19.05.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Kina – perspektive i rizici

Dimitrije Boarov: Kina – perspektive i rizici
U ovom trenutku još nije moguće tačno proceniti kako je u Pekingu prošla delegacija Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem, još uvek predsednikom Vlade, na Forumu “Pojas i put za međunarodnu saradnju” i prilikom pratećih kontakata ne samo s najvišim funkcionerima zemlje domaćina, na čelu sa predsednikom Si Đinpingom, već i sa drugim poznatim državnicima – Putinom, Orbanom, Erdoganom, Lukašenkom, Ciprasom i drugima, kao i sa predsednikom Svetske banke Džimom Jong Kimom.

Nas svakako najviše interesuju poslovi o kojima je ovom prigodom u Kini razgovarao Vučić i šta se zapravo nalazi na spisku od navodno ukupno 5,6 milijardi evra investicija koje će, navodno ortački sa srpskom državom, kod nas preduzeti kineske kompanije.

Kako iz Pekinga javljaju naši mediji, pozivajući se na Vučićeve izjave, uglavnom se i dalje konkretizuju i formulišu namere i zainteresovanost kineskih firmi za određena ulaganja. Prvo, tu je već poznati projekat modernizacije železničke pruge Beograd – Budimpešta, na delovima Beograd – Stara Pazova i Novi Sad – Subotica. Pominje se i određeni memorandum o gradnji takozvanog Fruškogorskog koridora između Novog Sada i Rume, koji uključuje izgradnju tunela ispod Fruške gore. Zatim, ispituje se interes tri kineske kompanije da u nekom modelu privatizacije ili dokapitalizacije Rudarsko-topioničarskog basena Bor preuzmu poslovanje ove državne kompanije. Razgovaralo se i o industrijskoj zoni pokraj Beograda i o eventualnom otvaranju direktne avio-linije Beograd – Peking. Da li je tom prilikom bilo reči i o koncesiji za Aerodrom “Nikola Tesla” u Surčinu, nije potpuno jasno.

Očigledno je da se susreti srpskih i kineskih zvaničnika odvijaju u dobroj atmosferi, ali je takođe očigledno da zaključivanje srpsko-kineskih poslova usporavaju dve okolnosti. Prva je da Srbija, kao potpisnik SSP-a o pridruživanju EU, mora da bude oprezna da u određenim aranžmanima s Pekingom ne naruši pravila i ograničenja Evropske unije prema prodoru kineske robe i usluga na tržište EU. Drugi problem je što je mogući glavni finansijer kineskih investicija u Srbiji njihova Exim banka, to jest državna banka koja povoljnim kreditima kineskim firmama podstiče njihov izvoz robe i usluga. Zbog toga se od srpske strane traže državne garancije za otplatu zajmova koji pokrivaju zajedničke poslove, a tu je Srbija ograničena ne samo sopstvenim budžetskim ograničenjima nego, zapravo, ograničenjima koja proističu iz državnog sporazuma sa MMF-om.

Da su Kinezi sposobni da podignu i finansiraju proizvodnju čak i u naizgled tržišno neprofitabilnim firmama, vidimo pre svega u slučaju smederevske Železare. Evo, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, koje uzimamo iz poslednje publikacije MAT, najveći međugodišnji rast proizvodnje u martu ove godine(41,5 odsto) imala je proizvodnja osnovnih metala, tako da je i rast u celom prvom kvartalu podignut na 29 odsto. Jasno je da se radi o Hestilu u Smederevu. U statističkoj grani “proizvodnja sirovog gvožđa, čelika i ferolegura”međugodišnji porast u prvom kvartalu iznosi 72 odsto, a u martu 91 odsto. Oblast proizvodnja osnovnih metalaje u prvom kvartalu (42 odsto) i u martu (56 odsto) imala najveću međugodišnju stopu porasta izvoza,a u martu je preuzela i prvo mesto u pogledu apsolutne vrednosti međugodišnjeg porasta izvoza – ona je iznela 44 miliona evra; to čini 19,3 odsto povećanja izvoza u prerađivačkoj industriji iako proizvodnja osnovnih metala još uvek čini tek nešto iznad 4 odsto proizvodnje prerađivačke industrije.

Reč je, dakako, o veoma visokim stopama rasta, pa je prava sreća da Evropska komisija, pod pritiskom evropskog udruženja čeličana, Srbiji nije uvela kazne i sankcije, ali je preduzela određene antidampinške mere prema kineskim kompanijama koje se bave metalima.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti

    Ivica Dačić je zapretio da će promeniti zvanično, za Srbiju, ime Makedonije u Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, “kako je zove ceo svet”, kaže on. Ovo drugo nije tačno, ali nije zapravo preterano važno.

  • Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost

    Šta znači kada se kaže da je država pred bankrotstvom? I kako se to ispoljava? Jedan je slučaj kada vlasti cene da je bolje da ne izvršavaju obaveze prema poveriocima nego da dodatno oporezuju.

  • Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci

    Nakon isprazne rasprave o izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu u Skupštini Srbije, postavlja se krupno pitanje – zašto ova prilika nije iskorišćena da se doista utvrdi čemu služi prohibicija prometa obradivog zemljišta kojoj će biti izloženi državljani zemalja članica Evropske unije i zašto se baš njima, faktički, u narednih deset godina zabranjuje da učestvuju u neminovnom procesu ukrupnjavanja poseda u zemlji u kojoj prosečan vlasnik ima njivu od samo četiri hektara?

  • Jelka Jovanović: Kitka šarena Jelka Jovanović: Kitka šarena

    Makedonsko devojče... nastavak stiha je u naslovu. Dakle, Makedonija je u Srbiji ispala top-tema zbog špijunaže koja je možda opasna, mada se još ne zna kako pošto potencijalne “strane” kojima Makedonija omogućava “ofanzivan obaveštajni rad” nisu imenovane.

  • Mijat Lakićević: Laban oprostio Polovini Mijat Lakićević: Laban oprostio Polovini

    Laban oprostio Polovini što ga je tukao. Ovaj “njuznetovski” naslov u Srbiji više nikog ne bi iznenadio. Likovi iz Kovačevićevih crnih komedija vaskrsavaju na naše oči, življi nego ikad.

  • Dimitrije Boarov: Koska je bačena Dimitrije Boarov: Koska je bačena

    Nakon što je šef delegacije MMF-a za Srbiju Džejms Ruf završio svoju “tehničku posetu” Beogradu, Fiskalni savet je izašao u javnost sa svojom analizom fiskalnih kretanja u našoj zemlji ove godine, a tim povodom Pavle Petrović, šef Saveta, izjavio je krajem prošle sedmice da “postoji prostor za povećanje penzija i plata u javnom sektoru u 2018. i to do pet odsto u proseku, što odgovara rastu BDP-a” (Tanjug, 28. septembra).

  • Dimitrije Boarov: Kako ubrzati privredni rast Dimitrije Boarov: Kako ubrzati privredni rast

    Protekle sedmice su čak i listovi u kojima pršte napisi o mnogobrojnim uspesima i privrednim pobedama širom naše zemlje bili prinuđeni da prenesu bankarske procene da je nerealno očekivati da će Srbija ove godine dostići planiranu i projektovanu stopu rasta bruto domaćeg proizvoda od tri odsto u odnosu na prošlu godinu (kada je ostvarena stopa rasta od 2,8 odsto).

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side