12.10.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Konfuzija oko "neprijatelja"

Dimitrije Boarov: Konfuzija oko "neprijatelja"
Iako se decenijama bavim privrednim temama i raznovrsnom proizvodnjom, moram priznati da sam stalno zaobilazio jednu od najstarijih i najrazvijenijih “proizvodnji” u Srbiji – proizvodnju “unutrašnjih i spoljnih neprijatelja”.

Valjda me je zbog toga zabrinula izjava visokog funkcionera Bezbednosno-informativne agencije Marka Parezanovića da Srbiji prete opasnosti “destrukcije i subverzije” od “pojedinaca” iz opozicionih partija, “delova” medija, “delova” nevladinog sektora itd., koji se “stavljaju u funkciju stranog faktora”.

Zalud je predsednik države Aleksandar Vučić odmah pokušao da “ublaži” ovu ocenu državne Agencije tezom da “strani faktor” nije glavni problem bezbednosti Srbije (nego su to ekonomske prilike i Kosovo), ni on ne bi smeo da se pohvali okolnošću da je zajedno sa premijerkom Anom Brnabić, ministrom odbrane Aleksandrom Vulinom i direktorom policije Vladimirom Rebićem uopšte “ukrasio” jedno savetovanje, koje je navodno organizovala minorna desničarska organizacija “Nacionalna avangarda” (u prošli petak u beogradskom hotelu Hilton).

Već i sama ta okolnost, da je spomenuto savetovanje dobilo toliko visoko “političko pokriće”, navodi na pomisao da je “Nacionalnu avangardu” i porodilo neko marketinško odeljenje neke od naših “službi” (što ne bilo prvi put u našoj istoriji). U tom smislu zabrinjavajući je nizak nivo Parezanovićeve izjave, a još gora je njena suština.

Jer, fenomen “sprege stranih i unutrašnjih neprijatelja” odavno je objašnjen – učinio je to još nekadašnji čuveni jugoslovenski ekonomista Branko Horvat, koji je duhovito objasnio “dragocenost” neprijatelja i izdajnika u nedemokratskim režimima. Naime, bez “subverzivne i destruktivne delatnosti” tih neprijatelja nije bilo moguće objasniti zašto nema mesa u mesarama, krompira na pijacama, odela u radnjama, itd. – i zašto je “lepša budućnost” u stalnom zakašnjenju iako je “narodna vlast” bivala sve jača i jača. Poenta je zapravo u tome da je tako objašnjavana potreba za stalnom bespoštednom borbom protiv onih koji misle drugačije i “stavljaju klipove u točkove našeg razvoja”. No, kako je broj neprijatelja, naspram štete koju su navodno činili, uvek bio nedovoljan, morala se povećati njihova proizvodnja. Valjda BIA nema takve “proizvodne planove”.

Zahvaljujući Danasu (od 8. oktobra) šira čitalačka publika saznala je nešto više i o navodnom organizatoru gorepomenutog savetovanja “Ka bezbednijoj Srbiji”. To jest, ovaj list je objavio manifest Udruženja građana “Nacionalna avangarda”. Ukratko, reč je, izgleda, o organizaciji koja treba da okupi mlade desničarske intelektualce koji će se izboriti sa Drugom Srbijom, navodno smeštenom “u Krugu dvojke u Beogradu”, kako bi se ostvarila istorijska težnja srpskog naroda za oslobođenjem i ujedinjenjem (od Garašanina do danas), koje, čini se, sprečavaju upravo “drugosrbijanci”. Tako su osnivači ovog udruženja pokazali da su dobro razumeli glavno načelo politike koje je u Nemačkoj, između dva svetska rata, formulisao Karl Šmit: prvo je da se odredi ko je neprijatelj! Da bi se taj unutrašnji neprijatelj pobedio, mora se stvoriti “nova elita” i to je zadatak “Nacionalne avangarde” kao “subjekta srpskog nacionalnog pokreta”, koji će to postići “afirmišući arheofuturistički pristup poimanju nacionalne ideje” (koji mozak je ovo smislio?)

Da aktuelna vlast i njene službe ne bi ostale usamljene u proizvodnji neprijatelja i autogolova, potrazi za spoljnim neprijateljima pridružio se i trenutno glavni čovek opozicije Dragan Đilas, jedan od osnivača Saveza za Srbiju, koji je za kolaboraciju sa Vučićevim režimom optužio Džejmsa Rufa, šefa misije MMF-a, jednim “otvorenim pismom” u kojem naglašava da su fiskalnu stabilizaciju platili građani Srbije, a ne država (kao da država ima neki drugi novčanik osim novčanika građana). Đilas je Rufu posebno zamerio što hvali ekonomsku politiku Vlade Srbije, koja, navodno, već pet godina uništava Srbiju, ali ne iznosi naročite dokaze za tu tvrdnju. I inače, vođen nekim anahronim “kriptosocijalističkim projektom” privrednog sistema, Đilas unosi dodatnu konfuziju na političku scenu Srbije i udvara se biračkom telu bajatom populističkom argumentacijom. To je put u ćorsokak.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Vladimir Gligorov: Sledeća kriza Vladimir Gligorov: Sledeća kriza

    Američka centralna banka želi da normalizuje monetarnu politiku. Ovo je praktično promena monetarnog režima, i to ne onog koji je uspostavljen posle 2008, kada je njena kamatna stopa, ona koju zaračunava centralna banka, spuštena na nulu.

  • Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena

    Novogodišnji i božićni praznici tek što su prošli, a imali smo dve vesti koje su nas rastužile. Paradoksalno, otišle su dve legende srpske kulture iako jedan od njih nije bio ličnost iz kulture: jedna je Marko Nikolić, a druga Dragoslav Šekularac, verovatno prva sportska pop-kulturna ikona i prvi jugoslovenski sportista čija popularnost beše tolika da je dobio i film o sebi, “Šeki snima, pazi se” Marijana Vajde iz 1962.

  • Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju

    Ukrajina je religijski fenomen. Ima tri pravoslavne crkve i najveću grkokatoličku crkvu na svetu. Čini se da se Čerčilove reči da Balkan proizvodi više istorije nego što može da svari mogu preneti i na Ukrajinu.

  • Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu

    Svi smo mi Karakas, moglo bi se prigodno kazati. Doista, gotovo da nema dela sveta koji u dramama prestonice Venecuele ne prepoznaje bar neki delić sebe.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side