Dimitrije Boarov: Konfuzija
10.05.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Konfuzija

Dimitrije Boarov: Konfuzija
Bizarna izjava Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da je njegov plan za Kosovo propao jer ga nije prihvatio narod, te da će Srbiju to odbijanje skupo koštati kroz nekoliko decenija, verovatno je namenjena ne samo domaćoj nego i stranoj javnosti.

Kad je reč o strancima, ta izjava mogla bi se čitati kao upozorenje da su njegove ideje za kosovsko razrešenje maksimum maksimuma koji on može progurati u Srbiji, a da bilo šta manje nema nikakve šanse da bude kako-tako prihvaćeno, te da on neće da se kocka sa svojim položajem.

Kad je reč o domaćoj javnosti, spomenuta Vučićeva izjava možda ima “pecajući” karakter, da privuče neku “kampanju utehe” razočaranom predsedniku države. Zasad se na ovaj “mamac” nedvosmisleno odazvao samo ministar odbrane Aleksandar Vulin, dok glavni glasnogovornici SNS-a mudro čekaju detaljnija uputstva.

U oba slučaja, i spoljnom i unutrašnjem, stiče se utisak da predsednik Srbije još nije izgubio baš svaku nadu da će njegove ideje da Srbija bar nešto krupno dobije za ustupke kosovskoj strani, naići na neki odziv. Ili on smatra da će bar dobiti čvrst alibi za odustajanje od proevropske politike, to jest od svega onoga što bi takva politika trebalo da podrazumeva. No, to bi značilo da Vučić preuzima od opozicionog Saveza za Srbiju njegovu glavnu ideju da ga obori sa vlasti zbog kompromisa oko Kosova. Možda je kasno za takav manevar?

Reagovanje spoljnih faktora na gorespomenutu Vučićevu izjavu verovatno će biti muklo, kako na Istoku tako i na Zapadu. To jest, kad Vučić kaže da je narod odbacio njegove kosovske ideje, on verovatno pre svega misli na izostanak neke efikasnije spoljne podrške za te ideje, sa bilo koje globalne strane. Naravno, iz različitih razloga. Jednima verovatno odgovara “zamrznuti konflikt”, drugi možda smatraju da jedan problem ne treba rešavati stvaranjem pretpostavki za neki još veći. Dakle, predsednik Vučić je sigurno u pravu kad kaže da će dalje odlaganje “kosovskog razrešenja” skupo koštati Srbiju u budućnosti, ali je sve drugo u spomenutoj izjavi maglovito i doprinosi konfuziji koja sada krasi državnu politiku Srbije.

Da je konfuzija zabrinjavajuća, vidi se i po tome što se sa državnog vrha srpski narod sve češće poziva na “jedinstvo”. Neću ovde ponavljati racionalnu i duhovitu analizu tog poziva, koju je nedavno izveo kolumnista Danasa Svetozar Basara, ali bih “duhovnim” protivrečjima tog pojma najprostije dodao da je poziv na “jedinstvo naroda” zapravo poziv na poslušnost prema vlasti. Srpska pravoslavna crkva to dobro zna i zato se tom pozivu toliko zdušno pridružuje.

Uzgred, taj poziv na jedinstvo, to jest na poslušnost višima, do savršenstva su doveli komunisti, uvek alergični na svaku vrstu pluralizma. Uostalom, u SKJ su najbrže napredovali oni koji su večito razglabali o potrebi “učvršćenja jedinstva u Partiji”. Srećom, SFRJ, pa i SKJ, bili su utemeljeni na federalnom principu, pa se jedinstvo teško nametalo, a kada je Milošević to pokušao da izvede “srpskom većinom”, došlo je do rata i raspada. Inače, možda se sa vrha SNS-a taj poziv narodu za jedinstvo upućuje sa dodatnim ciljem, da se očuva i učvrsti jedinstvo u njihovoj partiji.

U svakom slučaju, Srbija se sada nalazi u čudnom stanju, od plana koji je navodno propao izgleda da se ne odustaje jer se ne najavljuje novi plan – ni od vlasti ni od najagilnijih stranaka opozicije. U međuvremenu traje operacija “spasavanja Šešelja” (od pada ispod cenzusa na dolazećim izborima) i učvršćivanja desnice kao kontrolora nacionalne politike. S takvom konfuzijom i takvim kontrolorima nećemo daleko dogurati.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje

    Čadež je nedavno rekao: “Tu smo – gde smo i moramo da radimo zajedno, privrede su nam povezane više nego što ljudi znaju, što mogu i da pretpostave i što političari ne razumeju.” Ne znam zašto se u poslednjim spekulacijama o budućem premijeru Srbije Čadež više ne spominje, ali sada mogu da pretpostavim zašto je tako.

  • Vladimir Gligorov: Plate Vladimir Gligorov: Plate

    Udvostručiti plate u evrima za, recimo, pet godina veoma je teško ostvarljivo.

  • Dimitrije Boarov: Posle izbora Dimitrije Boarov: Posle izbora

    Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.

  • Vladimir Gligorov: Lična vlast Vladimir Gligorov: Lična vlast

    U Srbiji je zapravo skandal sve što je povezano sa epidemijom. Sa stanovišta vlasti, to što je izmakla kontroli. Vladar nije garantor sigurnosti već sam deluje nesigurno.

  • Vladimir Gligorov: Improvizacije Vladimir Gligorov: Improvizacije

    Kako već i biva sa improvizacijama, i ova oko susreta u Americi neslavno je prošla. Slično će, međutim, biti i sa briselskim zabludama.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side