08.06.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Kome će se prodati agrokor

Dimitrije Boarov: Kome će se prodati agrokor
Zanimljivo je da afera finansijskog sloma Agrokora u susednoj Hrvatskoj postepeno dobija sve manje mesta u našim medijima iako bi uskoro ta priča trebalo i nama da postane veoma zanimljiva, s obzirom na to da je i nekoliko srpskih preduzeća, pravno gledajući, u vlasništvu zagrebačkog aglomerata.

Naime, do početka jula ove godine, kako piše Rojters, poverioci koji raspolažu dugovima ove firme u ukupnom iznosu od 3,4 milijarde evra (ili bar oni glavni) planiraju da u Holandiji osnuju firmu koja će dugove Agrokora konvertovati u vlasništvo, to jest u “konvertibilne akcije”, da bi se hrvatski (i ne samo hrvatski) snabdevački džin, sa godišnjim konsolidovanim prihodom od oko 50 milijardi kuna, mogao prodati ili rasprodati, uprkos svim pokušajima Vlade Hrvatske da ga “pokrije” i sačuva poznatim specijalnim zakonom.

Glavne nedoumice su koliki udeo će u spomenutoj “novoj firmi” u Holandiji steći ruske banke, Sberbanka i VTB banka, koje su inače i glavni poverioci Agrokora, sa kreditima od ukupno 1,3 milijarde evra, a koje stalno ističu da ih ne zanima preuzimanje poslova nego povraćaj novca. Problem je što je ruski bankarski džin Sberbanka pod sankcijama Amerike i Evropske unije, pa je njen glavni čovek Herman Gref izjavio da ta banka “prolazi kroz teška vremena”. Zbog toga su, čini se, propali i pregovori o refinansiranju poznatog “PIK zajma” od 485 miliona evra (koji se vraća u celini u dogovorenom roku), za koji je Vlada Hrvatske od Rusa tražila zajam od oko 300 miliona evra jer taj kredit dospeva na naplatu 8. juna (navodno se u “zalog” nudio sarajevski “Kiseljak”). Prema zapadnim posmatračima, inače, ruske banke računaju da će po osnovu kredita koji se ne vraćaju zahvatiti između 30 i 46 odsto vlasništva nad Agrokorom. Razlike u procenama povećava okolnost da je Sberbanka u Sloveniji isposlovala “zamenu” svojih akcija u Merkatoru (18,5 odsto) za akcije u Agrokoru (Ljubljana je ovim potezom pokazala da ne priznaje hrvatski Lex Agrokor).

Glavni “prodavac” Agrokora, dakle, mogla bi biti Sberbanka (sa ukupnim potraživanjem od 1,1 milijarde evra). Ova banka, koja u Rusiji među građanima ima 86 miliona klijenata, kao što smo već napomenuli, napustila je “ekspanzionističku poslovnu strategiju” od pre 7-8 godina, kada je otvarala filijale u Ukrajini i Slovačkoj i kupila bečku Folks banku i tursku Deniz banku. Filijale u Slovačkoj su već prodate, a one u Ukrajini praktično su blokirane. Sberbanka je već dva puta pokušala da proda i Folks banku, ali nije nađen dobar kupac da bi se spaslo 505 miliona evra, koliko su ovu “narodnu banku” platili 2012. godine. Međutim, nedavno je Sberbanka uspela da proda 99,9 odsto udela u turskoj Deniz banci, koju je za 3,85 milijardi dolara kupila iste 2012. godine (koju cenu su sada dobili, ne znamo). Svi ovi potezi upućuju na zaključak da je Sberbanka prinuđena da napušta ranije zauzete i debelo plaćene tačke uporišta za međunarodnu poslovnu ekspanziju i čini uverljivim prognoze da će i njen udeo u Agrokoru pre biti “unovčen” nego zadržan kao eventualni oslonac za “rusko prisustvo” u tekućem poslovanju evropskih država. Sankcije prema Rusiji zbog rata na tlu Ukrajine očigledno najviše deluju u finansijskoj sferi i tu ne pomaže mnogo ni oporavak cena sirove nafte na svetskom tržištu, što, uprošćeno rečeno, blagotvorno deluje na budžet u Moskvi.

Nema svrhe poentu cele ove priče o odustanku od ekspanzije Sberbanke u inostranstvo izvlačiti u pravcu zaključka da ruska državna politika (reč je, naravno, od banci u državnom vlasništvu) nije tvrdoglava i da se povlači kad vidi da je tvrdoglavost tera samo u dublje gubitke jer reč je o velikoj sili sa dugoročnim političkim ciljevima koji ne zavise od novca. Stvari ovde treba posmatrati prozaičnije, pa možemo očekivati da upravo jedna ruska banka proda svoj udeo u Agrokorovim preduzećima na tlu Srbije nekom kupcu iz Evrope ili Amerike.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Vladimir Gligorov: Sledeća kriza Vladimir Gligorov: Sledeća kriza

    Američka centralna banka želi da normalizuje monetarnu politiku. Ovo je praktično promena monetarnog režima, i to ne onog koji je uspostavljen posle 2008, kada je njena kamatna stopa, ona koju zaračunava centralna banka, spuštena na nulu.

  • Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina

    Nema sličnosti, reklo bi se, između francuskih Žutih prsluka, Bregzita, uspona Donalda Trampa, rasta Kine, širenja Rusije, međunarodnog rejtinga EU i strateškog lelujanja Srbije.

  • Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena

    Novogodišnji i božićni praznici tek što su prošli, a imali smo dve vesti koje su nas rastužile. Paradoksalno, otišle su dve legende srpske kulture iako jedan od njih nije bio ličnost iz kulture: jedna je Marko Nikolić, a druga Dragoslav Šekularac, verovatno prva sportska pop-kulturna ikona i prvi jugoslovenski sportista čija popularnost beše tolika da je dobio i film o sebi, “Šeki snima, pazi se” Marijana Vajde iz 1962.

  • Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju

    Ukrajina je religijski fenomen. Ima tri pravoslavne crkve i najveću grkokatoličku crkvu na svetu. Čini se da se Čerčilove reči da Balkan proizvodi više istorije nego što može da svari mogu preneti i na Ukrajinu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side