01.12.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda

Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda
Nakon ovogodišnje strahovite suše bilo je jesenas različitih procena o visini štete koju je pretrpela naša poljoprivreda.

Da se podsetimo, većina onih koji su se usudili da tu štetu procene spominjali su iznose između jedne i dve milijarde evra. Ispostaviće se da su te procene bile preterane, jer je dejstvo porasta cena, zajedno sa kretanjem cena na evropskim berzama, znatno smanjio obim finansijske štete koju su pretrpeli seljaci u Srbiji. Međutim, malo je reći da je da je godišnje umanjenje neto vrednosti poljoprivredne proizvodnje od blizu 15 odsto, u odnosu na prethodnu godinu, malo ili beznačajno.

Naime, prema poslednjoj proceni agrarnog analitičara Vojislava Stankovića, ukupna bruto vrednost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji 2017. godine procenjuje se na 4,38 milijardi američkih dolara, što je za 14,9 odsto manje od one u 2016. godini. Neto vrednost te proizvodnje bila je ove godine 3,82 milijarde dolara, što je za 14, 8 odsto manje nego prethodne godine (Dnevnik, 25. novembra).

Stanković istovremeno navodi u suštini osnovni razlog zašto je ova šteta od suše bila toliko velika – ratarstvo i povrtarstvo sa 80 odsto učestvuju u fizičkom obimu proizvodnje, a u njenoj ukupnoj vrednosti sa 49,2 odsto. Preciznije rečeno, stočarstvo u vrednosti te proizvodnje učestvuje sa samo 39 odsto, što je daleko ispod proseka koje imaju zemlje koje su šampioni poljoprivredne produkcije. Čak i unutar ratarstva i danas nalazimo stare boljke naše poljoprivrede (boljke njene niske akumulativnosti), jer žita u ratarskoj proizvodnji učestvuju sa čak 39,7 odsto, a industrijsko bilje sa samo 17,3 odsto, itd.

Vlada Srbije je preko premijerke Ane Brnabić nekoliko puta najavljivala neke mere koje bi trebalo da ublaže finansijske gubitke poljoprivrede ove godine, ali je zasad malo šta preduzeto u tom pravcu. Valjda zbog toga sada značajan publicitet dobija najava da će seljaci napokon moći da konkurišu za 40 miliona evra pomoći iz IPARD fondova Evropske unije – od ukupno 175 miliona evra koliko je Srbiji u tim fondovima odobreno još pre nekoliko godina. Ministarstvo poljoprivrede je bilo nesposobno da obezbedi administrativne i stručne kapacitete da se ova sredstva aktiviraju ranije, a sada iz njega stiže glas da će se bar 15 miliona evra isplatiti seljacima do kraja iduće godine kako te pare ne bi propale zbog isticanja roka za aktiviranje. Nedovoljno je reći da je to sramota za Vladu i Ministarstvo poljoprivrede Srbije.

U tom kontekstu, beogradski Danas, pre neki dan (27. novembra) piše kako su seljaci u Poljskoj za proteklih 13 godina, direktno na ruke, iz evropskih fondova dobili 35 milijardi evra. Pri tome, poljski seljaci plaćaju minimalan porez, a oslobođeni su plaćanja doprinosa za socijalno i zdravstveno osiguranje. A ti seljaci u Poljskoj bili su najveći protivnici ulaska njihove države u EU, plašeći se da će im farmeri iz Danske, Holandije, Francuske i Nemačke oduzeti posao, a susedni Ukrajinci (zbog otvaranja tržišta radne snage) radna mesta.

Zanimljivo je primetiti da je u istom broju lista Danas objavljen vrlo informativan, ali istovremeno i “skeptično kritičan” napis o konceptu državnog ugovora Srbije sa poznatim nemačkim proizvođačem svinjskog mesa Tenisom, kao i opširna priča o protestu domaćih zakupaca zemlje zbog odobravanja Tenisu dugoročnog zakupa 3.398 hektara oranica oko Zrenjanina.

Pošto sam o raznovrsnim aspektima eventualnog dolaska Tenisa u Srbiju i njegovog ugovaranja investicija u svinjarske farne sa Vladom Srbije, pisao već više puta, ovde neće ni pokušati da sve to ponavljam. Izneću samo utisak da se povodom ove strane investicije u svinjske farne, pod uslovom da se tim farmama odobri dugoročan zakup državne zemlje, kod nas stvara “neprincipijelna koalicija” između političkih interesa u vrhu države, zatim, opipljivih (koruptivnih) interesa lokalne državne administracije koja “bdije” nad zakupom zemlje na svojoj teritoriji, i na kraju, lokalnih velikih poljoprivrednih proizvođača koji bi da nastave praksu jeftinog zakupa i uzurpacije. U svemu tome najgore prolaze zainteresovani za restituciju nekada oduzete zemlje jer “pravna država Srbija” onemoćava čim izađe sa televizijskih ekrana.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Dimitrije Boarov: Konfuzija Dimitrije Boarov: Konfuzija

    Bizarna izjava Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da je njegov plan za Kosovo propao jer ga nije prihvatio narod, te da će Srbiju to odbijanje skupo koštati kroz nekoliko decenija, verovatno je namenjena ne samo domaćoj nego i stranoj javnosti.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Vladimir Gligorov: Brojevi Vladimir Gligorov: Brojevi

    Uzmimo da je na manifestaciji podrške gospodinu Vučiću bilo četiri puta više ljudi nego na opozicionim demonstracijama nekoliko dana ranije. Šta ti brojevi govore?

  • Srđan Bogosavljević: Brojke koje opominju Srđan Bogosavljević: Brojke koje opominju

    Da li je Srbija nestankom Jugoslavije izgubila i sopstveni identitet, pitanje je koje se logično postavlja kada se pogledaju stavovi građana. Uostalom, mi ne samo da smo postali država odlukom crnogorskog referenduma nego smo u kratkom vremenu, za manje od dvadeset godina, promenili četiri imena države, pa ne čudi što se slabo prisećamo datuma i simbola države

  • Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

    Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side