19.05.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Kina – perspektive i rizici

Dimitrije Boarov: Kina – perspektive i rizici
U ovom trenutku još nije moguće tačno proceniti kako je u Pekingu prošla delegacija Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem, još uvek predsednikom Vlade, na Forumu “Pojas i put za međunarodnu saradnju” i prilikom pratećih kontakata ne samo s najvišim funkcionerima zemlje domaćina, na čelu sa predsednikom Si Đinpingom, već i sa drugim poznatim državnicima – Putinom, Orbanom, Erdoganom, Lukašenkom, Ciprasom i drugima, kao i sa predsednikom Svetske banke Džimom Jong Kimom.

Nas svakako najviše interesuju poslovi o kojima je ovom prigodom u Kini razgovarao Vučić i šta se zapravo nalazi na spisku od navodno ukupno 5,6 milijardi evra investicija koje će, navodno ortački sa srpskom državom, kod nas preduzeti kineske kompanije.

Kako iz Pekinga javljaju naši mediji, pozivajući se na Vučićeve izjave, uglavnom se i dalje konkretizuju i formulišu namere i zainteresovanost kineskih firmi za određena ulaganja. Prvo, tu je već poznati projekat modernizacije železničke pruge Beograd – Budimpešta, na delovima Beograd – Stara Pazova i Novi Sad – Subotica. Pominje se i određeni memorandum o gradnji takozvanog Fruškogorskog koridora između Novog Sada i Rume, koji uključuje izgradnju tunela ispod Fruške gore. Zatim, ispituje se interes tri kineske kompanije da u nekom modelu privatizacije ili dokapitalizacije Rudarsko-topioničarskog basena Bor preuzmu poslovanje ove državne kompanije. Razgovaralo se i o industrijskoj zoni pokraj Beograda i o eventualnom otvaranju direktne avio-linije Beograd – Peking. Da li je tom prilikom bilo reči i o koncesiji za Aerodrom “Nikola Tesla” u Surčinu, nije potpuno jasno.

Očigledno je da se susreti srpskih i kineskih zvaničnika odvijaju u dobroj atmosferi, ali je takođe očigledno da zaključivanje srpsko-kineskih poslova usporavaju dve okolnosti. Prva je da Srbija, kao potpisnik SSP-a o pridruživanju EU, mora da bude oprezna da u određenim aranžmanima s Pekingom ne naruši pravila i ograničenja Evropske unije prema prodoru kineske robe i usluga na tržište EU. Drugi problem je što je mogući glavni finansijer kineskih investicija u Srbiji njihova Exim banka, to jest državna banka koja povoljnim kreditima kineskim firmama podstiče njihov izvoz robe i usluga. Zbog toga se od srpske strane traže državne garancije za otplatu zajmova koji pokrivaju zajedničke poslove, a tu je Srbija ograničena ne samo sopstvenim budžetskim ograničenjima nego, zapravo, ograničenjima koja proističu iz državnog sporazuma sa MMF-om.

Da su Kinezi sposobni da podignu i finansiraju proizvodnju čak i u naizgled tržišno neprofitabilnim firmama, vidimo pre svega u slučaju smederevske Železare. Evo, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, koje uzimamo iz poslednje publikacije MAT, najveći međugodišnji rast proizvodnje u martu ove godine(41,5 odsto) imala je proizvodnja osnovnih metala, tako da je i rast u celom prvom kvartalu podignut na 29 odsto. Jasno je da se radi o Hestilu u Smederevu. U statističkoj grani “proizvodnja sirovog gvožđa, čelika i ferolegura”međugodišnji porast u prvom kvartalu iznosi 72 odsto, a u martu 91 odsto. Oblast proizvodnja osnovnih metalaje u prvom kvartalu (42 odsto) i u martu (56 odsto) imala najveću međugodišnju stopu porasta izvoza,a u martu je preuzela i prvo mesto u pogledu apsolutne vrednosti međugodišnjeg porasta izvoza – ona je iznela 44 miliona evra; to čini 19,3 odsto povećanja izvoza u prerađivačkoj industriji iako proizvodnja osnovnih metala još uvek čini tek nešto iznad 4 odsto proizvodnje prerađivačke industrije.

Reč je, dakako, o veoma visokim stopama rasta, pa je prava sreća da Evropska komisija, pod pritiskom evropskog udruženja čeličana, Srbiji nije uvela kazne i sankcije, ali je preduzela određene antidampinške mere prema kineskim kompanijama koje se bave metalima.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Minimalne plate Vladimir Gligorov: Minimalne plate

    Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.

  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Nadežda Gaće: U susret prošlosti Nadežda Gaće: U susret prošlosti

    Da mi na Balkanu konzumiramo previše prošlosti, opšte je mesto i nekako ko god to pomene … bilo da su to, na primer, Ambasadori Norveške ili Nemačke, bilo da su predsednici Hrvatske, BiH i Srbije na sastanku u Mostaru, bilo da su to privrednici regiona na učestalim sastancima na kojima žele, ne negirajući prošlost, da grade budućnost regiona na zajedničkim interesima – stalno nam se ipak vraća prošlost kao kost u grlu. Naravno, niko ne misli da se prošlost sme zaboraviti i svi se slažu da se nevinim žrtvama i žrtvama nepravdi bilo koje vrste mora odati počast.

  • Momčilo Pantelić: Velesila velesili nije meta Momčilo Pantelić: Velesila velesili nije meta

    Kao jedini nesporni rezultat američko-francusko-britanskog bombardovanja Sirije može se doživeti okolnost da nije bilo kolateralne štete, koja bi mogla da bude mnogo veća od ciljanog razaranja.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side