01.12.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda

Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda
Nakon ovogodišnje strahovite suše bilo je jesenas različitih procena o visini štete koju je pretrpela naša poljoprivreda.

Da se podsetimo, većina onih koji su se usudili da tu štetu procene spominjali su iznose između jedne i dve milijarde evra. Ispostaviće se da su te procene bile preterane, jer je dejstvo porasta cena, zajedno sa kretanjem cena na evropskim berzama, znatno smanjio obim finansijske štete koju su pretrpeli seljaci u Srbiji. Međutim, malo je reći da je da je godišnje umanjenje neto vrednosti poljoprivredne proizvodnje od blizu 15 odsto, u odnosu na prethodnu godinu, malo ili beznačajno.

Naime, prema poslednjoj proceni agrarnog analitičara Vojislava Stankovića, ukupna bruto vrednost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji 2017. godine procenjuje se na 4,38 milijardi američkih dolara, što je za 14,9 odsto manje od one u 2016. godini. Neto vrednost te proizvodnje bila je ove godine 3,82 milijarde dolara, što je za 14, 8 odsto manje nego prethodne godine (Dnevnik, 25. novembra).

Stanković istovremeno navodi u suštini osnovni razlog zašto je ova šteta od suše bila toliko velika – ratarstvo i povrtarstvo sa 80 odsto učestvuju u fizičkom obimu proizvodnje, a u njenoj ukupnoj vrednosti sa 49,2 odsto. Preciznije rečeno, stočarstvo u vrednosti te proizvodnje učestvuje sa samo 39 odsto, što je daleko ispod proseka koje imaju zemlje koje su šampioni poljoprivredne produkcije. Čak i unutar ratarstva i danas nalazimo stare boljke naše poljoprivrede (boljke njene niske akumulativnosti), jer žita u ratarskoj proizvodnji učestvuju sa čak 39,7 odsto, a industrijsko bilje sa samo 17,3 odsto, itd.

Vlada Srbije je preko premijerke Ane Brnabić nekoliko puta najavljivala neke mere koje bi trebalo da ublaže finansijske gubitke poljoprivrede ove godine, ali je zasad malo šta preduzeto u tom pravcu. Valjda zbog toga sada značajan publicitet dobija najava da će seljaci napokon moći da konkurišu za 40 miliona evra pomoći iz IPARD fondova Evropske unije – od ukupno 175 miliona evra koliko je Srbiji u tim fondovima odobreno još pre nekoliko godina. Ministarstvo poljoprivrede je bilo nesposobno da obezbedi administrativne i stručne kapacitete da se ova sredstva aktiviraju ranije, a sada iz njega stiže glas da će se bar 15 miliona evra isplatiti seljacima do kraja iduće godine kako te pare ne bi propale zbog isticanja roka za aktiviranje. Nedovoljno je reći da je to sramota za Vladu i Ministarstvo poljoprivrede Srbije.

U tom kontekstu, beogradski Danas, pre neki dan (27. novembra) piše kako su seljaci u Poljskoj za proteklih 13 godina, direktno na ruke, iz evropskih fondova dobili 35 milijardi evra. Pri tome, poljski seljaci plaćaju minimalan porez, a oslobođeni su plaćanja doprinosa za socijalno i zdravstveno osiguranje. A ti seljaci u Poljskoj bili su najveći protivnici ulaska njihove države u EU, plašeći se da će im farmeri iz Danske, Holandije, Francuske i Nemačke oduzeti posao, a susedni Ukrajinci (zbog otvaranja tržišta radne snage) radna mesta.

Zanimljivo je primetiti da je u istom broju lista Danas objavljen vrlo informativan, ali istovremeno i “skeptično kritičan” napis o konceptu državnog ugovora Srbije sa poznatim nemačkim proizvođačem svinjskog mesa Tenisom, kao i opširna priča o protestu domaćih zakupaca zemlje zbog odobravanja Tenisu dugoročnog zakupa 3.398 hektara oranica oko Zrenjanina.

Pošto sam o raznovrsnim aspektima eventualnog dolaska Tenisa u Srbiju i njegovog ugovaranja investicija u svinjarske farne sa Vladom Srbije, pisao već više puta, ovde neće ni pokušati da sve to ponavljam. Izneću samo utisak da se povodom ove strane investicije u svinjske farne, pod uslovom da se tim farmama odobri dugoročan zakup državne zemlje, kod nas stvara “neprincipijelna koalicija” između političkih interesa u vrhu države, zatim, opipljivih (koruptivnih) interesa lokalne državne administracije koja “bdije” nad zakupom zemlje na svojoj teritoriji, i na kraju, lokalnih velikih poljoprivrednih proizvođača koji bi da nastave praksu jeftinog zakupa i uzurpacije. U svemu tome najgore prolaze zainteresovani za restituciju nekada oduzete zemlje jer “pravna država Srbija” onemoćava čim izađe sa televizijskih ekrana.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić

    Ko drži ključeve Beograda, drži ključeve Srbije. Zato nije čudo što se oštre sablje i koplja za beogradski boj. Beograd ima ogroman ne samo simboličko-politički nego i praktično ekonomski značaj. U stvari, da nije drugog ne bi bilo ni prvog.

  • Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost

    Poznat vam je, svakako, lider koji medije kritikuje kao svoje neprijatelje iako njegovi nastupi dominiraju javnim prostorom, kome se, uprkos zapadnom kursu, istražuju sporne veze sa Rusijom i Kinom i koji za iskušenja domovine najviše krivi njen “bivši režim”. Ali, takvom opisu odgovara, premijerno, i predsednik – Amerike.

  • Vladimir Gligorov: Lokalni izbori Vladimir Gligorov: Lokalni izbori

    Kada stranka na vlasti, pogotovo ako je sklona autoritarizmu, dobije lokalne izbore sa dvotrećinskom većinom (o tročetvrtinskoj da i ne govorimo), to je veoma rđav znak za demokratiju, ali nije dobro ni za tu stranku.

  • Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu

    Ono što je George Harrison bio u Beatlesima, Predrag Lucić bio je u Feral Tribuneu. Samozatajan i marljiv po vlastitom izboru uvijek malo u drugom planu, ne zbog toga što bi ga tamo netko gurao (jer ondje nije ni pripadao), već što se sâm tako postavljao.

  • Vladimir Gligorov: Berza Vladimir Gligorov: Berza

    Zašto bankarske krize imaju veći negativan efekat od berzanskih kriza? Ovo je zanimljivo upravo sada kada je došlo do značajne korekcije u berzanskim vrednostima. Poređenja radi, panika iz 1987, pošto je došlo do velikog gubitka vrednosti akcija, bila je kratkotrajna i nije imala gotovo nikakav uticaj na privredna kretanja.

  • Mijat Lakićević: Davos, svetski, a srpski Mijat Lakićević: Davos, svetski, a srpski

    Da je Davos bio dve nedelje ranije, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću bi čestitali na makroekonomskoj stabilizaciji i pitali ga za investicione mogućnosti; ovako će ga prepoznavati kao čoveka iz zemlje u kojoj je nedavno ubijen opozicioni lider.

  • Vladimir Gligorov: Crkva i politika Vladimir Gligorov: Crkva i politika

    Nije zapravo jasno zašto se računa da je zamrznuti konflikt bolje rešenje od normalizacije odnosa sa kosovskim vlastima? Bolje sa stanovišta srpskih interesa. Ostaviću za trenutak po strani koji su to tačno interesi.

Preporuke prijatelja
FEST 2018
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw