Dimitrije Boarov: Kineske neizvesnosti
29.01.2016 Beograd

Dimitrije Boarov: Kineske neizvesnosti

Dimitrije Boarov: Kineske neizvesnosti
Pred sam početak čuvenog Ekonomskog foruma u Davosu prošle sedmice, u londonskom Ekonomistu pojavio se članak povodom objave Kine da je u protekloj 2015. godini ostvarila porast domaćeg bruto produkta od 6,9 odsto.

Ta vest je, inače, dobila veliki publicitet širom planete, pa i u Davosu, s obzirom da se očekivalo bitno veće “usporenje rasta” ogromne kineske ekonomije, čiji BDP iznosi 10.000 milijardi dolara.

Ta stopa od 6,9 odsto rasta, istina, manja je od pretprošlogodišnje (7,3 odsto) i duplo manja od rekordne iz 2007. godine (14,2 odsto) – ali je i dalje veoma visoka za zemlju koja obuhvata sedminu svetske privrede. Problem je, kako iznosi Ekonomist, što neki nezavisni analitičari smatraju da je objavljena kineska “oficijelna stopa rasta” nerealna, to jest “naduvana”. Na osnovu čega se pojavila ova sumnja?

Prvo, analitičarima je sumnjiva serija pokazatelja kretanja BDP-a Kine u poslednje četiri kvartala, u kojima je stopa njegovog rasta bila 7,2; 7,3; 6,8 i 6,8 odsto. Dakle, navodno je sumnjivo to što su registrovane male razlike u dijahronijskom sledu statistike, a na Šangajskoj berzi i u tekućem političkom i privrednom životu “oscilacije” su bile daleko veće (u ekonomskom delu najčešće i dvocifrene, naniže). Zatim, analitičari koji sumnjaju u objavljeni “oficijelni rast Kine” kažu da neki drugi zvanični podaci, na primer oni o potrošnji struje, nafte i gasa, prometu na železnici, o prodaji automobila, itd, upućuju na realno nižu stopu rasta BDP-a. Po njihovoj proceni, navodno, kineski BDP je 2015. godine, u odnosu na prethodnu godinu, porastao samo za 5,6 odsto. Mi iz Srbije mogli bi reći da ni to nije malo, s obzirom da je ta stopa sedam puta viša od one koju smo mi uspeli da ostvarimo.

Spomenuti argumenti na koje se poziva Ekonomist, uopšte uzev, ne deluju sasvim konsekventno. Možda je, u tom kontekstu, najintrigantniji podatak da je proizvodnja u Kini prošle godine povećana za samo 1,2 odsto, ali da je obim usluga povećan za 11,6 odsto. Usluge se, dakako, najčešće obavljaju i mere lokalno, pa bi se načelno sa njihovim obimom moglo postupati kao sa harmonikom, ukoliko bi izvršna vlast htela da ulepša osnovni ekonomski pokazatelj ili ako bi pokušala da nešto prikrije od svoje i svetske javnosti.

S druge strane, ako se danas sumnja da je stopa rasta Kine “statistički uveličana”, zašto se ta sumnja nije izražavala ranijih godina, a potreba da se uspeh prikaže što većim, obično je nepresušna. Uostalom, kad je reč o sumnji u porast usluga ne treba smetnuti s uma da je i samo kinesko državno vođstvo obnarodovalo da se okreće drugačijem modelu razvoja, sa većom građanskom potrošnjom kao motorom nove etape ekonomske dinamike.

Ipak, implicitna teza Ekonomista da je ekonomska realnost u Kini “mnogo crnja”, naročito u industriji, nego što se to može zaključiti iz statističkih pokazatelja – nije bez podloge. Posebno kada se pogledaju finansijski trendovi i stalan uspon inflacije. Indeks ključne berze kapitala je više nego prepolovljen, sve je veći odliv kapitala iz zemlje, stopa nenaplativih kredita stalno raste, ukupan dug je 2008. godine iznosio 150 odsto BDP-a, a do danas je narastao na 250 odsto. No, sve su to u krajnjoj liniji očekivani problemi za jednu privredu koja je “srljala u razvoj” i koja je gradila tržišnu ekonomiji – bez privatnog vlasništva nad zemljom i sa državnim bankama koje više slušaju Centralni komitet nego što se plaše rizika ulaganja.

U Novom magazinu već je više puta pisano i o tome – kako se u svetskoj stručnoj javnosti različito gleda na domet “prelivanja” problema u ekonomiji Kine na svetske tokove i o strahovima da se planeti ne dogodi neka nova kriza slična onoj iz 2008. godine. Samo da podsetimo da je u tim napisima ocenjeno da su argumenti onih koji smatraju da svetskoj ekonomiji zasad ne preti neka planetarna katastrofa zbog posrnuća Kine – trenutno uverljiviji.

Uostalom, ni MMF u svojim procenama ne iznosi ništa što bi najavilo neku globalnu krizu koja bi krenula iz Kine, jer i posle izvesne nekoliko korekcija naniže, prognozira da će ova privredna velesila 2016. godine imati privredni rast od 6,3 odsto, a 2017. godine samo za nijansu niži – šest odsto. I to je dovoljno da Kina u svetskoj ekonomiji zadrži funkciju jedne od najvažnijih pumpi privredne živosti.

Ni MMF u svojim procenama ne iznosi ništa što bi najavilo neku globalnu krizu koja bi krenula iz Kine

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje

    Ovo što sada gledamo pokazuje da se Aleksandar Vučić trudi da prikaže da se kod Donalda Trampa zapravo ništa bitno nije dogodilo, što je u suprotnosti s navodno “istorijskim karakterom” dogovora sa SAD, kako je to “pismo o namerama”, koje je sa SAD pompezno potpisano, kvalifikovala sama provladina štampa.

  • Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori

    Srpska privredna politika sve se više oslanja na državna ulaganja i potrošnju, što je verovatno suprotno od pravca kojim bi trebalo da ide.

  • Dimitrije Boarov: Mladi lideri Dimitrije Boarov: Mladi lideri

    Među mladim ljudima ima rođenih lidera i vrednica, ali se ovo društvo u promovisanju ličnosti ne vodi fundamentalnim već uglavnom političkim kriterijumima.

  • Nadežda Gaće: 30. avgust Nadežda Gaće: 30. avgust

    Tridesetog avgusta 1963. Hruščov i Kenedi su uspostavili “crveni telefon” u strahu od nuklearnog rata, i time započeli eru, doduše neiskrene, međusobne saradnje dva suštinski suprotna koncepta upravljanja supersilama, koji su se jasno odslikali i na globalna kretanja.

  • Momčilo Pantelić: Porodična politika Momčilo Pantelić: Porodična politika

    Distancirajte se! Ova antipandemijska zapovest mnoge od nas primorala je na svakojaka odricanja, ali retko koga toliko da se odrekne radnog mesta i raskine poslovnu vezu uprkos nepomućenom, čak maksimalizovanom uzajamnom poverenju.

  • Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto

    Srbija je, boreći se da reši pitanje krupnih državnih firmi, preko “strateškog političkog partnerstva” uspela da privuče strane investitore, ali se tako uplela u složenu matricu geopolitičkih odnosa, zbog čega je sada u poziciji da bilo kakve promene srpske spoljne politike mogu imati veoma visoku ekonomsku cenu.

  • Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu

    Kad bi se sa stihom Branka Miljkovića “ubi me prejaka reč” bar donekle poistovetili i političari, mnogi među njima već ne bi bili među nama. U ovdašnjoj verbalnoj tiraniji, uglavnom odozgo nadole, ispraćaja na onaj svet bilo bi napretek, a ovih dana, začudo, i u savremenoj, a sve više “balkanizovanoj” Americi.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side