01.12.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda

Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda
Nakon ovogodišnje strahovite suše bilo je jesenas različitih procena o visini štete koju je pretrpela naša poljoprivreda.

Da se podsetimo, većina onih koji su se usudili da tu štetu procene spominjali su iznose između jedne i dve milijarde evra. Ispostaviće se da su te procene bile preterane, jer je dejstvo porasta cena, zajedno sa kretanjem cena na evropskim berzama, znatno smanjio obim finansijske štete koju su pretrpeli seljaci u Srbiji. Međutim, malo je reći da je da je godišnje umanjenje neto vrednosti poljoprivredne proizvodnje od blizu 15 odsto, u odnosu na prethodnu godinu, malo ili beznačajno.

Naime, prema poslednjoj proceni agrarnog analitičara Vojislava Stankovića, ukupna bruto vrednost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji 2017. godine procenjuje se na 4,38 milijardi američkih dolara, što je za 14,9 odsto manje od one u 2016. godini. Neto vrednost te proizvodnje bila je ove godine 3,82 milijarde dolara, što je za 14, 8 odsto manje nego prethodne godine (Dnevnik, 25. novembra).

Stanković istovremeno navodi u suštini osnovni razlog zašto je ova šteta od suše bila toliko velika – ratarstvo i povrtarstvo sa 80 odsto učestvuju u fizičkom obimu proizvodnje, a u njenoj ukupnoj vrednosti sa 49,2 odsto. Preciznije rečeno, stočarstvo u vrednosti te proizvodnje učestvuje sa samo 39 odsto, što je daleko ispod proseka koje imaju zemlje koje su šampioni poljoprivredne produkcije. Čak i unutar ratarstva i danas nalazimo stare boljke naše poljoprivrede (boljke njene niske akumulativnosti), jer žita u ratarskoj proizvodnji učestvuju sa čak 39,7 odsto, a industrijsko bilje sa samo 17,3 odsto, itd.

Vlada Srbije je preko premijerke Ane Brnabić nekoliko puta najavljivala neke mere koje bi trebalo da ublaže finansijske gubitke poljoprivrede ove godine, ali je zasad malo šta preduzeto u tom pravcu. Valjda zbog toga sada značajan publicitet dobija najava da će seljaci napokon moći da konkurišu za 40 miliona evra pomoći iz IPARD fondova Evropske unije – od ukupno 175 miliona evra koliko je Srbiji u tim fondovima odobreno još pre nekoliko godina. Ministarstvo poljoprivrede je bilo nesposobno da obezbedi administrativne i stručne kapacitete da se ova sredstva aktiviraju ranije, a sada iz njega stiže glas da će se bar 15 miliona evra isplatiti seljacima do kraja iduće godine kako te pare ne bi propale zbog isticanja roka za aktiviranje. Nedovoljno je reći da je to sramota za Vladu i Ministarstvo poljoprivrede Srbije.

U tom kontekstu, beogradski Danas, pre neki dan (27. novembra) piše kako su seljaci u Poljskoj za proteklih 13 godina, direktno na ruke, iz evropskih fondova dobili 35 milijardi evra. Pri tome, poljski seljaci plaćaju minimalan porez, a oslobođeni su plaćanja doprinosa za socijalno i zdravstveno osiguranje. A ti seljaci u Poljskoj bili su najveći protivnici ulaska njihove države u EU, plašeći se da će im farmeri iz Danske, Holandije, Francuske i Nemačke oduzeti posao, a susedni Ukrajinci (zbog otvaranja tržišta radne snage) radna mesta.

Zanimljivo je primetiti da je u istom broju lista Danas objavljen vrlo informativan, ali istovremeno i “skeptično kritičan” napis o konceptu državnog ugovora Srbije sa poznatim nemačkim proizvođačem svinjskog mesa Tenisom, kao i opširna priča o protestu domaćih zakupaca zemlje zbog odobravanja Tenisu dugoročnog zakupa 3.398 hektara oranica oko Zrenjanina.

Pošto sam o raznovrsnim aspektima eventualnog dolaska Tenisa u Srbiju i njegovog ugovaranja investicija u svinjarske farne sa Vladom Srbije, pisao već više puta, ovde neće ni pokušati da sve to ponavljam. Izneću samo utisak da se povodom ove strane investicije u svinjske farne, pod uslovom da se tim farmama odobri dugoročan zakup državne zemlje, kod nas stvara “neprincipijelna koalicija” između političkih interesa u vrhu države, zatim, opipljivih (koruptivnih) interesa lokalne državne administracije koja “bdije” nad zakupom zemlje na svojoj teritoriji, i na kraju, lokalnih velikih poljoprivrednih proizvođača koji bi da nastave praksu jeftinog zakupa i uzurpacije. U svemu tome najgore prolaze zainteresovani za restituciju nekada oduzete zemlje jer “pravna država Srbija” onemoćava čim izađe sa televizijskih ekrana.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Vladimir Gligorov: Sledeća kriza Vladimir Gligorov: Sledeća kriza

    Američka centralna banka želi da normalizuje monetarnu politiku. Ovo je praktično promena monetarnog režima, i to ne onog koji je uspostavljen posle 2008, kada je njena kamatna stopa, ona koju zaračunava centralna banka, spuštena na nulu.

  • Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena

    Novogodišnji i božićni praznici tek što su prošli, a imali smo dve vesti koje su nas rastužile. Paradoksalno, otišle su dve legende srpske kulture iako jedan od njih nije bio ličnost iz kulture: jedna je Marko Nikolić, a druga Dragoslav Šekularac, verovatno prva sportska pop-kulturna ikona i prvi jugoslovenski sportista čija popularnost beše tolika da je dobio i film o sebi, “Šeki snima, pazi se” Marijana Vajde iz 1962.

  • Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju

    Ukrajina je religijski fenomen. Ima tri pravoslavne crkve i najveću grkokatoličku crkvu na svetu. Čini se da se Čerčilove reči da Balkan proizvodi više istorije nego što može da svari mogu preneti i na Ukrajinu.

  • Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu

    Svi smo mi Karakas, moglo bi se prigodno kazati. Doista, gotovo da nema dela sveta koji u dramama prestonice Venecuele ne prepoznaje bar neki delić sebe.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side