19.05.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Kina – perspektive i rizici

Dimitrije Boarov: Kina – perspektive i rizici
U ovom trenutku još nije moguće tačno proceniti kako je u Pekingu prošla delegacija Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem, još uvek predsednikom Vlade, na Forumu “Pojas i put za međunarodnu saradnju” i prilikom pratećih kontakata ne samo s najvišim funkcionerima zemlje domaćina, na čelu sa predsednikom Si Đinpingom, već i sa drugim poznatim državnicima – Putinom, Orbanom, Erdoganom, Lukašenkom, Ciprasom i drugima, kao i sa predsednikom Svetske banke Džimom Jong Kimom.

Nas svakako najviše interesuju poslovi o kojima je ovom prigodom u Kini razgovarao Vučić i šta se zapravo nalazi na spisku od navodno ukupno 5,6 milijardi evra investicija koje će, navodno ortački sa srpskom državom, kod nas preduzeti kineske kompanije.

Kako iz Pekinga javljaju naši mediji, pozivajući se na Vučićeve izjave, uglavnom se i dalje konkretizuju i formulišu namere i zainteresovanost kineskih firmi za određena ulaganja. Prvo, tu je već poznati projekat modernizacije železničke pruge Beograd – Budimpešta, na delovima Beograd – Stara Pazova i Novi Sad – Subotica. Pominje se i određeni memorandum o gradnji takozvanog Fruškogorskog koridora između Novog Sada i Rume, koji uključuje izgradnju tunela ispod Fruške gore. Zatim, ispituje se interes tri kineske kompanije da u nekom modelu privatizacije ili dokapitalizacije Rudarsko-topioničarskog basena Bor preuzmu poslovanje ove državne kompanije. Razgovaralo se i o industrijskoj zoni pokraj Beograda i o eventualnom otvaranju direktne avio-linije Beograd – Peking. Da li je tom prilikom bilo reči i o koncesiji za Aerodrom “Nikola Tesla” u Surčinu, nije potpuno jasno.

Očigledno je da se susreti srpskih i kineskih zvaničnika odvijaju u dobroj atmosferi, ali je takođe očigledno da zaključivanje srpsko-kineskih poslova usporavaju dve okolnosti. Prva je da Srbija, kao potpisnik SSP-a o pridruživanju EU, mora da bude oprezna da u određenim aranžmanima s Pekingom ne naruši pravila i ograničenja Evropske unije prema prodoru kineske robe i usluga na tržište EU. Drugi problem je što je mogući glavni finansijer kineskih investicija u Srbiji njihova Exim banka, to jest državna banka koja povoljnim kreditima kineskim firmama podstiče njihov izvoz robe i usluga. Zbog toga se od srpske strane traže državne garancije za otplatu zajmova koji pokrivaju zajedničke poslove, a tu je Srbija ograničena ne samo sopstvenim budžetskim ograničenjima nego, zapravo, ograničenjima koja proističu iz državnog sporazuma sa MMF-om.

Da su Kinezi sposobni da podignu i finansiraju proizvodnju čak i u naizgled tržišno neprofitabilnim firmama, vidimo pre svega u slučaju smederevske Železare. Evo, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, koje uzimamo iz poslednje publikacije MAT, najveći međugodišnji rast proizvodnje u martu ove godine(41,5 odsto) imala je proizvodnja osnovnih metala, tako da je i rast u celom prvom kvartalu podignut na 29 odsto. Jasno je da se radi o Hestilu u Smederevu. U statističkoj grani “proizvodnja sirovog gvožđa, čelika i ferolegura”međugodišnji porast u prvom kvartalu iznosi 72 odsto, a u martu 91 odsto. Oblast proizvodnja osnovnih metalaje u prvom kvartalu (42 odsto) i u martu (56 odsto) imala najveću međugodišnju stopu porasta izvoza,a u martu je preuzela i prvo mesto u pogledu apsolutne vrednosti međugodišnjeg porasta izvoza – ona je iznela 44 miliona evra; to čini 19,3 odsto povećanja izvoza u prerađivačkoj industriji iako proizvodnja osnovnih metala još uvek čini tek nešto iznad 4 odsto proizvodnje prerađivačke industrije.

Reč je, dakako, o veoma visokim stopama rasta, pa je prava sreća da Evropska komisija, pod pritiskom evropskog udruženja čeličana, Srbiji nije uvela kazne i sankcije, ali je preduzela određene antidampinške mere prema kineskim kompanijama koje se bave metalima.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji

    Iako je praktično nestala još pre 27 godina, Jugoslavija očigledno ponovo provocira istraživanja i izjašnjavanja u Srbiji.

  • Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra" Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra"

    Kao i u samoj Rusiji, tako i u Srbiji stogodišnjica Velike oktobarske revolucije (7. novembra 1917) oficijelno praktično nije ni spomenuta iako je poredak “socijalizma”, zasnovan na tekovinama ovog epohalnog događaja 20. stoleća, i kod nas trajao skoro pola veka.

  • Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak

    U poslednjem, novembarskom broju MAT-a (Makroekonomske analize i trendovi) skreće se pažnja na činjenicu da najnoviji MMF-ov pregled svetskih ekonomskih kretanja donosi za iduću godinu niz optimističnih poruka i pozitivnih iznenađenja – to jest, da globalna ekonomija hvata zalet i da oporavak ide željenim pravcem i intenzitetom, stimulisan investicijama, trgovinom i industrijskom proizvodnjom.

  • Nenad Živković: O nelagodi u kulturi Nenad Živković: O nelagodi u kulturi

    Srbija je na svom putu u slavu, večnost i Evropsku uniju zaglavljena ne samo u političkom i emotivnom glibu nerešenog statusa svoje kolevke već i u patetičnim izlučevinama droba severno od svog srca – šta je kome bliže, predmet ili organ; ona je još više, čini se beznadežno, potonula u sopstvenu nesposobnost da se suoči s neophodnošću da se menja zaistinski, temeljno i iznutra, kako bi uopšte postojala.

  • Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici

    Teška optužba? Možda, posebno što nije reč o psihopatama koje zlostavljaju svoju decu na sve zamislive i nezamislive načine.

  • Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda

    Nakon ovogodišnje strahovite suše bilo je jesenas različitih procena o visini štete koju je pretrpela naša poljoprivreda.

  • Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja

    Zemlje koje imaju suficite u razmeni sa svetom moraju da ih ulože u inostranstvu. Zašto ne kod kuće? To nije pitanje lišeno smisla, ali onda naravno ne bi bilo tih suficita.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side Zemunske kapije festival nauke bmw