuje svoju premoć, ekonomsku, a sve više i političku, nad većinom savremenika – uveravaju internacionalni i nacionalni istraživači.

  • Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić

    Ko drži ključeve Beograda, drži ključeve Srbije. Zato nije čudo što se oštre sablje i koplja za beogradski boj. Beograd ima ogroman ne samo simboličko-politički nego i praktično ekonomski značaj. U stvari, da nije drugog ne bi bilo ni prvog.

  • Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost

    Poznat vam je, svakako, lider koji medije kritikuje kao svoje neprijatelje iako njegovi nastupi dominiraju javnim prostorom, kome se, uprkos zapadnom kursu, istražuju sporne veze sa Rusijom i Kinom i koji za iskušenja domovine najviše krivi njen “bivši režim”. Ali, takvom opisu odgovara, premijerno, i predsednik – Amerike.

  • Vladimir Gligorov: Lokalni izbori Vladimir Gligorov: Lokalni izbori

    Kada stranka na vlasti, pogotovo ako je sklona autoritarizmu, dobije lokalne izbore sa dvotrećinskom većinom (o tročetvrtinskoj da i ne govorimo), to je veoma rđav znak za demokratiju, ali nije dobro ni za tu stranku.

  • Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu

    Ono što je George Harrison bio u Beatlesima, Predrag Lucić bio je u Feral Tribuneu. Samozatajan i marljiv po vlastitom izboru uvijek malo u drugom planu, ne zbog toga što bi ga tamo netko gurao (jer ondje nije ni pripadao), već što se sâm tako postavljao.

  • Vladimir Gligorov: Dva populizma Vladimir Gligorov: Dva populizma

    Najviše je ekonomskih istraživanja populizma u Latinskoj Americi. Ovo i zato što je na tom iskustvu nastao i takozvani Vašingtonski konsenzus (Williamson 1990), koji je posebno predmet kritike ekonomista i komentatora na levici, mada ne samo njih.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw