08.06.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Kome će se prodati agrokor

Dimitrije Boarov: Kome će se prodati agrokor
Zanimljivo je da afera finansijskog sloma Agrokora u susednoj Hrvatskoj postepeno dobija sve manje mesta u našim medijima iako bi uskoro ta priča trebalo i nama da postane veoma zanimljiva, s obzirom na to da je i nekoliko srpskih preduzeća, pravno gledajući, u vlasništvu zagrebačkog aglomerata.

Naime, do početka jula ove godine, kako piše Rojters, poverioci koji raspolažu dugovima ove firme u ukupnom iznosu od 3,4 milijarde evra (ili bar oni glavni) planiraju da u Holandiji osnuju firmu koja će dugove Agrokora konvertovati u vlasništvo, to jest u “konvertibilne akcije”, da bi se hrvatski (i ne samo hrvatski) snabdevački džin, sa godišnjim konsolidovanim prihodom od oko 50 milijardi kuna, mogao prodati ili rasprodati, uprkos svim pokušajima Vlade Hrvatske da ga “pokrije” i sačuva poznatim specijalnim zakonom.

Glavne nedoumice su koliki udeo će u spomenutoj “novoj firmi” u Holandiji steći ruske banke, Sberbanka i VTB banka, koje su inače i glavni poverioci Agrokora, sa kreditima od ukupno 1,3 milijarde evra, a koje stalno ističu da ih ne zanima preuzimanje poslova nego povraćaj novca. Problem je što je ruski bankarski džin Sberbanka pod sankcijama Amerike i Evropske unije, pa je njen glavni čovek Herman Gref izjavio da ta banka “prolazi kroz teška vremena”. Zbog toga su, čini se, propali i pregovori o refinansiranju poznatog “PIK zajma” od 485 miliona evra (koji se vraća u celini u dogovorenom roku), za koji je Vlada Hrvatske od Rusa tražila zajam od oko 300 miliona evra jer taj kredit dospeva na naplatu 8. juna (navodno se u “zalog” nudio sarajevski “Kiseljak”). Prema zapadnim posmatračima, inače, ruske banke računaju da će po osnovu kredita koji se ne vraćaju zahvatiti između 30 i 46 odsto vlasništva nad Agrokorom. Razlike u procenama povećava okolnost da je Sberbanka u Sloveniji isposlovala “zamenu” svojih akcija u Merkatoru (18,5 odsto) za akcije u Agrokoru (Ljubljana je ovim potezom pokazala da ne priznaje hrvatski Lex Agrokor).

Glavni “prodavac” Agrokora, dakle, mogla bi biti Sberbanka (sa ukupnim potraživanjem od 1,1 milijarde evra). Ova banka, koja u Rusiji među građanima ima 86 miliona klijenata, kao što smo već napomenuli, napustila je “ekspanzionističku poslovnu strategiju” od pre 7-8 godina, kada je otvarala filijale u Ukrajini i Slovačkoj i kupila bečku Folks banku i tursku Deniz banku. Filijale u Slovačkoj su već prodate, a one u Ukrajini praktično su blokirane. Sberbanka je već dva puta pokušala da proda i Folks banku, ali nije nađen dobar kupac da bi se spaslo 505 miliona evra, koliko su ovu “narodnu banku” platili 2012. godine. Međutim, nedavno je Sberbanka uspela da proda 99,9 odsto udela u turskoj Deniz banci, koju je za 3,85 milijardi dolara kupila iste 2012. godine (koju cenu su sada dobili, ne znamo). Svi ovi potezi upućuju na zaključak da je Sberbanka prinuđena da napušta ranije zauzete i debelo plaćene tačke uporišta za međunarodnu poslovnu ekspanziju i čini uverljivim prognoze da će i njen udeo u Agrokoru pre biti “unovčen” nego zadržan kao eventualni oslonac za “rusko prisustvo” u tekućem poslovanju evropskih država. Sankcije prema Rusiji zbog rata na tlu Ukrajine očigledno najviše deluju u finansijskoj sferi i tu ne pomaže mnogo ni oporavak cena sirove nafte na svetskom tržištu, što, uprošćeno rečeno, blagotvorno deluje na budžet u Moskvi.

Nema svrhe poentu cele ove priče o odustanku od ekspanzije Sberbanke u inostranstvo izvlačiti u pravcu zaključka da ruska državna politika (reč je, naravno, od banci u državnom vlasništvu) nije tvrdoglava i da se povlači kad vidi da je tvrdoglavost tera samo u dublje gubitke jer reč je o velikoj sili sa dugoročnim političkim ciljevima koji ne zavise od novca. Stvari ovde treba posmatrati prozaičnije, pa možemo očekivati da upravo jedna ruska banka proda svoj udeo u Agrokorovim preduzećima na tlu Srbije nekom kupcu iz Evrope ili Amerike.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Festival Srpske Trpeze
Pročitajte i...
  • Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji

    SLIKA 1. Na tribini SNS u Beški 17. januara 2017. došlo je do incidenta kada su aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava razvukli transparent “Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama” i izrazili protest duvanjem u pištaljke.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

  • Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit

    Kao što se vidi iz Slike 1, izvor svih podataka je Eurostat, BDP po glavi stanovnika po kupovnoj snazi, po EU standardu (PPS), u Srbiji stagnira u odnos na EU28 od 2008, kao uostalom i prosečni BDP za taj period.

  • Dimitrije Boarov: Turske opomene Dimitrije Boarov: Turske opomene

    Kada u jednoj velikoj privredi kao što je turska u jednom danu (petak prošle sedmice) paritet domaće lire prema američkom dolaru padne oko 18 odsto, onda se to ne može tumačiti samo Trampovim spoljnotrgovinskim ludorijama i dupliranjem carinskih taksi na uvoz aluminijuma i čelika i iz Turske nego i znakom da se svemoćni turski predsednik Tajip Erdogan ipak zaneo svojom veličinom i veličinom svoje zemlje i tako se opasno poigrao sa ekonomskom budućnošću svojih 80 miliona sugrađana.

  • Vladimir Gligorov: Subvencije Vladimir Gligorov: Subvencije

    Zašto bi se subvencionisala privatna, strana ili domaća ulaganja? Ako sam dobro razumeo, i Savez za Srbiju namerava da nastavi sa subvencijama, samo bi da ih uslovi, pre svega kada je reč o stranim ulaganjima, većim platama za zaposlene.

  • Mijat Lakićević: Savez za izolaciju Mijat Lakićević: Savez za izolaciju

    Da li je Tramp trapav, lud ili glup, nije ni važno – bar ne u kontekstu ove priče – ali je svojom izjavom o nekim “agresivnim Montenegrinima koji prete da izazovu treći svetski rat” američki predsednik, kao što je to već konstatovano, u stvari otkrio na šta mu se ruski kolega žalio.

  • Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice” Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice”

    Udarna vest 1. juna tekuće godine u svim srpskim medijima bila je da je Njegovo Veličanstvo Predsednik Srbije priredio svečani prijem za fudbalsku reprezentaciju naše zemlje, stručni štab i članove rukovodstva Fudbalskog saveza Srbije.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side