19.05.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Kina – perspektive i rizici

Dimitrije Boarov: Kina – perspektive i rizici
U ovom trenutku još nije moguće tačno proceniti kako je u Pekingu prošla delegacija Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem, još uvek predsednikom Vlade, na Forumu “Pojas i put za međunarodnu saradnju” i prilikom pratećih kontakata ne samo s najvišim funkcionerima zemlje domaćina, na čelu sa predsednikom Si Đinpingom, već i sa drugim poznatim državnicima – Putinom, Orbanom, Erdoganom, Lukašenkom, Ciprasom i drugima, kao i sa predsednikom Svetske banke Džimom Jong Kimom.

Nas svakako najviše interesuju poslovi o kojima je ovom prigodom u Kini razgovarao Vučić i šta se zapravo nalazi na spisku od navodno ukupno 5,6 milijardi evra investicija koje će, navodno ortački sa srpskom državom, kod nas preduzeti kineske kompanije.

Kako iz Pekinga javljaju naši mediji, pozivajući se na Vučićeve izjave, uglavnom se i dalje konkretizuju i formulišu namere i zainteresovanost kineskih firmi za određena ulaganja. Prvo, tu je već poznati projekat modernizacije železničke pruge Beograd – Budimpešta, na delovima Beograd – Stara Pazova i Novi Sad – Subotica. Pominje se i određeni memorandum o gradnji takozvanog Fruškogorskog koridora između Novog Sada i Rume, koji uključuje izgradnju tunela ispod Fruške gore. Zatim, ispituje se interes tri kineske kompanije da u nekom modelu privatizacije ili dokapitalizacije Rudarsko-topioničarskog basena Bor preuzmu poslovanje ove državne kompanije. Razgovaralo se i o industrijskoj zoni pokraj Beograda i o eventualnom otvaranju direktne avio-linije Beograd – Peking. Da li je tom prilikom bilo reči i o koncesiji za Aerodrom “Nikola Tesla” u Surčinu, nije potpuno jasno.

Očigledno je da se susreti srpskih i kineskih zvaničnika odvijaju u dobroj atmosferi, ali je takođe očigledno da zaključivanje srpsko-kineskih poslova usporavaju dve okolnosti. Prva je da Srbija, kao potpisnik SSP-a o pridruživanju EU, mora da bude oprezna da u određenim aranžmanima s Pekingom ne naruši pravila i ograničenja Evropske unije prema prodoru kineske robe i usluga na tržište EU. Drugi problem je što je mogući glavni finansijer kineskih investicija u Srbiji njihova Exim banka, to jest državna banka koja povoljnim kreditima kineskim firmama podstiče njihov izvoz robe i usluga. Zbog toga se od srpske strane traže državne garancije za otplatu zajmova koji pokrivaju zajedničke poslove, a tu je Srbija ograničena ne samo sopstvenim budžetskim ograničenjima nego, zapravo, ograničenjima koja proističu iz državnog sporazuma sa MMF-om.

Da su Kinezi sposobni da podignu i finansiraju proizvodnju čak i u naizgled tržišno neprofitabilnim firmama, vidimo pre svega u slučaju smederevske Železare. Evo, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, koje uzimamo iz poslednje publikacije MAT, najveći međugodišnji rast proizvodnje u martu ove godine(41,5 odsto) imala je proizvodnja osnovnih metala, tako da je i rast u celom prvom kvartalu podignut na 29 odsto. Jasno je da se radi o Hestilu u Smederevu. U statističkoj grani “proizvodnja sirovog gvožđa, čelika i ferolegura”međugodišnji porast u prvom kvartalu iznosi 72 odsto, a u martu 91 odsto. Oblast proizvodnja osnovnih metalaje u prvom kvartalu (42 odsto) i u martu (56 odsto) imala najveću međugodišnju stopu porasta izvoza,a u martu je preuzela i prvo mesto u pogledu apsolutne vrednosti međugodišnjeg porasta izvoza – ona je iznela 44 miliona evra; to čini 19,3 odsto povećanja izvoza u prerađivačkoj industriji iako proizvodnja osnovnih metala još uvek čini tek nešto iznad 4 odsto proizvodnje prerađivačke industrije.

Reč je, dakako, o veoma visokim stopama rasta, pa je prava sreća da Evropska komisija, pod pritiskom evropskog udruženja čeličana, Srbiji nije uvela kazne i sankcije, ali je preduzela određene antidampinške mere prema kineskim kompanijama koje se bave metalima.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Demokratski i patriotski protesti Vladimir Gligorov: Demokratski i patriotski protesti

    Uzmimo tek završene predsedničke izbore u Srbiji i proteste koji su izbili odmah posle proglašenja rezultata. Poruka protestanata, koliko sam u stanju da razumem, jeste da im je izbor nametnut.

  • Nadežda Gaće: Neodoljiva privlačnost Belog Nadežda Gaće: Neodoljiva privlačnost Belog

    Luka Maksimović je osvojio nešto manje glasova na predsedničkim izborima od drugoplasirane stranke na prethodnim parlamentarnim izborima – SPS-a, a daleko više od SRS, DJB, koalicije oko DS, koalicije ČBČ i svih ostalih učesnika tih izbora.

  • Dimitrije Boarov: Zakon o Agrokoru – nacionalizacija dugova? Dimitrije Boarov: Zakon o Agrokoru – nacionalizacija dugova?

    Iako krupne vesti o razvoju krize hrvatskog koncerna Agrokor tek sustižu jedna drugu, pa je teško tačno prosuditi šta će se već sutra novo otkriti ili dogoditi, nemoguće je u ovoj sedmici preskočiti pogled na ovu aferu u komšijskoj državi, tim pre što ova kompanija raspolaže i značajnim trgovačkim i industrijskim kapacitetima u Srbiji, gde zapošljava oko 11.000 radnika.

  • Srđan Bogosavljević: Beli umesto belih listića Srđan Bogosavljević: Beli umesto belih listića

    Aleksandar Vučić ima najveću podršku, ali i najsolidniju u pogledu izlaznosti i uverenosti da će glasati, pa je veoma verovatno da će osvojiti natpolovičnu većinu već u prvom krugu. Samo izlaznost veća od uobičajene može dovesti do drugog kruga, kaže Srđan Bogosavljević za Novi magazin uoči nedeljnih predsedničkih izbora.

  • Vladimir Gligorov: Rusija i Balkan Vladimir Gligorov: Rusija i Balkan

    Predsednik Vlade se vratio iz posete Putinu, pred predsedničke izbore na kojima je kandidat, sa obećanjima i porukama. Bar ako je ceniti prema izjavama i komentarima.

  • Vladimir Gligorov: Carinska unija Vladimir Gligorov: Carinska unija

    Možda je reč o nesporazumu. Jer, šta je carinska unija? To je kada grupa zemalja ima istu politiku carina prema ostatku sveta. Recimo, Evropska unija je, pored svega ostalog, carinska unija, što će reći da sve članice EU imaju isti carinski režim sa svim drugim zemljama u svetu.

  • Dimitrije Boarov: Vreme za promenu Ustava Dimitrije Boarov: Vreme za promenu Ustava

    Vidim da se uzrok uličnih postizbornih protesta u Srbiji pod parolom “Protiv diktature” veoma različito tumači.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side