19.05.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Kina – perspektive i rizici

Dimitrije Boarov: Kina – perspektive i rizici
U ovom trenutku još nije moguće tačno proceniti kako je u Pekingu prošla delegacija Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem, još uvek predsednikom Vlade, na Forumu “Pojas i put za međunarodnu saradnju” i prilikom pratećih kontakata ne samo s najvišim funkcionerima zemlje domaćina, na čelu sa predsednikom Si Đinpingom, već i sa drugim poznatim državnicima – Putinom, Orbanom, Erdoganom, Lukašenkom, Ciprasom i drugima, kao i sa predsednikom Svetske banke Džimom Jong Kimom.

Nas svakako najviše interesuju poslovi o kojima je ovom prigodom u Kini razgovarao Vučić i šta se zapravo nalazi na spisku od navodno ukupno 5,6 milijardi evra investicija koje će, navodno ortački sa srpskom državom, kod nas preduzeti kineske kompanije.

Kako iz Pekinga javljaju naši mediji, pozivajući se na Vučićeve izjave, uglavnom se i dalje konkretizuju i formulišu namere i zainteresovanost kineskih firmi za određena ulaganja. Prvo, tu je već poznati projekat modernizacije železničke pruge Beograd – Budimpešta, na delovima Beograd – Stara Pazova i Novi Sad – Subotica. Pominje se i određeni memorandum o gradnji takozvanog Fruškogorskog koridora između Novog Sada i Rume, koji uključuje izgradnju tunela ispod Fruške gore. Zatim, ispituje se interes tri kineske kompanije da u nekom modelu privatizacije ili dokapitalizacije Rudarsko-topioničarskog basena Bor preuzmu poslovanje ove državne kompanije. Razgovaralo se i o industrijskoj zoni pokraj Beograda i o eventualnom otvaranju direktne avio-linije Beograd – Peking. Da li je tom prilikom bilo reči i o koncesiji za Aerodrom “Nikola Tesla” u Surčinu, nije potpuno jasno.

Očigledno je da se susreti srpskih i kineskih zvaničnika odvijaju u dobroj atmosferi, ali je takođe očigledno da zaključivanje srpsko-kineskih poslova usporavaju dve okolnosti. Prva je da Srbija, kao potpisnik SSP-a o pridruživanju EU, mora da bude oprezna da u određenim aranžmanima s Pekingom ne naruši pravila i ograničenja Evropske unije prema prodoru kineske robe i usluga na tržište EU. Drugi problem je što je mogući glavni finansijer kineskih investicija u Srbiji njihova Exim banka, to jest državna banka koja povoljnim kreditima kineskim firmama podstiče njihov izvoz robe i usluga. Zbog toga se od srpske strane traže državne garancije za otplatu zajmova koji pokrivaju zajedničke poslove, a tu je Srbija ograničena ne samo sopstvenim budžetskim ograničenjima nego, zapravo, ograničenjima koja proističu iz državnog sporazuma sa MMF-om.

Da su Kinezi sposobni da podignu i finansiraju proizvodnju čak i u naizgled tržišno neprofitabilnim firmama, vidimo pre svega u slučaju smederevske Železare. Evo, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, koje uzimamo iz poslednje publikacije MAT, najveći međugodišnji rast proizvodnje u martu ove godine(41,5 odsto) imala je proizvodnja osnovnih metala, tako da je i rast u celom prvom kvartalu podignut na 29 odsto. Jasno je da se radi o Hestilu u Smederevu. U statističkoj grani “proizvodnja sirovog gvožđa, čelika i ferolegura”međugodišnji porast u prvom kvartalu iznosi 72 odsto, a u martu 91 odsto. Oblast proizvodnja osnovnih metalaje u prvom kvartalu (42 odsto) i u martu (56 odsto) imala najveću međugodišnju stopu porasta izvoza,a u martu je preuzela i prvo mesto u pogledu apsolutne vrednosti međugodišnjeg porasta izvoza – ona je iznela 44 miliona evra; to čini 19,3 odsto povećanja izvoza u prerađivačkoj industriji iako proizvodnja osnovnih metala još uvek čini tek nešto iznad 4 odsto proizvodnje prerađivačke industrije.

Reč je, dakako, o veoma visokim stopama rasta, pa je prava sreća da Evropska komisija, pod pritiskom evropskog udruženja čeličana, Srbiji nije uvela kazne i sankcije, ali je preduzela određene antidampinške mere prema kineskim kompanijama koje se bave metalima.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Daleko je inovativna privreda Dimitrije Boarov: Daleko je inovativna privreda

    Premijerka Srbije Ana Brnabić dala je poslednjih dana nekoliko rutinskih izjava i intervjua, ali je, za one koji i dalje tragaju za njenom osnovnom koncepcijom razvojne politike, najzanimljiviji insert iz njenog razgovora sa urednikom Blica Rankom Pivljaninom (12. decembra).

  • Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam

    Svekolika borba protiv svakojakih ekstremizama trpi istrajne i dalekosežne poraze protiv samo jednog od njih – sistemskog ekstremizma. Gotovo sva ustrojstva su omogućila da minimalna manjina maksimalizuje svoju premoć, ekonomsku, a sve više i političku, nad većinom savremenika – uveravaju internacionalni i nacionalni istraživači.

  • Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić

    Ko drži ključeve Beograda, drži ključeve Srbije. Zato nije čudo što se oštre sablje i koplja za beogradski boj. Beograd ima ogroman ne samo simboličko-politički nego i praktično ekonomski značaj. U stvari, da nije drugog ne bi bilo ni prvog.

  • Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost

    Poznat vam je, svakako, lider koji medije kritikuje kao svoje neprijatelje iako njegovi nastupi dominiraju javnim prostorom, kome se, uprkos zapadnom kursu, istražuju sporne veze sa Rusijom i Kinom i koji za iskušenja domovine najviše krivi njen “bivši režim”. Ali, takvom opisu odgovara, premijerno, i predsednik – Amerike.

  • Vladimir Gligorov: Lokalni izbori Vladimir Gligorov: Lokalni izbori

    Kada stranka na vlasti, pogotovo ako je sklona autoritarizmu, dobije lokalne izbore sa dvotrećinskom većinom (o tročetvrtinskoj da i ne govorimo), to je veoma rđav znak za demokratiju, ali nije dobro ni za tu stranku.

  • Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu

    Ono što je George Harrison bio u Beatlesima, Predrag Lucić bio je u Feral Tribuneu. Samozatajan i marljiv po vlastitom izboru uvijek malo u drugom planu, ne zbog toga što bi ga tamo netko gurao (jer ondje nije ni pripadao), već što se sâm tako postavljao.

  • Vladimir Gligorov: Dva populizma Vladimir Gligorov: Dva populizma

    Najviše je ekonomskih istraživanja populizma u Latinskoj Americi. Ovo i zato što je na tom iskustvu nastao i takozvani Vašingtonski konsenzus (Williamson 1990), koji je posebno predmet kritike ekonomista i komentatora na levici, mada ne samo njih.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw