Dimitrije Boarov: Ko je uništio industriju
24.01.2014 Beograd

Dimitrije Boarov: Ko je uništio industriju

Dimitrije Boarov: Ko je uništio industriju
U okviru pretežne mrzovolje među kreatorima javnog mišljenja, s kojom se u Srbiji dočekuje početak pregovora Srbije sa Evropskom unijom, ponovo se povampiruje teza da je srpsku industriju uništio „neoliberalizam“, te da je time „izvršen strašan zločin, veći od onih koje su izvršili komunisti i nacionalisti“.

Tome se dodaje da je Srbiji potrebna reindustrijalizacija, o kojoj, navodno, svi ćute, kao da ne vide da je „Nemačka sačuvala industriju, dok smo je mi uništavali i rasparčavali“, itd. Kad tako javno govori jedan sociolog, šta tek misle oni koji zorom ranom piju pivo pred seoskim kioscima i kukaju nad tužnom srpskom sudbinom, zadojeni vekovnom patriotskom propagandom.

Pošto su citirane konstatacije (iz Politike, od 19. januara) iznad puke empirije i pošto su izrečene kao „metadijagnoze“, mada bez potpore u činjenicama i bez ikakve veze sa njihovim uzročno-posledičnim redosledom pojavljivanja u našoj novijoj istoriji, sa tim konstatacijama je nemoguće polemisati. Problem je što se one šire kao epidemija dijareje, u zemlji gde ni ruke nemaš s čim oprati, pa je otuda, ipak, potrebno skrenuti pažnju bar na najosnovnije protivrečnosti u ovakvim tvrdnjama.

Prvo, notorno je da je srpska industrija stigla na istorijski tobogan propasti još u osmoj deceniji 20. veka (sa prosečno negativnom stopom rasta), a da su je u narednoj „ratnoj dekadi“ dotukli „nacionalno osvešćeni komunisti“, sve boreći se protiv „neoliberalnog novog svetskog poretka“. U toj borbi Davida i Golijata, kako to, nažalost, obično biva u ekonomiji – Golijat je pobedio, ne zato što domaća elita nije spasavala radna mesta u srpskoj industriji, već zato što je ta elita ušla u tu besmislenu tuču. To se videlo i po tome što od 1.109 privrednih objekata u „desetogodišnjoj (i dužoj) izgradnji“ u Srbiji, sa od 80 odsto stepena dovršenosti, gotovo nijedan industrijski objekat nije dovršen i stavljen u funkciju posle 2000. godine. Sav raniji građevinski napor je otišao u vetar, jer su se prilike na industrijskim tržištima radikalno izmenile, dok je Srbija ratovala za „srpske zemlje“ po SFRJ, ne odustajući da sanja o socijaldemokratskoj državi blagostanja, bez EU I NATO kišobrana.

Pri tome, naravno, treba imati u vidu da je stepen korišćenja kapaciteta u industriji Srbije između 1989. i 1998. godine opao sa 76 na 36 odsto, sa tendencijom daljeg pada. Nikakav „carinski zid“ nakon takve civilizacijske katastrofe nije više srpsku industriju mogao zaštiti na uskom i siromašnom unutrašnjem tržištu. Ona je definitivno izgubila ne samo akumulaciju, nego i tehnološki korak – a politička elita, koja je trebalo da učini „kopernikanski zaokret“, nastavila je da se bavi „geopolitičkim raspećima“.

Ipak, u mržnji prema neoliberalizmu i globalizaciji ima jedno neprimećeno „zrno soli“. „Neoliberalna globalizacija“ je, doista, indirektno, doprinela krahu srpske industrije, ali ne na onaj način, koji se sada protura kao politička jadikovka. Naime, kako je srpska industrija pretežno bila „šrafciger industrija“ Zapada, ona je počela da propada onog trenutka kada je startovao ubrzani industrijski razvoj velikih siromašnih zemalja – koje su odlučile da se otvore prema svetskom kapitalu. Reč je o danas popularnim zemljama u Srbiji, onima koje se nazivaju BRIK zemlje (Brazil, Rusija, Indija, Kina), a čiji se uspesi ovde, što je normalno i moralno, stalno dočekuju sa simpatijama.

Pošto se Srbija opirala i neoliberalizmu i globalizaciji (takva je priroda naših nacionalističkih i komunističkih programa), BRIK zemlje, koje su se u ekonomskom smislu priklonile suprotnom putu, to jest, korišćenje „svetskog neoliberalizma“ su postavile kao svoj politički prioritet - prigrabile su sve industrijske investicije razvijenog sveta. Jer su imale široko unutrašnje tržište, a nudile su i veoma jeftinu radnu snagu, ne mareći mnogo za zaštitu radničkih i penzionerskih prava svojih državljana.

Tako se na kraju dogodilo da je „imperijalni neoliberalni globalizam“ na planeti, pretežno u velikim zemljama u razvoju, u poslednje tri decenije stvorio na stotine miliona efektivnih radnih mesta (umesto onih fiktivnih) upravo kod svojih globalnih političkih konkurenata i jučerašnjih ideoloških protivnika. To jest, neoliberalizam je u siromašnim državama otvorio više nego hiljadu puta više radnih mesta od broja onih radnih mesta koje su u međuvremenu izgubile SAD i Zapadna Evropa, a delimično i Srbija. Ni famozna svetska kriza taj pozitivni bilans „globalizma“, između otvorenih i zatvorenih radnih mesta, nije bitno promenila.

Može se danas mudrovati, kao što se već mudruje u desničarskim i levičarskim krugovima u SAD i Evropi, zašto je „neoliberalizam“ toliko mnogo ulagao u ostatak sveta, toliko da se sada stari industrijski centri osećaju ugroženim i kukaju za starim vremenima, ali ga je smešno optuživati da je po svetu gasio radna mesta kod onih koji su bili spremni da se menjaju i prihvate nove izazove. 

autor: Dimitrije Boarov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (5) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 28.01.2014, 02:56h Siniša

    Pa cilj tih prevaranata, globalista(odnosno, 13 porodica koje vladaju svetom) je i bio da te prvo uništi, da ti uništi industriju i onda se javlja kao spasioc sa skupim kreditima, sa svojim preduzećima...pa kad te prezaduži, kad ti uništi industriju i preplavi sa svojim proizvodima onda sa tobom radi šta hoće. Rat u bivšoj Jugoslaviji su izazavali globalisti, Amerika i Nemačka, preko svojih ljudi Miloševića, Tuđmana, Izetbegovića...Pogledajte samo šta je urađeno sa građevinskom industrijom i preduzećima, namerno su uništena da bi stranci gradili puteve itd uz skupe kredite i uslovljene kredite kako bi njihova preduzeća gradila puteve, mostove...a mi da platimo. Zašto bi mi davali pare Telenoru, Vipu, zar nije moglo to sve da ide našem preduzeću Telekomu i da novac ostane ovde...a ne da se iznosi. Smederevska železara je poklonjena amerikancima, pa su istopili topove i tenkove, uzeli desetak milijardi i otišli...Primera je bezbroj. Da ne govorim o uvozu svega i svačega, a bez carinske i druge zaštite. Bankarski-pljačkaški sistem je posebna priča, čisto zelenašenje...Sve su nam namerno uništili, a da bi njihove proizvode prodavali...npr zar mi ne možemo da proizvodimo autobuse, kamione, građevniske i poljoprivredne mašine, nego treba da ovozimo...Zbog neoliberalizma i privatizacije mnogi gradovi su ostali bez fabrika, nema ničega, sve je uništeno, a naročito nakon privatizacije...Vlahović, Cvetković...sve je to ekipa koja je radila za amerikance i njihove interese...Naravno, ti globalisti imalu svuda svoje lobiste, koji će da pričaju bajke, kao što vi radite. Prema tome, nije važno da li je mačka crna ili bela ako lovi miševe. Vi bi da deset porodica u Srbiji živi u izobilju a da ostali budu slepci...pa neće moći, jer će narod krenuti po svoje, oteto...

  • 27.01.2014, 09:30h Jovan (1)

    Lep doprinos raspravi koja je u toku, posebno zato što više nego ostali poštuje drugo mišljenje i sa njim tako raspravlja. Po meni je to neophodan preduslov dobre rasprave. Na kraju krajeva, cilj nam je dobro Srbije i njene ekonomije, a ne da se pošto-poto bude u pravu. Mislim da treba napraviti razliku između licemerne kritike neoliberalizma JULa i Vulina i kritike koja stiže iz principijelnih krugova koji su oduvek bili neprijatelji destruktivne politike srpskog vođstva iz 1990-ih. Takođe, (neo)liberalizam ima mnogo svojih lica. U makroekonomiji je on bez sumnje dominantan, i autor je u pravu kada ukazuje da je dominantan i u zemljama takozvanog BRIKa. Ali takođe je istina, i to je glavni predmet tekuće rasprave u Srbiji i povod za nju, da su prava, dostojanstvo i zaštita radnika sastavni deo evropske verzije liberalizma. To je tekovina decenija dijaloga i političkog truda. Vodeće EU zemlje, Nemačka i Francuska, imaju vrlo razvijene zakone i propise koji štite prava radnika. Mi težimo EU, pa bi trebalo da se približavamo tim standardima koliko možemo. Što se tiče makroekonomije, državnih podsticaja, poreske politike, infranstrukture, to je sve povezana, ali različita priča. O tim drugim temama treba posebno raspravljati. Nije lepo da se pod neminovnošću reformi potura potpuno obespravljivanje radnika, što nije evropska tekovina i vrednost.

  • 25.01.2014, 09:45h Stevan (1)

    "Ubrzani razvoj velikih siromašnih zemalja".I dok su se oni iz koliba podizali i razvijali mi smo živeli u bajci.Naši stručnjaci odmah sa friškom diplomom dobili stan,rukovodeće radno mesto,pravo da se voze autom gde god hoće,Da jedu i piju na potpis i putuju gde hoće.I što je najgore,dobili su i pravo da ih je baš briga za posao i firmu jer oni su pronašli Eldorado.A onda su nas probudili iz sna i upadosmo pravo u košmar koji smo zaslužili.Bojim se samo da iz tog košmara nećemo još dugo izaći,jer nema spasitelja na vidiku a ovi koji nas navodno spasavaju,našli su novi El Dorado.Gospodin Boarov kao i uvek zna o čemu piše.

  • 24.01.2014, 15:48h mira

    Mozda bi gospodin Boarov, mogao da nam objasni kako je taj neoliberalni koncept, posto ga protezira vecina ekonomista, ukljucujuci i MMF i jos mnoge nase, uspeo da dovede do najvece ekonomske krize ikad, iako vec vise od 30 godina vlada svetom? Da li je moguce da nas lekar koji 30 godina propisuje lekove bez dobrih rezultata, i pored toga sto smo na samrti i dalje leci, i ne dozvoljava NI JEDNO drugo misljenje? Interesantan je i prikaz takvog vidjenja sveta iz pera uglednog Gardijana, na sajtu Pescanika.

  • 24.01.2014, 13:42h Yakuza, Gangnam, Nacisti, Fašisti (1)

    Ko su uništili srpsku industriju? 1. Ne neoliberalizam - a, neoliberaizam ne deluje bez institucionalne odbrane; 2. Komunisti su medunarno 'korejski gangnam' - vrlo opasni; 3. nacisti su pro-nemačko mafijske organizacije - i oni nisu neopasni; 4. fašisti su 'fujitsu yakuza japanska mafia' - vse ovo imamo u Srbiji.

Pročitajte i...
  • Jelka Jovanović: Ko menja predsednika? Jelka Jovanović: Ko menja predsednika?

    Pitanje iz naslova zvuči besmisleno, posebno onima koji se rukovode mišlju “Vučić nezamenjivi”, ali je logično.

  • Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada

    Čini se da Vučić najviše zazire od “razdvajanja gaća” od naslednika Miloševićeve ideologije i politike, okupljenih oko Ivice Dačića.

  • Jelka Jovanović: Oluja u srcima Jelka Jovanović: Oluja u srcima

    Milošević u Kninu posle četvrt veka od krvavog progona srpskog naroda iz Krajine!

  • Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici

    Zemlja propada otkad su ljudi koji su na vlasti u Srbiji počeli da je oslobađaju od Jugoslavije, a oni idu iz političkog uspeha u uspeh. Evo sada epidemije i njene zloupotrebe, a vlasti nikada više. Kako? Tako što će se građani pretvoriti u navijače

  • Vladimir Gligorov: Sada Belorusija Vladimir Gligorov: Sada Belorusija

    Lukašenko će najverovatnije biti prepušten sudbini. O čemu bi valjalo da razmišljaju ruski klijenti na Balkanu.

  • Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta

    “Paradoksalno je da je demokratizacija društva dovela do smanjenja poverenja u demokratske institucije”, jedna je od uvodnih rečenica Ivana Krastava u knjizi “S verom u nepoverenje”, koja je štampana 2013. Izdvojiću samo još dve rečenice iz tog uvoda “da građansko nepoverenje kada prekorači određeni prag slabi poziciju građana” i citata Semjuela Džonsa: “Bolje je nekada biti prevaren nego uopšte ne verovati”.

  • Dimitrije Boarov: "Ciljane mere" za velika preduzeća Dimitrije Boarov: "Ciljane mere" za velika preduzeća

    Neko će reći da i u svetu države najavljuju da neće dozvoliti da im propadnu velika preduzeća (od kojih zavise i hiljade malih), ali u većini takvih kompanija upravljanje je odavno profesionalizovano, a kontrolne institucije imaju načina da tačno utvrde koje gubitke su doista izazvale vanredne okolnosti izazvane svetskom pandemijom.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side