01.12.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda

Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda
Nakon ovogodišnje strahovite suše bilo je jesenas različitih procena o visini štete koju je pretrpela naša poljoprivreda.

Da se podsetimo, većina onih koji su se usudili da tu štetu procene spominjali su iznose između jedne i dve milijarde evra. Ispostaviće se da su te procene bile preterane, jer je dejstvo porasta cena, zajedno sa kretanjem cena na evropskim berzama, znatno smanjio obim finansijske štete koju su pretrpeli seljaci u Srbiji. Međutim, malo je reći da je da je godišnje umanjenje neto vrednosti poljoprivredne proizvodnje od blizu 15 odsto, u odnosu na prethodnu godinu, malo ili beznačajno.

Naime, prema poslednjoj proceni agrarnog analitičara Vojislava Stankovića, ukupna bruto vrednost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji 2017. godine procenjuje se na 4,38 milijardi američkih dolara, što je za 14,9 odsto manje od one u 2016. godini. Neto vrednost te proizvodnje bila je ove godine 3,82 milijarde dolara, što je za 14, 8 odsto manje nego prethodne godine (Dnevnik, 25. novembra).

Stanković istovremeno navodi u suštini osnovni razlog zašto je ova šteta od suše bila toliko velika – ratarstvo i povrtarstvo sa 80 odsto učestvuju u fizičkom obimu proizvodnje, a u njenoj ukupnoj vrednosti sa 49,2 odsto. Preciznije rečeno, stočarstvo u vrednosti te proizvodnje učestvuje sa samo 39 odsto, što je daleko ispod proseka koje imaju zemlje koje su šampioni poljoprivredne produkcije. Čak i unutar ratarstva i danas nalazimo stare boljke naše poljoprivrede (boljke njene niske akumulativnosti), jer žita u ratarskoj proizvodnji učestvuju sa čak 39,7 odsto, a industrijsko bilje sa samo 17,3 odsto, itd.

Vlada Srbije je preko premijerke Ane Brnabić nekoliko puta najavljivala neke mere koje bi trebalo da ublaže finansijske gubitke poljoprivrede ove godine, ali je zasad malo šta preduzeto u tom pravcu. Valjda zbog toga sada značajan publicitet dobija najava da će seljaci napokon moći da konkurišu za 40 miliona evra pomoći iz IPARD fondova Evropske unije – od ukupno 175 miliona evra koliko je Srbiji u tim fondovima odobreno još pre nekoliko godina. Ministarstvo poljoprivrede je bilo nesposobno da obezbedi administrativne i stručne kapacitete da se ova sredstva aktiviraju ranije, a sada iz njega stiže glas da će se bar 15 miliona evra isplatiti seljacima do kraja iduće godine kako te pare ne bi propale zbog isticanja roka za aktiviranje. Nedovoljno je reći da je to sramota za Vladu i Ministarstvo poljoprivrede Srbije.

U tom kontekstu, beogradski Danas, pre neki dan (27. novembra) piše kako su seljaci u Poljskoj za proteklih 13 godina, direktno na ruke, iz evropskih fondova dobili 35 milijardi evra. Pri tome, poljski seljaci plaćaju minimalan porez, a oslobođeni su plaćanja doprinosa za socijalno i zdravstveno osiguranje. A ti seljaci u Poljskoj bili su najveći protivnici ulaska njihove države u EU, plašeći se da će im farmeri iz Danske, Holandije, Francuske i Nemačke oduzeti posao, a susedni Ukrajinci (zbog otvaranja tržišta radne snage) radna mesta.

Zanimljivo je primetiti da je u istom broju lista Danas objavljen vrlo informativan, ali istovremeno i “skeptično kritičan” napis o konceptu državnog ugovora Srbije sa poznatim nemačkim proizvođačem svinjskog mesa Tenisom, kao i opširna priča o protestu domaćih zakupaca zemlje zbog odobravanja Tenisu dugoročnog zakupa 3.398 hektara oranica oko Zrenjanina.

Pošto sam o raznovrsnim aspektima eventualnog dolaska Tenisa u Srbiju i njegovog ugovaranja investicija u svinjarske farne sa Vladom Srbije, pisao već više puta, ovde neće ni pokušati da sve to ponavljam. Izneću samo utisak da se povodom ove strane investicije u svinjske farne, pod uslovom da se tim farmama odobri dugoročan zakup državne zemlje, kod nas stvara “neprincipijelna koalicija” između političkih interesa u vrhu države, zatim, opipljivih (koruptivnih) interesa lokalne državne administracije koja “bdije” nad zakupom zemlje na svojoj teritoriji, i na kraju, lokalnih velikih poljoprivrednih proizvođača koji bi da nastave praksu jeftinog zakupa i uzurpacije. U svemu tome najgore prolaze zainteresovani za restituciju nekada oduzete zemlje jer “pravna država Srbija” onemoćava čim izađe sa televizijskih ekrana.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo

    Posle makedonskog referenduma i glasanja o ustavnim promenama u Skupštini, ruska reakcija je bila da je sve to nelegitimno.

  • Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom

    Kosovska policija udvostručila je nagradu za informacije koje mogu doprineti rasvetljavanju ubistva predsednika Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, i ta je svota sada 20.000 evra, potvrdio je portalu Košev zamenik generalnog direktora Policije Kosova Dejan Janković u emisiji Slobodno srpski.

  • Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti

    Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).

  • Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka

    Pre nekoliko dana Vlada Hrvatske objavila je da će otkupiti 450 miliona kuna dugova petrohemijske fabrike u Kutini (veštačko đubrivo), te da će to biti prvi korak u prodaji ove firme INI i Prvom plinarskom društvu iz Vukovara (čiji je vlasnik Pavao Vujnovac iz Osijeka). Ovaj posao imaće formu dokapitalizacije, za čega će INA i PPG, kao budući većinski vlasnici, izdvojiti po 150 miliona kuna, dok će preostali deo finansijske infuzije Kutini obezbediti JANAF i još neki državni fondovi.

  • Dimitrije Boarov: Oprezan pogled u novu godinu Dimitrije Boarov: Oprezan pogled u novu godinu

    Čudno je to da i porast i pad cena nafte na svetskom tržištu uvek izazivaju zabrinutost. Kad cene rastu, uvoznici moraju da računaju na veće energetske troškove. Kad cene naglo padaju, to obično znači da se očekuje usporavanje svetske privredne konjunkture, pa će većina zemalja uvoznica ono što dobije na sniženju troškova za naftu izgubiti na smanjenju izvoznih prihoda (obično su gubici od recesije i veći).

  • Dimitrije Boarov: Budžet za 2019. Dimitrije Boarov: Budžet za 2019.

    Iako predlog budžeta Srbije za iduću godinu još nije usvojen u Vladi i, dakako, još nije poznat ni poslanicima Narodne skupštine, oni koji imaju informacije o njegovoj pripremi u Ministarstvu finansija, na osnovu sporadičnih vesti o projekcijama plata i investicija za 2019. godinu, već govore o njegovom “razvojnom” usmerenju.

  • Ivan Jovanović: Pozorište realnosti Ivan Jovanović: Pozorište realnosti

    Aktuelna situacija u Narodnom pozorištu pokazuje postojanje umetničke solidarnosti, one koju smatramo nepostojećom baš u tim profesionalnim krugovima.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side